Dinamičnih 100 dana: Čime je sve Tramp uzdrmao svet tokom prva tri meseca drugog mandata?

Jednu novinarku je zanimalo ko bi prema njegovom mišljenju trebalo da bude novi papa. Tramp se nasmešio kad je čuo to pitanje, odgovorivši - Voleo bih da budem papa. To bi bio moj prvi izbor -

Nastavio je naglasivši kako nema nekog favorita, ali je predložio da bi Timoti Dolan, nadbiskup Njujorka, mogao da bude dobar izbor.

Prvih 100 dana drugog mandata Donalda Trampa na mestu predsednika SAD navršilo se 29. aprila.

Međutim, kako se svašta desilo za to kratko vreme, deluje kao da je na čelu Amerike znatno duže, a u nastavku izdvajamo neke od najvažnijih dana kada su sve oči sveta bile uprte u njega.

Evo nekih najvažnijih dešavanja iz prethodnog perioda.

Dan prvi: Prestupnici pušteni iz zatvora

Jedno od prvih naređenja iz Ovalnog kabineta bilo je da se oslobode Trampove pristalice koje su bile zatvorene zbog nereda u Kapitolu 6. januara 2021. Tramp je naredio zatvorskim vlastima da pomiluju skoro 1.500 ljudi i da preinače kazne za 14 kako bi mogli odmah da budu pušteni na slobodu.

Tom prilikom je rekao da su bili nepravedno tretirani u poređenju sa drugim kriminalcima.

- Ubice danas nisu čak ni optužene. Ovi ljudi su već odslužili godine u zatvoru i odslužili su ih nepravedno - kazao je on.

Dan treći: Vojska je raspoređena na meksičku granicu

Dva dana nakon što je Tramp proglasio nacionalnu vanrednu situaciju na južnoj granici, američka vojska je počela da raspoređuje hiljade vojnika na njoj.

U izvršnoj naredbi američki lider je rekao da su "karteli" i "kriminalne bande" preplavili granicu.

- Suverenitet Amerike je pod napadom - rekao je tada dramatično.

Početno raspoređivanje 1.500 vojnika od tada se povećalo na blizu 7.000 marinaca i vojnika. Represivne mere su dovele do zaustavljanja ilegalnih prelazaka granice, koji su dostigli najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija.

Neovlašćeni prelasci granice pali su sa rekordnih 250.000 u decembru 2023. na nešto više od 7.000 u martu, prema zvaničnim podacima.

Dan 15: Zaposlenima u USAID-u rečeno je da ne dolaze na posao

Strana pomoć bila je jedna od prvih velikih meta Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE) - tima predvođenog Ilonom Maskom, zaduženog za smanjenje troškova vlade i iskorenjivanje "rasipništva i prevara".

Prema naređenju Donalda Trampa, DOGE se ustremio na Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), otkazavši više od 80 odsto njenih programa i rekavši većini zaposlenih da su otpušteni.

Radnicima je bio isključen pristup imejl i računarskim sistemima i rečeno im je da se ne vraćaju na posao. To je stvorilo haos u agencijama za pomoć u inostranstvu.

Tramp je USAID nazvao "levičarskom prevarom".

- Dajemo milijarde i milijarde dolara zemljama koje nas mrze - izjavio je tada.

Manje agencije za pomoć drugim državama takođe su kasnije bile meta.

Dan 16: Tramp kaže da SAD treba da preuzmu Gazu

Tokom prošlogodišnje predizborne kampanje Tramp se zavetovao da će doneti trajni mir na Bliski istok.

Kada se sastao sa izraelskim premijerom Bendžaminom Netanjahuom u februaru izneo je smelu i kontroverznu viziju kako bi to mogao da uradi - izjavio je da SAD treba da preuzmu kontrolu nad Gazom, trajno rasele palestinsko stanovništvo i na kraju pretvore razorenu primorsku enklavu u "Rivijeru Bliskog istoka".

- SAD će preuzeti Pojas Gaze i mi ćemo napraviti posao od toga, takođe. Svima sa kojima sam razgovarao dopada se ideja da Sjedinjene Američke Države poseduju taj komad zemlje, razvijaju ga i stvore hiljade radnih mesta sa nečim što će biti veličanstveno - kazao je Tramp.

Netanjahu je pozdravio njegove "sveže ideje", ali na drugim mestima one su izazvale šok i osude, uključujući u zemaljama širom Bliskog istoka i Ujedinjenim nacijama.

I Jordan i Egipat, za koje je Tramp predložio da prihvate približno 2 miliona raseljenih Palestinaca, odbacili su ideju, koja je nezakonita i prema međunarodnom pravu.

Trampove izjave su usledile tokom osetljivog primirja sa kojim je pomogao njegov izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof. Posle šest nedelja Izrael je ponovo počeo žestoko da bombarduje Gazu, uništavjući nade za produženje primirja.

Dan 40: Tramp i Vens protiv Zelenskog

Tokom prvog meseca drugog mandata Tramp je više puta kritikovao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tvrdio je da je Ukrajina izvršila invaziju na Rusiju i nazvao Zelenskog "diktatorom". Uprkos javnim napadima, činilo se da je bilo pomaka u vezi sa sporazumom prema kom bi Ukrajina delila ključna mineralna nalazišta sa SAD u zamenu za kontinuiranu vojnu pomoć.

