Evropi preti novi talas migranata? Iranci zbog rata pohrlili ka Turskoj, a evo kakve su šanse da dođu do granica EU: Tri scenarija su pred nama, a jednog se svi plaše

Na iransko-turskoj granici situacija je napeta i promenljiva. Prema svedočenjima putnika i izveštajima međunarodnih agencija, stotine Iranaca su danas počele da prelaze u Tursku na graničnom prelazu Kapikoj u provinciji Van. To se dogodilo nakon što su dan ranije turske vlasti privremeno zatvorile jednodnevne putničke prelaze na tri granična punkta i dozvolile ulazak isključivo turskim državljanima i državljanima trećih zemalja, uz pojačane kontrole.

Ljudi koji su stigli u Tursku govore o strahu koji vlada u Teheranu, o bombardovanjima i problemima sa snabdevanjem gorivom, zbog čega su mnogi odlučili da napuste zemlju dok je to još moguće. Iako se za sada radi o stotinama, a ne hiljadama ljudi, analitičari ocenjuju da bi ovi prvi prelazi mogli predstavljati rane znake šireg regionalnog pomeranja stanovništva ukoliko sukob potraje.

Turske vlasti navode da komercijalni i teretni saobraćaj funkcioniše pod kontrolisanim uslovima i da nema prekida u trgovinskim tokovima, ali ističu da su bezbednosne mere na granici pojačane. Ulazak iranskih državljana ostaje ograničen i pod strogim nadzorom, što Ankara pravda potrebom da spreči nekontrolisani priliv ljudi i očuva stabilnost pograničnih područja.

Rat se preliva na čitav Bliski istok

Migracioni pritisak na iransko-turskoj granici dolazi u trenutku kada se sukob između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana širi daleko izvan prvobitnih tačaka udara. Vazdušni napadi, raketne i dron operacije zahvataju sve veći broj lokacija u regionu, a bezbednosne tenzije su podignute i u istočnom Mediteranu, uključujući i britansku vazdušnu bazu na Kipru. Time se konflikt iz lokalnog pretvara u regionalni, sa potencijalnim posledicama koje nadilaze granice Irana.

Evropske države istovremeno su suočene sa dvostrukim izazovom: bezbednosnim i ekonomskim. Pored zaštite svojih vojnih instalacija i organizovanja evakuacija civila iz pogođenih područja, raste i zabrinutost zbog stabilnosti energetskog snabdevanja. Posebnu pažnju izaziva situacija u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih svetskih tačaka za transport nafte i gasa. Svaka nestabilnost u tom prolazu gotovo trenutno utiče na cene energenata, a time i na evropske ekonomije koje su i dalje osetljive na poremećaje u globalnim lancima snabdevanja.

Upravo ta kombinacija bezbednosne nesigurnosti i ekonomskog pritiska često predstavlja snažan pokretač migracionih tokova. Kada rat paralelno urušava infrastrukturu, tržište rada i svakodnevni život, stanovništvo počinje da traži sigurnije i stabilnije okruženje. Istorijsko iskustvo pokazuje da dugotrajni sukobi retko ostaju ograničeni na frontove. Njihove posledice se, pre ili kasnije, preliju kroz izbegličke rute ka susednim zemljama, a potom i ka Evropi.

Da li Evropi preti novi migrantski talas? Analiza rizika

Stručnjaci sagledavaju nekoliko mogućih scenarija, od relativno ograničenog pokreta izbeglica do mogućeg trajnog preliva ljudi prema Evropi:

Scenario A: Ograničen i regionalno kontrolisan talas

Iako su zabeleženi prvi prelazi na granici sa Turskom, broj ljudi koji napuštaju Iran za sada se meri u stotinama, a ne u desetinama hiljada ili milionima. U prvoj fazi konflikta ljudi gotovo po pravilu beže u najbliže i logistički najdostupnije zemlje. U ovom slučaju to su Turska, Azerbejdžan, Jermenija, ali i pojedine države centralne Azije.

Ovaj scenario podrazumeva da rat, iako ozbiljan, ostane vremenski ograničen ili da susedne države uspeju da zadrže strogu kontrolu granica. U tom slučaju migrantski pritisak bi ostao regionalan, bez brzog preliva ka Evropskoj uniji. Takav razvoj događaja bio bi najsličniji početnim fazama nekih ranijih konflikata, kada se najveći deo raseljenih zadržava u neposrednom okruženju zemlje porekla.

Scenario B: Produženi sukob i postepeni pritisak ka Evropi

Ukoliko rat potraje, a unutrašnja stabilnost u Iranu dodatno oslabi, kroz ekonomski kolaps, nestašice, rast inflacije i bezbednosni haos, migracioni tokovi bi mogli da dobiju znatno šire razmere. U takvim okolnostima svakodnevni život postaje neodrživ za veliki broj ljudi, što podstiče odluku o trajnom odlasku, a ne samo privremenom skloništu u susednoj državi.

