Brutalna serija "Igra lignje" koja je hipnotisala Srbiju i svet inspirisana stvarnim događajem?! Povezanost ledi krv u žilama

Jedna od najzanimljivijih teorija sugeriše da je popularna serija možda zasnovana na stvarnom događaju, odnosno mnogi je povezuju sa kontroverznim južnokorejskim centrom za socijalni rad " Brothers' Home".

Zloglasni južnokorejski centar za socijalni rad trebalo je da obezbedi sklonište i brigu za beskućnike. Umesto toga, to je bila kuća užasa u kojoj su zatvorenici bili nezakonito zatvoreni, brutalno premlaćivani, silovani - pa čak i ubijani.

"Brothers' Home" i njegova namena

Smešten u južnom lučkom gradu Busanu, funkcionisao je između 1976. i 1987. godine u skladu sa politikom tadašnje autoritarne vlade "čišćenje ulica".

Uoči Azijskih igara 1986. i Olimpijskih igara 1988. vlada se spremala da predstavi zemlju svetu i želela je da se "skitnice" uklone sa ulica i van vidokruga, ali prema istrazi lokalnih tužilaca iz 1987. godine, samo 10 odsto od hiljada zatvorenika u ovom domu imalo je status beskućnika.

Zvanično 551 osoba je umrla u ovom domu, ali se smatra da je stvarni broj daleko veći. Došlo je do nekih od najgorih kršenja ljudskih prava u Južnoj Koreji tokom 1970-ih i 1980-ih.

Propagandni film iz tog vremena slao je poruku: "Ovde se stvaraju snovi", međutim, u stvarnosti, deca su tučena bejzbol palicama ako ne bi ispunila svoju dnevnu radnu kvotu. Mesto je bilo u privatnom vlasništvu, ali ga je država finansirala.

Sadističke vođe kazne nazivale "igrama"

Jedna od njih je bila "igra motornih vozila" u kojoj bi mučitelj uzviknuo "levi indikator", a zatim ih udarao u oko dok ono nije bilo modro i crveno.

"Igra u Hirošimi" podrazumevala je da žrtve vise naglavačke sa kreveta na sprat tokom dužeg perioda, a ako bi pali sledile bi batine.

Svako ko je pokušao da pobegne morao je da nosi crvenu vreću na kojoj je pisalo "Ja sam grešnik koji je otišao protiv Božje reči".

Šta kaže autor serije?

Kreator Hvang Dong-hjuk, insistira na tome da su mu za inspiraciju poslužile japanske mange i anime, a želja mu je bila da stvori alegoriju o modernom kapitalističkom društvu i konkurenciji koju ono podstiče.

- Slobodno priznajem da sam tokom godina imao veliku inspiraciju iz japanskih stripova i animacije, rekao je svojevremeno za “Variety” i dodao: “Kada sam počeo i sam sam bio u finansijskim teškoćama i provodio sam mnogo vremena u kafićima čitajući stripove”.

“Squid game” inspiracija za naziv i tematika

Naziv serije u bukvalnom prevodu znači “Igra lignje”, a kreatora iste podseća na detinjstvo.

- “Squid Game” je igra koju sam igrao kao dete u školskom dvorištu ili na ulicama u komšiluku. Ovo je priča o ljudima koji su igrali ovu igru kao deca, a vraćali su joj se kao odrasli. Bila je to jedna od fizički najzahtjevnijih, a bila je i jedna od mojih omiljenih igara. Osećao sam da bi ovo mogla biti najsimboličnija dečja igra koja bi mogla predstavljati vrstu društva u kojem danas živimo, kazao je Hvang Dong-hjuk u razgovoru za “Radio Times”.

Likovi u seriji imaju različite životne priče: okoreli kladioničar, vrlo uspešni menadžer, starac sa tumorom mozga, kriminalac, devojka koja je pobegla iz Severne Koreje... Svi imaju jednu zajedničku stvar, prezaduženi su i očajnički im treba novac, a da bi do njega stigli, moraju da pobede u dečjim igrama.

Tokom dve sezone i 18 epizoda, pred likovima je čitav niz iskušenja, zavisno od igre. Rešavanje moralnih dilema, biranje između različitih opcija, prikazivanje junaka kao ne nužno loših kako je delovalo na početku.