Zelenski je pozvan u Belu kuću da potpiše sporazum, ali se to pretvorilo u noćnu moru za njega.

Potpredsednik Džej Di Vens optužio je Zelenskog da ne pokazuje dovoljno zahvalnosti Americi, a Tramp se razbesneo nakon što je Zelenski sugerisao da SAD mogu osetiti posledice ruske agresije.

- Nemojte nam govoriti šta ćemo osećati jer niste u poziciji da to diktirate. Kockate se sa trećim svetskim ratom - odbrusio mu je Tramp.

Zelenski je izveden iz Bele kuće pre nego što je poslužen ručak. Sporazum nije potpisan i u narednim danima SAD su privremeno obustavile vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

Ostavljena bez mnogo izbora, Ukrajina je kasnije pristala na američki predlog za 30-dnevni prekid napada na energetske objekte. Tramp je telefonom razgovarao sa Putinom, koji se takođe složio sa ovim predlogom.

SAD nastavljaju napore da posreduju u postizanju sporazuma, ali je Tramp upozorio da bi SAD mogle da odustanu ako uskoro ne bude značajnog napretka.

Dan 53: Novinar dodat u grupno ćaskanje o vojnim planovima

Kada je ministar odbrane Pit Hegset podelio planove napada na Jemen sa kolegama putem aplikacije za ćaskanje, nije shvatio da je u njega dodat i novinar.

Džefrija Goldberga iz "Atlantika" slučajno je ubacio savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc. On je potom objavio sadržaj dopisivanja, što je pokrenulo jedan od najvećih skandala u Trampovom kabinetu.

Mnogi stručnjaci za nacionalnu bezbednost rekli su da su informacije, uključujući ciljeve bombardovanja i vreme, očigledno trebalo da budu poverljive i pažljivije obrađene u skladu sa protokolima. Tramp se suprotstavio pritisku da kazni Volca ili Hegseta.

Dan 55: Stotine migranata prebačeno u salvadorski zatvor

Donald Tramp je tokom kampanje obećao sprovođenje "najveće operacije deportacije u američkoj istoriji" i nije gubio vreme da je započne.

Dan nakon što je pokrenuo retko korišćeni zakon iz ratnog vremena, Trampova administracija je deportovala stotine venecuelanskih migranata u ozloglašeni zatvor u Salvadoru.

Vlada je saopštila da su svi muškarci bili članovi strane "terorističke" bande i da stoga nisu zaslužili pravičan postupak. Tramp je rekao da su prošli kroz "strog proces provere".

Deportacije su pokrenule kontinuirani pravni skandal i rasplamsale strahove od ustavne krize. Savezni sudija je pokušao da blokira deportacije, a kasnije je utvrdio da je vlada pokazala "namerno nepoštovanje" njegove naredbe.

Nepokoleban, Tramp je udvostručio akciju deportacije, i čak nagovestio da bi u budućnosti želeo da šalje američke državljane u zatvore u Salvadoru.

Dan 73: Tramp predstavlja carine za 185 zemalja

Donald Tramp je počeo da uvodi nove carine rano tokom svog predsedničkog mandata, ali njegova objava o "Danu oslobođenja" obećavala je da će biti prekretnica.

U ružičnjaku Bele kuće, okružen mnoštvom američkih zastava, najavio je zapanjujuću promenu američke ekonomske politike.

Koristeći ono što se ispostavilo kao grubi proračun zasnovan na trenutnim nivoima trgovine, otkrio je kazne za dug spisak zemalja za koje je rekao da pljačkaju Ameriku - carine do čak 49 odsto. Tokom naredne nedelje tržišta su bila nestabilna.

Zatim je, usred velike rasprodaje na najvažnijem tržištu obveznica, Tramp napravio zaokret. Pauzirao je "recipročne" carine na 90 dana, ali "osnovna linija" od 10 odsto ostala je na snazi.

Carine za Kinu su, međutim, na kraju dostigle 145 odsto nakon nekoliko povećanja između dve najveće svetske ekonomije.

Dan 93: Ilon Mask kaže da će se povući iz DOGE-a

Rad najbogatijeg čoveka na svetu kao Trampovog čoveka za smanjenje troškova učinio ga je jednom od najkritikovanijih i najhvaljenijih ličnosti u Americi.

Protivnici su ciljali njegove kompanije, posebno proizvođača automobila Teslu, protestima, bojkotima, pa čak i vandalizmom.

Nakon što je Tesla prijavila masovni pad profita, Ilon Mask je rekao da će se vreme koje provodi u DOGE-u "značajno smanjivati". Tramp je reakciju javnosti nazvao nepravednom.

- Sve što radi je dobro, ali su se istresli na Teslu - kazao je američki lider.

DOGE kaže da je uštedeo poreskim obveznicima više od 150 milijardi američkih dolara - veći deo toga je okarakterisan kao "rasipanje i prevara" - ali su mnogi objavljeni "prihodi" osporeni nakon nezavisne analize. Neka smanjenja, kao što je smanjenje budžeta za radnike u oblasti nuklearnog oružja, brzo su poništena.

Prema podacima Rojtersa, 260.000 javnih službenika ostalo je bez posla.

Među najkontroverznijim smanjenjima su otpuštanja hiljada zdravstvenih radnika i zamrzavanje stotina naučnih i medicinskih istraživačkih projekata koji su već bili u toku.