Динамичних 100 дана: Чиме је све Трамп уздрмао свет током прва три месеца другог мандата?

Једну новинарку је занимало ко би према његовом мишљењу требало да буде нови папа. Трамп се насмешио кад је чуо то питање, одговоривши - Волео бих да будем папа. То би био мој први избор -

Наставио је нагласивши како нема неког фаворита, али је предложио да би Тимоти Долан, надбискуп Њујорка, могао да буде добар избор.

Првих 100 дана другог мандата Доналда Трампа на месту председника САД навршило се 29. априла.

Међутим, како се свашта десило за то кратко време, делује као да је на челу Америке знатно дуже, а у наставку издвајамо неке од најважнијих дана када су све очи света биле упрте у њега.

Ево неких најважнијих дешавања из претходног периода.

Дан први: Преступници пуштени из затвора

Једно од првих наређења из Овалног кабинета било је да се ослободе Трампове присталице које су биле затворене због нереда у Капитолу 6. јануара 2021. Трамп је наредио затворским властима да помилују скоро 1.500 људи и да преиначе казне за 14 како би могли одмах да буду пуштени на слободу.

Том приликом је рекао да су били неправедно третирани у поређењу са другим криминалцима.

- Убице данас нису чак ни оптужене. Ови људи су већ одслужили године у затвору и одслужили су их неправедно - казао је он.

Дан трећи: Војска је распоређена на мексичку границу

Два дана након што је Трамп прогласио националну ванредну ситуацију на јужној граници, америчка војска је почела да распоређује хиљаде војника на њој.

У извршној наредби амерички лидер је рекао да су "картели" и "криминалне банде" преплавили границу.

- Суверенитет Америке је под нападом - рекао је тада драматично.

Почетно распоређивање 1.500 војника од тада се повећало на близу 7.000 маринаца и војника. Репресивне мере су довеле до заустављања илегалних прелазака границе, који су достигли најнижи ниво у последњих неколико деценија.

Неовлашћени преласци границе пали су са рекордних 250.000 у децембру 2023. на нешто више од 7.000 у марту, према званичним подацима.

Дан 15: Запосленима у УСАИД-у речено је да не долазе на посао

Страна помоћ била је једна од првих великих мета Одељења за ефикасност владе (ДОГЕ) - тима предвођеног Илоном Маском, задуженог за смањење трошкова владе и искорењивање "расипништва и превара".

Према наређењу Доналда Трампа, ДОГЕ се устремио на Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД), отказавши више од 80 одсто њених програма и рекавши већини запослених да су отпуштени.

Радницима је био искључен приступ имејл и рачунарским системима и речено им је да се не враћају на посао. То је створило хаос у агенцијама за помоћ у иностранству.

Трамп је УСАИД назвао "левичарском преваром".

- Дајемо милијарде и милијарде долара земљама које нас мрзе - изјавио је тада.

Мање агенције за помоћ другим државама такође су касније биле мета.

Дан 16: Трамп каже да САД треба да преузму Газу

Током прошлогодишње предизборне кампање Трамп се заветовао да ће донети трајни мир на Блиски исток.

Када се састао са израелским премијером Бенџамином Нетањахуом у фебруару изнео је смелу и контроверзну визију како би то могао да уради - изјавио је да САД треба да преузму контролу над Газом, трајно раселе палестинско становништво и на крају претворе разорену приморску енклаву у "Ривијеру Блиског истока".

- САД ће преузети Појас Газе и ми ћемо направити посао од тога, такође. Свима са којима сам разговарао допада се идеја да Сједињене Америчке Државе поседују тај комад земље, развијају га и створе хиљаде радних места са нечим што ће бити величанствено - казао је Трамп.

Нетањаху је поздравио његове "свеже идеје", али на другим местима оне су изазвале шок и осуде, укључујући у земаљама широм Блиског истока и Уједињеним нацијама.

И Јордан и Египат, за које је Трамп предложио да прихвате приближно 2 милиона расељених Палестинаца, одбацили су идеју, која је незаконита и према међународном праву.

Трампове изјаве су уследиле током осетљивог примирја са којим је помогао његов изасланик за Блиски исток Стив Виткоф. После шест недеља Израел је поново почео жестоко да бомбардује Газу, уништавјући наде за продужење примирја.

Дан 40: Трамп и Венс против Зеленског

Током првог месеца другог мандата Трамп је више пута критиковао украјинског председника Владимира Зеленског и хвалио руског председника Владимира Путина.

Тврдио је да је Украјина извршила инвазију на Русију и назвао Зеленског "диктатором". Упркос јавним нападима, чинило се да је било помака у вези са споразумом према ком би Украјина делила кључна минерална налазишта са САД у замену за континуирану војну помоћ.

