Američki vojni resursi se povlače iz NATO-a: Evropa pred velikim bezbednosnim izazovom, saveznici pod pritiskom da hitno popune praznine
Planovi iz Vašingtona o smanjenju vojnog angažmana mogli bi da pokrenu novu fazu unutar NATO-a, u kojoj bi evropske članice morale brže i u većoj meri da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost i popunjavanje nastalih operativnih praznina.
Sjedinjene Američke Države razmatraju značajno smanjenje svog vojnog angažmana u okviru NATO-a, uključujući broj sistema naoružanja i snaga koje trenutno stoje na raspolaganju Alijansi, prenosi nemački Špigel. Kako se navodi, takav potez mogao bi da ubrza pritisak na evropske članice da preuzmu daleko veći deo bezbednosnih obaveza.
Prema informacijama nemačkog magazina, predstavnik američkog ministra odbrane Pita Hegseta je tokom prošle sedmice u Briselu obavestio zvaničnike NATO-a da Vašington planira novu politiku raspodele vojnih kapaciteta. Na spisku potencijalnih redukcija nalaze se borbeni avioni, ratni brodovi, dronovi i avioni za dopunu gorivom u vazduhu.
List dodaje da se promene odnose i na NATO Force Model, usvojen 2022. godine nakon početka rata u Ukrajini, kojim je definisano kojim snagama vrhovni komandant NATO-a u Evropi može direktno da raspolaže u slučaju krize ili sukoba.
U fokusu je, kako se ističe, dugogodišnji američki zahtev za drugačijom podelom tereta unutar saveza. Do sada su SAD obezbeđivale oko polovinu ukupnih vojnih kapaciteta NATO-a, dok se sada od evropskih partnera očekuje da preuzmu znatno veći deo te odgovornosti.
Kako prenosi Špigel, evropskim saveznicima su iz Vašingtona predstavljeni ozbiljniji planovi nego što se ranije pretpostavljalo. To bi, između ostalog, značilo smanjenje broja strateških bombardera u NATO strukturi, kao i redukciju američkih borbenih aviona za oko trećinu.
Promene bi zahvatile i mornaričke snage - broj američkih razarača u okviru NATO-a bio bi manji, dok bi se uloga SAD u obezbeđivanju podmornica potpuno povukla iz savezničkog sistema.
Istovremeno, evropske države bi preuzele obavezu da same obezbeđuju izviđačke dronove, dok bi američko prisustvo u segmentu naoružanih bespilotnih letelica bilo dodatno smanjeno.
Vašington, međutim, ostaje pri stavu da nuklearno odvraćanje u Evropi ostane pod američkom kontrolom, dok bi evropske članice morale da preuzmu gotovo kompletnu konvencionalnu odbranu kontinenta, navodi list.
Američki državni sekretar Marko Rubio ranije je poručio da SAD moraju istovremeno voditi računa o bezbednosnim izazovima u Indo-Pacifiku, na Bliskom istoku i u zapadnoj hemisferi, ocenjujući da NATO mora da se prilagodi mogućnosti paralelnih globalnih kriza.
Upozorenja dolaze i iz američkih obaveštajnih procena, prema kojima bi Kina već do 2027. godine mogla biti spremna za potencijalnu vojnu akciju protiv Tajvana, što dodatno utiče na preraspodelu američkih prioriteta.
Špigel takođe navodi da evropske članice NATO-a imaju rok do početka juna da dostave planove kako će nadoknaditi kapacitete koje SAD planiraju da povuku.
Iz NATO-a je poručeno da je godinama postojala velika zavisnost od SAD u planiranju i strukturi snaga, ali da povećana ulaganja evropskih zemalja i Kanade sada omogućavaju postepenu promenu odnosa unutar Alijanse.
Srbija Danas