Turska bi tada mogla da se nađe pod ozbiljnim pritiskom. U zavisnosti od političke odluke Ankare, deo migrantskog talasa mogao bi da se preusmeri ka postojećim rutama prema Evropskoj uniji, pre svega preko Grčke, Bugarske i Zapadnog Balkana. To ne bi nužno značilo momentalni dolazak miliona ljudi, ali bi pritisak na spoljne granice EU postao vidljiv i politički osetljiv.

Ovaj scenario se uklapa u pojedine analitičke procene koje upozoravaju da bi, u slučaju dugotrajnog haosa, potencijalni iranski talas mogao da nadmaši pojedine faze sirijske krize iz 2015–2016. godine. Ipak, takve procene zasnovane su na hipotetičkim projekcijama (poput pretpostavke da bi 10–25% stanovništva bilo primorano na bekstvo) i za sada nisu potvrđene konkretnim podacima međunarodnih organizacija poput UNHCR-a ili IOM-a.

Scenario C: Masovna izbeglička kriza sa milionskim razmerama

Najdramatičniji scenario podrazumeva potpunu destabilizaciju države, dugotrajan oružani sukob i kolaps institucija. U tom slučaju moglo bi doći do raseljavanja stotina hiljada, pa i miliona ljudi, ne samo iz Irana već i iz šireg regiona pogođenog ratom.

Takav razvoj događaja bio bi moguć ukoliko susedne zemlje više ne bi mogle da apsorbuju pritisak, granice bi postale porozne, a regionalna bezbednosna struktura ozbiljno narušena. Posledice po Evropu bile bi višeslojne — od humanitarnih izazova do političkih tenzija unutar same EU.

Ipak, važno je naglasiti da u ovom trenutku nema verodostojnih pokazatelja da je takav masovni egzodus započeo. Projekcije o “milionskim talasima” zasad ostaju u domenu mogućih, ali ne i potvrđenih scenarija, i zavise pre svega od trajanja i intenziteta konflikta u narednim mesecima.

Koliko je realno da se „talas prelije na obale EU“?

U ovom trenutku nema čvrstih pokazatelja da je migrantski talas iz Irana već zahvatio Evropsku uniju u obimu koji bi se mogao nazvati krizom. Brojke koje se trenutno pominju odnose se pre svega na regionalne pomake: stotine ljudi na granicama, a ne stotine hiljada na evropskim rutama. Nema podataka da Frontex ili UNHCR beleže nagli skok dolazaka na grčke ili italijanske obale koji bi ukazivao na početak masovnog preliva.

Drugim rečima, ono što se sada dešava više liči na početnu fazu regionalnog raseljavanja nego na ponavljanje 2015. godine. Većina ljudi, barem u prvoj fazi, traži sigurnost u neposrednom okruženju, u Turskoj i drugim susednim državama. Međutim, iskustvo iz prethodnih konflikata pokazuje da se migracioni tokovi često razvijaju u talasima: prvo regionalni pritisak, zatim, ukoliko rat potraje i ekonomska situacija kolabira, postepeno širenje ka Evropi.

Važan faktor je i to što u Iranu ne borave samo iranski državljani. U zemlji se nalazi i značajan broj migranata iz Avganistana i drugih država, koji bi u slučaju daljeg pogoršanja situacije takođe mogli da krenu ka granicama. Time se potencijalni obim raseljavanja dodatno povećava, čak i ako sam broj Iranaca koji napuštaju zemlju ostane umeren.

Evropska bezbednosna i ekonomska pozadina

Evropske države trenutno su pre svega fokusirane na bezbednosne aspekte širenja rata. Prioriteti su zaštita vojnih instalacija, koordinacija sa saveznicima i evakuacija sopstvenih državljana iz pogođenih područja. Diplomatski napori usmereni su na deeskalaciju, jer je jasno da produženi regionalni sukob nosi direktne posledice i po evropsku stabilnost.

Istovremeno, ekonomija Evropske unije već oseća prve udare. Nestabilnost oko Ormuskog moreuza, ključne tačke kroz koju prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte i gasa, podiže cene energenata i povećava nervozu na tržištima. Rast cena energije ima domino-efekat na inflaciju, troškove transporta i industrijsku proizvodnju.

Upravo ta kombinacija bezbednosne neizvesnosti i ekonomskog pritiska čini evropske vlade posebno osetljivim na mogućnost novog migrantskog talasa. Iako masovni priliv za sada nije realnost, produženi konflikt mogao bi da promeni dinamiku u mesecima koji dolaze, posebno ako regionalne države više ne budu u stanju da zadrže pritisak unutar svojih granica.