Зеленски је позван у Белу кућу да потпише споразум, али се то претворило у ноћну мору за њега.

Потпредседник Џеј Ди Венс оптужио је Зеленског да не показује довољно захвалности Америци, а Трамп се разбеснео након што је Зеленски сугерисао да САД могу осетити последице руске агресије.

- Немојте нам говорити шта ћемо осећати јер нисте у позицији да то диктирате. Коцкате се са трећим светским ратом - одбрусио му је Трамп.

Зеленски је изведен из Беле куће пре него што је послужен ручак. Споразум није потписан и у наредним данима САД су привремено обуставиле војну помоћ и размену обавештајних података са Украјином.

Остављена без много избора, Украјина је касније пристала на амерички предлог за 30-дневни прекид напада на енергетске објекте. Трамп је телефоном разговарао са Путином, који се такође сложио са овим предлогом.

САД настављају напоре да посредују у постизању споразума, али је Трамп упозорио да би САД могле да одустану ако ускоро не буде значајног напретка.

Дан 53: Новинар додат у групно ћаскање о војним плановима

Када је министар одбране Пит Хегсет поделио планове напада на Јемен са колегама путем апликације за ћаскање, није схватио да је у њега додат и новинар.

Џефрија Голдберга из "Атлантика" случајно је убацио саветник за националну безбедност Мајкл Волц. Он је потом објавио садржај дописивања, што је покренуло један од највећих скандала у Трамповом кабинету.

Многи стручњаци за националну безбедност рекли су да су информације, укључујући циљеве бомбардовања и време, очигледно требало да буду поверљиве и пажљивије обрађене у складу са протоколима. Трамп се супротставио притиску да казни Волца или Хегсета.

Дан 55: Стотине миграната пребачено у салвадорски затвор

Доналд Трамп је током кампање обећао спровођење "највеће операције депортације у америчкој историји" и није губио време да је започне.

Дан након што је покренуо ретко коришћени закон из ратног времена, Трампова администрација је депортовала стотине венецуеланских миграната у озлоглашени затвор у Салвадору.

Влада је саопштила да су сви мушкарци били чланови стране "терористичке" банде и да стога нису заслужили правичан поступак. Трамп је рекао да су прошли кроз "строг процес провере".

Депортације су покренуле континуирани правни скандал и распламсале страхове од уставне кризе. Савезни судија је покушао да блокира депортације, а касније је утврдио да је влада показала "намерно непоштовање" његове наредбе.

Непоколебан, Трамп је удвостручио акцију депортације, и чак наговестио да би у будућности желео да шаље америчке држављане у затворе у Салвадору.

Дан 73: Трамп представља царине за 185 земаља

Доналд Трамп је почео да уводи нове царине рано током свог председничког мандата, али његова објава о "Дану ослобођења" обећавала је да ће бити прекретница.

У ружичњаку Беле куће, окружен мноштвом америчких застава, најавио је запањујућу промену америчке економске политике.

Користећи оно што се испоставило као груби прорачун заснован на тренутним нивоима трговине, открио је казне за дуг списак земаља за које је рекао да пљачкају Америку - царине до чак 49 одсто. Током наредне недеље тржишта су била нестабилна.

Затим је, усред велике распродаје на најважнијем тржишту обвезница, Трамп направио заокрет. Паузирао је "реципрочне" царине на 90 дана, али "основна линија" од 10 одсто остала је на снази.

Царине за Кину су, међутим, на крају достигле 145 одсто након неколико повећања између две највеће светске економије.

Дан 93: Илон Маск каже да ће се повући из ДОГЕ-а

Рад најбогатијег човека на свету као Трамповог човека за смањење трошкова учинио га је једном од најкритикованијих и најхваљенијих личности у Америци.

Противници су циљали његове компаније, посебно произвођача аутомобила Теслу, протестима, бојкотима, па чак и вандализмом.

Након што је Тесла пријавила масовни пад профита, Илон Маск је рекао да ће се време које проводи у ДОГЕ-у "значајно смањивати". Трамп је реакцију јавности назвао неправедном.

- Све што ради је добро, али су се истресли на Теслу - казао је амерички лидер.

ДОГЕ каже да је уштедео пореским обвезницима више од 150 милијарди америчких долара - већи део тога је окарактерисан као "расипање и превара" - али су многи објављени "приходи" оспорени након независне анализе. Нека смањења, као што је смањење буџета за раднике у области нуклеарног оружја, брзо су поништена.

Према подацима Ројтерса, 260.000 јавних службеника остало је без посла.

Међу најконтроверзнијим смањењима су отпуштања хиљада здравствених радника и замрзавање стотина научних и медицинских истраживачких пројеката који су већ били у току.