"BORELJ NE ZNA GEOGRAFIJU" Zbog najnovijeg Žozepovog plana, Evropa bi mogla skupo da plati!
Plan, koji je izneo Žozep Borelj, da će EU izgraditi nove transportne koridore zaobilazeći Rusiju kako bi proširila ekonomsku saradnju sa zemljama centralne Azije nije ostvariv i govori o tome da šef evropske diplomatije "prosto ne zna geografiju". Pokušaj EU da se "oslobodi" Rusije mogao skupo da košta Evropu, ocenjuju ruski eksperti.
BAJDEN IZDAO EVROPSKE SAVEZNIKE? Makron uputio oštru poruku Vašingtonu
NAUČNICI U STRAHU! Vratili u "život" virus star skoro 50.000 godina, pa UPOZORAVAJU na novu pretnju: "POSTOJI STVARNA OPASNOST"
SNIMAK KOJI LEDI KRV U ŽILAMA! Čovek na ulici otvorio paljbu na nedužne prolaznike (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
Stručnjaci podsećaju da je već bilo pokušaja da se takvi koridori naprave i da 35 godina "zaobilaze" Rusiju, ali su takvi planovi unapred osuđeni na propast. Drugim rečima, brz i bezbedan trgovački put je u tom delu sveta nemoguće sagraditi. Taj put bi mogao da ide iz Grčke i Turske, ali se nameće pitanje kuda dalje?
Jermenija, Azerbejdžan, prelaz Kaspijskog mora, Kazahstan - to je region nestabilnosti, s obzirom na tinjajući sukob između Jerevana i Bakua, dok postoji problem i nepriznatog Kurdistana, što ne doprinosi stvaranju jednostavne logistike. Tradicionalna bliskoistočna ruta kroz Siriju, Irak i Iran, zahvaljujući naporima američke i iste zapadnoevropske demokratije, jednostavno je fizički opasna, objašnjavaju ruski stručnjaci, dodajući da zbog svega navedenog ne treba ozbiljno shvatati Boreljove izjave.
Ruski politikolog Vadim Truhačjov ocenjuje da je izgradnja transportnih koridora samo deo planova EU.
- Borelj ima minimalni i maksimalni program. Minimalni program je dobiti prirodne resurse od Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana i povećati pristup evropskih kompanija tržištima ovih zemalja. Maksimalni program je otrgnuti ove zemlje od Rusije i približiti ih sebi - smatra politikolog.
Direktor Instituta za Aziju i Afriku na Moskovskom državnom univerzitetu Aleksej Maslov objasnio je da transportni koridor nikada nije isplativ odmah, a da bi u slučaju novih ruta od Centralne Azije do Evrope na isplativost moglo da se čeka i decenijama.
Istovremeno, obim robe koju Centralna Azija može da ponudi nije uporediv sa, recimo, Kinom. Osim toga, Rusiju je nemoguće potpuno isključiti od isporuka roba koji idu iz drugih zemalja u Evropu, pošto su ruske luke u logističkom smislu pogodnije. Ekspert je takođe objasnio da bi pokušaj EU da se "oslobodi" Rusije i Kine mogao skupo da košta Evropu, jer bi morali ponovo da stvaraju logistiku transporta, što bi dovelo do poskupljenja robe.
Plan koji će skupo koštati Evropu
Borelj je priznao da plan EU obuhvata produbljivanje veza sa regionom, iskorišćavanje njegovog ogromnog potencijala, koji se ogleda u snabdevanju energentima, snabdevanju kritičnim sirovinama i novim transportnim koridorima koji su nezavisni od Rusije.
Istovremeno, evropski šef diplomatije je precizirao da Rusija i Kina i dalje igraju važnu ulogu u Centralnoj Aziji, međutim, prema njegovim rečima, zemlje ovog regiona žele da diverzifikuju trgovinske i ekonomske odnose, pa razmatraju EU kao pogodnog partnera.
Borelj je obelodanio da je EU poslala više od 100 milijardi evra u region u proteklih 10 godina i da je već glavni izvor investicija za Centralnu Aziju.
- Snabdevanje energentima podrazumeva naftu i gas iz Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana. Kritične sirovine su najverovatnije i uranijum iz Kazahstana, možda retke zemne metale iz Kazahstana, Tadžikistana i Kirgizije, a moguće i đubriva. Istina, u pogledu đubriva Kazahstan neće moći da zameni Rusiju, pa čak ni Belorusiju. Trenutno određene isporuke idu u Evropu, ali ne u količinama koje su Evropljanima potrebne. Znatan deo njih ide preko teritorije Rusije, ali oni žele da isključe Rusiju iz ovog lanca. Međutim, sa geografske tačke gledišta, to je veoma teško to učiniti - kaže Truhačjov. Prema njegovim rečima, jedina moguća opcija je preko Kaspijskog mora.
- Transport iz Kazahstana i Turkmenistana do Azerbejdžana, dalje do Gruzije, eventualno do Turske ili direktno preko Crnog mora do Rumunije i Bugarske. Međutim, da bi se taj plan realizovao potrebno je mnogovremena i resursa, a to mnogo košta - dodao je ekspert.
Azija nije spremna za evropske vrednosti
Osim toga, Truhačjov zaključuje da EU neće biti tako lako da sprovede ove ideje.
- Na kraju krajeva, kultura u ovim zemljama nije evropska. Kazahstan je malo bliži, ali je ipak daleko od klasične Evrope, a evropske vrednosti koje Evropljani nude nisu sasvim poželjne u Kazahstanu, a u zemljama klasične Centralne Azije još manje. Ipak, elitama tih zemalja je mogućnost da se oslone na nekog drugog osim na Rusiju i Kinu privlačna. Stoga, oni će se približavati, ali sa dozom opreza, s obzirom na to da Evropljani posle novca donose i određene vrednosti koje su spremni da promovišu, uključujući i uz pomoć obojenih revolucija - ističe Truhačjov.
Stručnjaci podsećaju da je EU ranije pokušavala da stvori transevroazijski kopneni most preko Turske i Južnog Kavkaza do Kine, ali se ovaj projekat pokazao ekonomski neefikasnim, jer su svi projekti transportnih koridora koji zaobilaze Rusiju prepuni značajnih geografskih, logističkih i drugih barijera.
Ipak, eksperti smatraju da Brisel neće odustati od aktivnih pokušaja realizacije projekta transportnog koridora zaobilazeći Rusiju, posebno imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju. Ako EU negde pokušava da ojača svoje pozicije, onda se to radi na štetu pozicija njenih geopolitičkih protivnika. Sasvim je logično da će se sada razvijati planovi za Centralnu Aziju u celini i za pojedine zemlje. Zemlje Centralne Azije mogu biti zainteresovane za diversifikaciju svojih ekonomskih partnera, mogu razmotrati alternative, ali neće odustati od saradnje sa Rusijom.