Evropska komisija pojačava vojnu spremnost: Nova ideja za bržu mobilnost trupa članica
Evropska komisija predlaže „vojni Šengen“ koji bi omogućio dosta brži prolazak trupa i opreme kroz članice EU.
Države članice Evropske unije ubuduće bi imale rok od tri dana u miru i šest sati u vanrednim situacijama da omoguće prolazak vojnih snaga i opreme drugih evropskih zemalja preko svoje teritorije, neke su od odredbi novog predloga Evropske komisije (EK) o uspostavljanju tzv. "vojnog Šengena", čiji je cilj značajno ubrzanje vojne mobilnosti u okviru Unije.
- Danas, da biste premestili vojnu opremu i trupe, na primer sa zapada na istok, nažalost potrebni su meseci. Želimo da se to dešava u roku od nekoliko dana. Ne možete da odbranite kontinent ako ne možete da se krećete kroz njega - izjavio je evropski komesar za održivi transport i turizam Apostolos Cicitikos na brifingu za medije, prenosi Juronjuz.
Paket za vojnu mobilnost biće zvanično predstavljen danas i predstavlja još jedan u nizu planova Komisije usmerenih na jačanje odbrambenih kapaciteta EU do kraja decenije.
Jedna od ključnih mera odnosi se na ubrzano izdavanje dozvola za prekogranično kretanje trupa i opreme.
Trenutno pravila u 27 članica nisu usklađena, pa pojedine zemlje na takve zahteve odgovaraju nedeljama.
Komisija, stoga, predlaže skraćenje roka na najviše tri dana u miru i svega šest sati u vanrednim prilikama, uz podrazumevano odobrenje u potonjim slučajevima.
Plan predviđa i uspostavljanje novog sistema za odgovor u oblasti vojne mobilnosti, po uzoru na Mehanizam civilne zaštite EU, što bi uključilo i "fond solidarnosti za vojnu mobilnost", iz koga bi države članice stavljale na raspolaganje raspoložive kapacitete poput specijalnih vozova, trajekata ili strateških letelica.
Predviđen je i katalog dvonamenskih transportnih i logističkih resursa iz civilnog sektora koji bi mogli da se koriste u vojne svrhe.
Rad na koordinaciji predstojećih aktivnosti vodiće nova transportna grupa za vojnu mobilnost, u kojoj će svaka članica imati nacionalnog koordinatora.
Oni će, između ostalog, određivati prioritete za finansiranje oko 500 infrastrukturnih projekata potrebnih za unapređenje četiri vojna koridora čije lokacije još nisu saopštene.
Cilj je, navodi Juronjuz, modernizacija puteva, železnice, luka, aerodroma, tunela i mostova kako bi mogli da izdrže opterećenje teške vojne opreme.
- Stabilne logističke mreže čine razliku između pobede i poraza - rekao je Cicitikos, ističući da je fokus na brzim, kratkoročnim ulaganjima koja odmah povećavaju kapacitete.
Evropski komesar procenjuje da je za realizaciju projekta potrebno oko 100 milijardi evra, dok je u važećem budžetu EU do 2027. izdvojeno svega 1,7 milijardi, što je ocenio kao "kap u moru".
Cicitikos je naglasio da članice mogu da koriste i druge izvore, uključujući koheziona sredstva i program Security Action for Europe (SAFE) za odbrambene kredite, dok se investicije u infrastrukturu dvonamenske namene mogu uračunati i u ispunjenje novih ciljeva NATO u oblasti potrošnje na odbranu.
Program SAFE finansira se kapacitetima za zaduživanje Evropske unije, što znači da ga na kraju garantuje budžet Unije.
Program SAFE osmišljen je da pomogne u razvoju odbrambenih kapaciteta koji su Evropi najpotrebniji, uključujući dronove, sajber-odbranu, rakete i evropski vazdušni štit, dok Unija nastoji da izgradi dovoljno snažan vojni potencijal za odvraćanje Rusije.
Izvor: Tanjug
