Ciklon-bomba juri ka Evropi: Vetar će udarati preko 150 km/h, talasi do 12 metara - evo gde se očekuje najjači udar

Moćna atlantska oluja ubrzano jača iznad okeana i približava se zapadnoj Evropi, gde bi već u prvoj polovini nedelje mogla da donese veoma opasne vremenske prilike. Prognoziraju se orkanski udari vetra, snažne grmljavinske linije, ogromni talasi i ekstremne padavine.

Duboki ciklon razvija se veoma brzo zahvaljujući snažnom sudaru različitih atmosferskih sistema. Visinska dolina nailazi na prostrani anticiklon iznad centralne Evrope i Skandinavije, gde atmosferski pritisak dostiže oko 1.035 hPa.

Takav raspored dovešće do velikog gradijenta vazdušnog pritiska, posebno u području Irske i Velike Britanije, a posledice će se najpre osetiti na područjima direktno izloženim Atlantiku.

Očekuju se:

• olujni i orkanski udari vetra,
• snažne grmljavinske linije,
• veoma uzburkano more,
• ogromni talasi na Atlantiku,
• lokalno ekstremne padavine.

Najjači uticaj olujnog sistema na zapadnu Evropu očekuje se tokom prve polovine nedelje, nakon čega bi centar ciklona trebalo brzo da nastavi put prema severu.

Pritisak naglo pada - razvija se "ciklon-bomba"

Posebnu pažnju meteorologa privlači brzina kojom će ovaj sistem ojačati.

Izraz "ciklon-bomba" koristi se za ciklone u srednjim geografskim širinama kod kojih centralni vazdušni pritisak veoma brzo opada - tipično za najmanje 24 hPa tokom 24 sata.

Prema prognozama, pritisak u centru ovog sistema mogao bi da padne sa oko 990 hPa u ponedeljak uveče na približno 965 hPa samo 24 sata kasnije.

Produbljivanje ciklona tu se neće završiti. Do srede oko podneva centralni pritisak mogao bi da se spusti ispod 950 hPa, što govori o izuzetno snažnom olujnom sistemu.

Udari vetra preko 150 kilometara na sat

Centar ciklona kretaće se prema severu, zapadno od Farskih ostrva, a zatim prema Islandu. Međutim, zbog ogromnih dimenzija sistema, posledice neće biti ograničene samo na područje neposredno oko njegovog centra.

Udari vetra između 100 i 130 kilometara na sat očekuju se naročito u:

• Republici Irskoj,
• Severnoj Irskoj,
• Škotskoj,
• zapadnim delovima Engleske.

Još ekstremniji vetrovi mogući su bliže jezgru oluje, gde bi udari mogli da premaše 150 kilometara na sat.

Takva snaga vetra može da izazove obaranje drveća, probleme u drumskom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju, kao i druge poremećaje na područjima koja se nađu na direktnom udaru oluje.

Talasi do 12 metara kreću prema obalama

Ogromna cirkulacija ciklona uzburkaće i severni Atlantik.

Na otvorenom moru zapadno od Škotske i Irske prognoziraju se talasi visoki čak 10 do 12 metara, dok bi do samih obala mogli da stižu talasi od približno osam do 10 metara.

Najopasniji uslovi na moru očekuju se tokom većeg dela druge polovine nedelje.

Istovremeno će na istočnoj strani oluje snažno južno strujanje povlačiti neuobičajeno topao vazduh daleko prema severu. Toplija vazdušna masa širiće se prema Danskoj i Skandinaviji.

Islandu preti ogromna količina kiše

Dok bi front preko Irske i Velike Britanije trebalo da prođe relativno brzo i time ograniči ukupnu količinu padavina, potpuno drugačija situacija očekuje se na Islandu.

Prema prognozama, prema ostrvu će biti usmeren snažan tok veoma vlažnog vazduha, odnosno takozvana „atmosferska reka“.

Najveća količina padavina očekuje se u južnim i jugoistočnim planinskim predelima Islanda.

Lokalno bi moglo da padne čak 250 do 300 milimetara kiše, zbog čega postoji visok rizik od poplava.

Iako će se centar sistema postepeno povlačiti prema severnijim geografskim širinama, zbog njegovih razmera vremenske prilike u velikom delu severozapadne Evrope mogle bi ostati veoma turbulentne.