Da li će Putin poslati svoje trupe u Iran kako bi se učvrsto vojni savez između Moskve i Teherana?
Nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio da Rusija jača svoju vojnu osovinu sa radikalnim režimom u Iranu, s ciljem suprotstavljanja američkoj moći, grupa vodećih naučnika u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu složila se da ovaj autokratski dvojac predstavlja rastuću pretnju svim zapadnim demokratijama.
Međutim, većina stručnjaka, raspoređenih po elitnim univerzitetima i istraživačkim institutima u Britaniji i SAD, rekla da je malo verovatno da će se predviđanje Zelenskog da bi Kremlj mogao poslati svoje vojnike da se pridruže ratu u Iranu, kako bi se suočili sa izraelskim i američkim snagama zaista ostvariti, preneo je Forbes.
Zelenski je u seriji objava na platformi X naveo da rusko udruživanje snaga sa Iranom u zajedničkom razvoju dronova kamikaza, kao i pružanje sofisticiranih obaveštajnih podataka Islamskoj Republici radi preciznog gađanja američkih odbrambenih položaja i vojnika širom Bliskog istoka, pokazuje da: "Svaki od ovih režima postavio se protiv sveta".
"Vidimo da Rusi sada pokušavaju da manipulišu situacijom na Bliskom istoku i u regionu Zaliva u korist svoje agresije", dodao je Zelenski, "kao i da efektivno pretvore udare iranskog režima protiv svojih suseda i američkih baza u drugi front ruskog rata protiv Ukrajine i, šire gledano, protiv celog Zapada".
Nakon što je pomogla Teheranu u razvoju raketa i protivvazdušne odbrane, predvideo je, Moskva bi mogla da proširi ovo savezništvo slanjem borbenih jedinica Kremlja kako bi branile svog ugroženog saveznika.
Samo nekoliko dana pre nego što su američki i izraelski bombarderi i raketne brigade počeli da bombarduju Iran u februaru, Moskva je poslala ratne brodove da predvode zajedničke vojne vežbe sa mornaricom Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).
Međutim, ruski brodovi se nikada nisu sukobili sa američkim nosačima aviona upućenim u region.
Viktorija Samson, glavna direktorka za svemirsku bezbednost u globalno uticajnom istraživačkom centru "Secure World Foundation" u Vašingtonu, kaže da se slaže sa procenom predsednika Zelenskog da rat u Iranu na neki način postaje novi front u širem rusko-iranskom sukobu sa Zapadom, konfliktu koji je započeo ruskim "blickrigom" na Ukrajinu i provokativnim letovima dronova i borbenih aviona u vazdušni prostor zemalja NATO.
"Čvrsto se nadam da Rusi neće poslati kopnene trupe, jer sve više izgleda kao da SAD povećavaju svoje prisustvo tamo. Ne sviđa mi se potencijalni ishod ako američki i ruski vojnici budu u aktivnoj borbi jedni protiv drugih, umesto da se borimo preko posrednika kao što smo to činili tokom Hladnog rata“, rekla je Viktorija Samson.
Ona je jedan od vodećih stručnjaka u SAD za svemirsku odbranu i svemirske ratove. Viktorija Samson kaže da dovodi u pitanje tačnost izveštaja u štampi da su Izraelske odbrambene snage (IDF) uništile tajni projekat Teherana za razvoj interkontinentalne balističke rakete, uz pomoć ruskih konstruktora oružja.
The jerusalem post je objavio da je napad IDF na iransko sedište za vazduhoplovstvo ovog meseca uništio Teheranovu težnju da razvije raketu sposobnu za nošenje nuklearnog oružja "koja bi mogla biti ispaljena u svemir i pogoditi SAD".
"Do nedeljnog napada na lokaciju izraelski zvaničnici su bili zabrinuti da će najnovija saradnja u oblasti svemira između Moskve i Teherana povećati iranske mogućnosti lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa (IBM), kao i poboljšati praćenje ciljeva u jevrejskoj državi i širom regiona u kratkom roku".
"Iran je započeo svoj raketni program na osnovu pristupa sovjetsko-ruskim raketama", kaže Viktorija Samson.
Iako je Moskva pomogla Islamskoj Republici da svoje kamikaze dronove učini bržim i smrtonosnijim, dodaje ona, malo je verovatno da Kremlj podržava bilo koji iranski projekat usavršavanja transatlantske rakete.
"Rusija nije podstaknuta (niti pretpostavljam da ima resurse) da ulaže toliki nivo novca u tuđi program interkontinentalnih balističkih raketa", kaže ona.
Spenser Voren, jedan od vodećih američkih stručnjaka za evoluciju ruske odbrambene strukture i strategija, uključujući i njen potez za modernizaciju nuklearnog oružja, pod vrhovnim komandantom Vladimirom Putinom, kaže da ne bi podržao predviđanje predsednika Zelenskog da bi Kremlj mogao da pošalje svoje oružane snage da pomognu u odbrani Irana.
"Ne mogu da vidim scenario u kojem bi Rusija rasporedila trupe u Iran i direktno se angažovala sa Sjedinjenim Državama i Izraelom", rekao je Voren.
Voren, postdoktorski saradnik za nuklearnu bezbednost na Stantonu na Školi za Džon F. Kenedi Univerziteta Harvard, kaže da ne može da zamisli da "Rusija procenjuje da je takav potez u njihovom strateškom interesu".
