Dok su oči sveta uprte u Ukrajinu, u ovoj HRIŠĆANSKOJ zemlji se vodi NAJSMRTONOSNIJI RAT! (VIDEO)
Najmanje 600.000 žrtava, užasni zločini nad decom
Dok je Zapad okupiran razmišljanjima o ratu u Ukrajini, u svetu besne mnogi drugi sukobi koji prolaze nezapaženo iako odnose ogroman broj života. Među njima je i rat u Tigraju, u Etiopiji, koji je defakto najsmrtonosniji aktuelni sukob.
UŽAS NA GRADILIŠTU! Stradali radnici na mestu gde se gradi novi hotel
UHAPŠENA DVOJICA BESKUĆNIKA! Jedan pretio da će se razneti na železničkoj stanici, policija ih pretresla, imali su šta da vide
ŠOKANTNA OBJAVA BIVŠEG ZATVORENIKA! Silovatelje brutalno muče po ceo dan i noć - SVAKI DAN IM JE NOĆNA MORA, MOLE DA IH UBIJU (VIDEO)
Prema procenama, taj sukob je odneo stotine hiljada žrtava. Iako iz Ukrajine stižu različite brojke o poginulim civilima i vojnicima, one su daleko manje od procena iz Tigraja. Iako je u novembru proglašeno primirje, sukobi i dalje traju, a posledice su nesagledive.
Etiopija i Eritreja, koje imaju dugu istoriju sukoba, u ovom ratu su na istoj strani, dok su na drugoj strani pobunjenici iz Tigraja. Međutim, najveće žrtve sukoba jesu Tigrejci i druge etničke grupe u regionu, a mnogi kažu da se nad njima sprovodi genocid.
Kao i u slučaju Ukrajine i Rusije, i ovde se mahom radi o mohofizitima - hrišćanskim narodima.
Kada je 4. novembra 2020. godine premijer Etiopije Abij Ahmed, dobitnik Nobelove nagrade za mir zbog okončanja posleratnih konflikata sa Eritrejom, najavio vojnu ofanzivu na spornoj teritoriji Tigraja, bilo je teško zamisliti koliko će ona postati katastrofalna.
Stanovništvo od više od 6 miliona ljudi je sada pod blokadom vlade, sprovode se mučenja, sistematska silovanja, ubistva... Ljudi umiru od gladi, nemaju lekove, novca. Veliki delovi su bez struje, interneta, telefonskih linija.
Etiopska vlada je više puta optužena da je sprečila da pomoć stigne do naroda Tigraja, iako je negirala sve tvrdnje da je to učinila. Novinarima je onemogućeno da izveštavaju o ratu, a međunarodnim institucijama za pomoć je onemogućen ulazak u region.
Sve strane u sukobu su optužene za kršenje međunarodnog zakona o ljudskim pravima, uz dokaze o počinjenim protivpravnim ubistvima, mučenju i seksualnom nasilju. Do kraja 2022. godine, kombinovani uticaj ratnog nasilja, gladi i nedostatka medicinskog pristupa ubio je između 600.000 i 800.000 ljudi, većinom civila.
Mesecima nakon početka sukoba, etiopski lideri su negirali da su civili povređeni ili da su se u borbu uključili vojnici iz Eritreje. Međutim, međunarodni posmatrači i grupe za ljudska prava objavili su izveštaje koji dokazuju da su obe tvrdnje lažne.
Bilo je izveštaja o grubim kršenjima ljudskih prava, uključujući silovanja, sakaćenje genitalija žena i devojčica da bi se osigurala neplodnost, masovna ubistva i mučenje.
- Tigar je postao centar za silovanje koje se koristi kao oružje, a tu je i internet ugašen, što je doprinelo psihičkoj torturi sa kojom se suočavaju žrtve, kao i porodice poput moje koje očajnički žele se da čuju sa našim najmilijima - piše za "Gardijan" pisac Magdalena Abraha.
Prema njenim rečima, u Tigraju se pre rata nalazilo 47 bolnica, 224 doma zdravlja i 269 funkcionalnih ambulanti, a etiopski i eritrejski vojnici su uništili više od 80 odsto zdravstvenih ustanova.
- Statistika i razmere ljudske patnje znače da bi oči sveta trebalo da budu uprte u Tigraj, ali dve godine kasnije kao da niko ne gleda. Ono što je posebno tragično jeste da nedostatak pažnje nije zato što međunarodnoj zajednici i medijima nedostaju resursi. Ove godine smo videli šta je moguće kada se svet složi o sukobu i da su životi uništeni njime vredni brige - piše Abraha.
Ona je jako zabrinuta jer ne može da se čuje sa svojim rođacima.
- Moja porodica je iz Tigraja, a sa rođacima smo imali ograničenu komunikaciju od početka rata. Poslednje što sam čula od tetke bila je kratka glasovna poruka u martu u kojoj je pisalo da su ostali bez novca i lekova i da je situacija strašna. Od tada se nismo čuli sa njom. Sa ograničenom komunikacijom u nekim regionima, neki Tigrajci koji žive u inostranstvu saznali su za smrt svojih najmilijih tek nakon više od godinu dana. Mnogi Tigrajci u dijaspori su sada rezignirani činjenicom da će, kada se komunikacione linije u potpunosti obnove, verovatno saznati za još gubitaka i patnje - navodi ona.
Zapad mahom ignoriše ovaj stravični rat, ali i u njega su od samog početka umešane svetske sile.
Objavljeno je nekoliko izveštaja u kojima se navodi da su Kina, Iran, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati pružali vojnu podršku etiopskoj vladi prodajom naoružanih dronova. Već u decembru 2020. godine pojavile su se nepotvrđene glasine da su emiratski dronovi stacionirani u eritrejskom lučkom gradu Asabu, pisao je "Glas Amerike". Pobeda etiopskih snaga nad Desijem i Kombolčom u decembru 2021. delom je posledica dronova koje su isporučili etiopski saveznici.
Kada su 2. novembra, dve godine od početka rata, zaraćene strane potpisale mirovni ugovor, neki su slavili, ali nada da će to biti prvi korak ka trajnom miru nije zaživela.
- Ipak, nedeljama kasnije stižu izveštaji o eritrejskim trupama koje pljačkaju gradove i raseljavaju, hapse i ubijaju civile u Tigraju. Ostaje neizvesno na koji način će počinioci civilnog zlostavljanja biti delotvorno istraženi i izvedeni pred lice pravde – posebno pošto se zlostavljanja nastavljaju. Za Zapad, ovaj rat, koji se uglavnom odvijao u mraku, postavlja važna pitanja o tome kako mediji izveštavaju o sukobima i humanitarnim krizama. Podseća nas na mračnu stvarnost da nisu svi sukobi, nisu sve humanitarne krize jednake, ma koliko užasne bile cene ljudskih života - navodi Abraha.
Ostaje pitanje kako je međunarodna zajednica ignorisala stotine hiljada ljudi koji su umirali.
- Naša globalna savest mora da se suoči sa činjenicom da smo, dok se ovo ljudsko krvoproliće dešavalo, odlučili da ne gledamo - zaključila je književnica.