(FOTO/VIDEO) Uznemirujuće: ''Svojim očima sam videla genocid i osetila ga na svojoj koži'', zastrašujuća svedočenja o stradanju najmanje 70.000 ljudi - nasilje, ubistva i izgladnjavanje
Istražitelji Ujedinjenih nacija upozoravaju da zločini koje je milicija RSF počinila u sudanskom gradu Al-Faširu nose sva obeležja genocida, navodeći masovna ubistva, brutalna silovanja i sistemsko izgladnjivanje civila tokom višemesečne opsade Darfura.
Prsti su joj potpuno mršavi, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj jedva stoji na ruci.Četrdesetpetogodišnja Sudanka ne želi da otkrije svoje pravo ime, a i dalje nosi teške psihičke i fizičke posledice.
Prošlo je oko pola godine otkako je ova majka četvoro dece preživela masakr u rodnom Al-Faširu, u ratom razorenoj regiji Darfur u Sudanu. U međuvremenu je sa porodicom uspela da pobegne u Ugandu, gde danas žive kao izbeglice.
- Svojim očima sam videla genocid i osetila ga na svojoj koži - govori kroz suze za novinare Deutsche Wellea.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je već stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili kao posledica rata.
Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra kada je milicija RSF (Rapid Support Forces), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela Al-Fašir, najveći grad regije Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. To je bilo svega nekoliko dana koji su potpuno promenili život ove žene.
- Ta zverstva imaju sva obeležja genocida - zaključuje glavni istražitelj Ujedinjenih nacija Mohamed Chande Othman u razgovoru za Deutsche Welle.
On je u februaru, nakon oko tri meseca istrage, predstavio svoj izveštaj Savetu za ljudska prava UN u Ženevi, a istovremeno ga predao i Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
Svoje zaključke zasniva na tri ključna elementa: masovna ubistva, mučenje i strašno seksualizovano nasilje, kao i dugotrajno izgladnjivanje stanovništva uskraćivanjem humanitarne pomoći i uništavanjem medicinskih ustanova.
Nemoguć beg
Više od 18 meseci RSF je držao Al-Fašir pod opsadom. Internet i telefonske mreže bile su isključene, ni zrno pirinča ni kap goriva nisu mogli da prođu kroz blokade. Niko nije mogao da pobegne.
U Al-Faširu se nalazilo i komandno mesto šeste divizije vojske protiv koje se RSF borio. Na početku su vojnici još uspevali da brane grad. Kasnije im je RSF presekao sve linije snabdevanja, a stanovništvo je proglašeno ''neprijateljem''. Kada su vojne jedinice konačno kapitulirale, oko 250.000 preostalih stanovnika ostalo je potpuno prepušteno milosti RSF-a. Tako i ova majka sa svojom porodicom.
Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, pobegla je sa malom decom. Tada je poslednji put videla svog muža, koji je pokušavao da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je oko grada bagerima iskopala rov dug 30 kilometara, dubok i širok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip - prepreka koju je bilo gotovo nemoguće preći.
- U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bio dan. Oko mene je bilo toliko mrtvih - priča ona. Beg se tako pretvorio u zatočeništvo. Tek nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca su oslobođeni i posle novih muka stigli u izbeglički kamp u Ugandi.
RSF se hvalio svojim zločinima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine i takvih dokaza ima bezbroj. Nakon potpunog prekida komunikacija, internet je ponovo uključen, a RSF je na svom Telegram kanalu objavljivao snimke zverstava iz neposredne blizine, uz pompeznu muziku.
Na snimcima se vide vojna vozila kako prolaze gradom, rov i hiljade ljudi koji su pokušavali da pobegnu, ali su završili u smrtonosnoj zamci. Na jednom videu vidi se i komandant RSF-a Abu Lulu, prepoznatljiv po razbarušenoj kovrdžavoj kosi, kako puca na ljude u rovu koji su još bili živi.
Drugi snimak, nastao istog dana u bolnici u Al-Faširu, prikazuje borce kako prolaze kroz polusrušenu zgradu i ubijaju sve koji još leže živi u krevetima ili čuče na podu.
Masovna silovanja: od bebe do bake
Samo oko 100.000 ljudi uspelo je nekako da pobegne, prema procenama Međunarodne organizacije za migracije.
Mnogi su završili u Tavili, izbegličkom kampu udaljenom 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kitchen iz Međunarodnog odbora za spasavanje, jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su ostale u Sudanu.
Kaže da su gotovo svi sa kojima su razgovarali bili seksualno zlostavljani bez obzira na uzrast, od beba do baka.
- Uglavnom su to bila grupna silovanja izuzetne brutalnosti. To nasilje je jasno korišćeno kao sredstvo kažnjavanja rekao je.
I sateliti su sve videli
Ono što se mesecima događalo u Al-Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti. Tim forenzičara sa američkog Univerziteta Yale uspeo je da prati događaje uživo putem satelitskih snimaka.
U najnovijoj analizi dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i sela oko grada koja su ga snabdevala hranom, kako bi stanovništvo ostalo gladno. Iz orbite su stručnjaci tih oktobarskih dana mogli da vide tela na putevima, pa čak i tragove krvi.
Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojna masovna grobišta. Nathaniel Raymond sa Yale univerziteta kaže da njihov tim procenjuje da se najmanje 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima.
Nakon opsade Al-Fašira, o kojoj se malo izveštavalo, oktobarski masakr ipak je šokirao svet i sve su glasniji pozivi na međunarodnu istragu. Za ovu majku, međunarodna zajednica snosi deo krivice.
- Svet nas je ostavio na cedilu. Morali su da intervenišu još tokom opsade kako bi sprečili najgore - kaže kroz suze.
- Ali ništa se nije dogodilo. Opet.-