"Ovo bi bio preveliki rizik, takvo raspoređivanje bi moglo dovesti do eskalacije, čak i ako je nenamerno“, kaže on, i "takođe bi moglo dovesti do američkih ili evropskih trupa na terenu u Ukrajini sa premalo koristi".
"Rusija jednostavno nema tu mogućnost u ovom trenutku, čak i kada bi želela. Ruske snage su i dalje zaglavljene u Ukrajini, gde je već mesecima bilo minimalnog napretka ako ga je uopšte bilo", dodaje on i nastavlja:
"Jednostavno ne bi imali ljudstvo i materijal da otvore drugi front, posebno drugi front koji bi direktno uveo više velikih vojski u rat protiv Ukrajine.“
Ipak, dodaje da "ruski pokušaji da Iranu pruži druge oblike pomoći, uključujući obaveštajnu pomoć", pojačavaju širu poentu Zelenskog o ubrzanom vojnom takmičenju između Kremlja i Bele kuće.
"SAD i drugi su pružili sličnu pomoć Ukrajini, tako da bi se na jednom nivou ovo moglo posmatrati kao odmazda Moskve".
Pomaganje Iranu da cilja američke odbrambene položaje širom Bliskog istoka "jedan je od načina na koji Rusija može pokušati da oslabi Sjedinjene Države i u pogledu ljudstva i u pogledu domaće podrške vojnim avanturama – bez ozbiljnog rizika od eskalacije i bez trošenja vrednih ljudskih i finansijskih resursa".
Nedavna odluka SAD da zamrznu sankcije na prodaju nafte Kremlju širom sveta, posmatrana u svetlu sve većeg odbrambenog preplitanja Moskve sa Teheranom, je nelogična.
"Ovo bi moglo biti neočekivani dobitak za rusku ekonomiju i podstaći ruske ratne napore baš kada je Moskva počela da oseća značajan pritisak, a rat u Ukrajini se očigledno pretvarao u najboljem slučaju u zastoj, jer je ruski napredak nastavio da se zaustavlja".
"Iskreno", dodaje on, "ukidanje sankcija preti da bude jedna od najgorih od mnogih strateških grešaka koje je Trampova administracija napravila kao deo ovog rata".
Elena Grosfeld, istaknuti stručnjak za ruski rat u senci protiv Zapada i za njene obaveštajne operacije širom sveta, na Kings koledžu u Londonu, kaže da bi upozorenje predsednika Zelenskog da bi Kremlj mogao ubrzati svoje vojnike u sukob na Bliskom istoku moglo biti pogrešno.
"Rusija nije u poziciji da otvori pravi drugi front u Iranu, sa punim rukama posla na prvom u Ukrajini", kaže ona.
Pa ipak, novi front u Persijskom zalivu "verovatno je još jedna pogodna lokacija za obaveštajnu pomoć i moguće front hibridnog ratovanja", dodaje naučnica u prestižnom Kings centru za proučavanje obaveštajnih poslova.
Rusko snabdevanje Iranom sofisticiranim satelitskim obaveštajnim podacima verovatno je pomoglo Teheranu u vazdušnim napadima na američke sisteme protivraketne odbrane širom Bliskog istoka, uključujući radarske instalacije i najsavremenije THAAD presretače, kaže ona, kao deo svemirskog rata koji se vodi unutar šireg iranskog rata.
"Postojala je istorijska saradnja sa Rusijom na razvoju iranskih raketa", ističe ona, ali do sada nema dokaza da su ruski stručnjaci za naoružanje doprinosili iranskom nastojanju da razvije interkontinentalne balističke rakete ili antisatelitske rakete.
Ipak, Grosfeld kaže da vlada SAD pažljivo prati pojačane odbrambene veze između Ruske Federacije i Islamske Republike Iran i ukazuje na nedavni izveštaj Stejt departmenta u kojem se navodi da Rusija jača svoju "dugogodišnju diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku Iranu".
Od početka ruskih vazdušnih napada na Ukrajinu, izvestili su visoki američki diplomati, Iran je Moskvi poslao ubilačke dronove, "vođene avionske bombe, artiljerijsku municiju i balističke rakete bliskog dometa".
"Rusija je, zauzvrat, počela da nudi Iranu neviđeni nivo odbrambene saradnje", dodali su, "uključujući i rakete, elektroniku i protivvazdušnu odbranu".
Kremlj se takođe udružio sa iranskim revolucionarnim liderima kako bi dizajnirao niz oružanih platformi za napad na sistem Starlink kompanije SpejsIks.
Posednici kontrabandnih terminala Starlink prokrijumčarenih u Iran suočavaju se sa smrtnom kaznom zbog korišćenja stanica, koje omogućavaju smelim disidentima da se povežu sa svetskom mrežom uprkos zatvaranju interneta koje je nametnuto širom zemlje.
Rusija je pomogla Iranu da razvije dronove za lociranje terminala SpejsIks koji su kamuflirani po krovovima širom Irana, zajedno sa opremom za elektronsko ratovanje kako bi ometali prenose između konstelacije SpejsIks i zemaljskih primopredajnika.
Bilo kakav proboj odbrambene tehnologije u iranskoj borbi protiv zabranjenih terminala, predviđa Grosfeld, zauzvrat će koristiti kremljovski komandosi u njihovom paralelnom ratu protiv sistema Starlink u Ukrajini.
Srbija Danas/Forbes
