(ФОТО/ВИДЕО) Узнемирујуће: ''Svojim очима сам видела геноцид и осетила га на својој кожи'', застрашујућа сведочења о страдању најмање 70.000 људи - насиље, убиства и изгладњавање

Прсти су јој потпуно мршави, само кост и кожа. Нервозно окреће прстен који јој једва стоји на руци.Четрдесетпетогодишња Суданка не жели да открије своје право име, а и даље носи тешке психичке и физичке последице.

Прошло је око пола године откако је ова мајка четворо деце преживела масакр у родном Ал-Фаширу, у ратом разореној регији Дарфур у Судану. У међувремену је са породицом успела да побегне у Уганду, где данас живе као избеглице.

- Својим очима сам видела геноцид и осетила га на својој кожи - говори кроз сузе за новинаре Deutsche Wellea.

Све одлике геноцида

У Судану већ три године траје рат. Хуманитарне организације процењују да је већ стотине хиљада људи погинуло у борбама или као последица рата.

Насиље је достигло врхунац прошлог октобра када је милиција РСФ (Рапид Support Форцес), која се бори против владине војске и њених савезничких милиција, након дуге опсаде заузела Ал-Фашир, највећи град регије Дарфур, и починила масакр огромних размера над цивилним становништвом. То је било свега неколико дана који су потпуно променили живот ове жене.

- Та зверства имају сва обележја геноцида - закључује главни истражитељ Уједињених нација Мохамед Chande Othman у разговору за Deutsche Welle.

Он је у фебруару, након око три месеца истраге, представио свој извештај Савету за људска права УН у Женеви, а истовремено га предао и Међународном кривичном суду у Хагу.

Своје закључке заснива на три кључна елемента: масовна убиства, мучење и страшно сексуализовано насиље, као и дуготрајно изгладњивање становништва ускраћивањем хуманитарне помоћи и уништавањем медицинских установа.

Немогућ бег

Више од 18 месеци РСФ је држао Ал-Фашир под опсадом. Интернет и телефонске мреже биле су искључене, ни зрно пиринча ни кап горива нису могли да прођу кроз блокаде. Нико није могао да побегне.

У Ал-Фаширу се налазило и командно место шесте дивизије војске против које се РСФ борио. На почетку су војници још успевали да бране град. Касније им је РСФ пресекао све линије снабдевања, а становништво је проглашено ''непријатељем''. Када су војне јединице коначно капитулирале, око 250.000 преосталих становника остало је потпуно препуштено милости РСФ-а. Тако и ова мајка са својом породицом.

Када је РСФ у ноћи између 25. и 26. октобра 2025. засуо град артиљеријским гранатама и дроновима, побегла је са малом децом. Тада је последњи пут видела свог мужа, који је покушавао да помогне рањеном рођаку.

Непријатељска милиција је око града багерима ископала ров дуг 30 километара, дубок и широк по четири метра. Иза њега је подигнут земљани насип - препрека коју је било готово немогуће прећи.

- У хаосу сам пала у ров, затрпали су ме земља и лешеви. Када сам дошла себи, већ је био дан. Око мене је било толико мртвих - прича она. Бег се тако претворио у заточеништво. Тек након што је рођак из Аустралије платио откупнину, она и њена деца су ослобођени и после нових мука стигли у избеглички камп у Уганди.

РСФ се хвалио својим злочинима

Милиција је сама документовала своје злочине и таквих доказа има безброј. Након потпуног прекида комуникација, интернет је поново укључен, а РСФ је на свом Телеграм каналу објављивао снимке зверстава из непосредне близине, уз помпезну музику.

На снимцима се виде војна возила како пролазе градом, ров и хиљаде људи који су покушавали да побегну, али су завршили у смртоносној замци. На једном видеу види се и командант РСФ-а Абу Лулу, препознатљив по разбарушеној коврџавој коси, како пуца на људе у рову који су још били живи.

Други снимак, настао истог дана у болници у Ал-Фаширу, приказује борце како пролазе кроз полусрушену зграду и убијају све који још леже живи у креветима или чуче на поду.

Масовна силовања: од бебе до баке

Само око 100.000 људи успело је некако да побегне, према проценама Међународне организације за миграције.
Многи су завршили у Тавили, избегличком кампу удаљеном 70 километара југозападно, где су коначно добили храну.

Тамо је радио и Боб Kitchen из Међународног одбора за спасавање, једне од ретких хуманитарних организација које су остале у Судану.

Каже да су готово сви са којима су разговарали били сексуално злостављани без обзира на узраст, од беба до бака.

- Углавном су то била групна силовања изузетне бруталности. То насиље је јасно коришћено као средство кажњавања рекао је.

И сателити су све видели

Оно што се месецима догађало у Ал-Фаширу углавном је прошло незапажено у светској јавности. Тим форензичара са америчког Универзитета Yale успео је да прати догађаје уживо путем сателитских снимака.

У најновијој анализи доказали су да је РСФ још пре напада уништио поља и села око града која су га снабдевала храном, како би становништво остало гладно. Из орбите су стручњаци тих октобарских дана могли да виде тела на путевима, па чак и трагове крви. 

Избројали су око 150 гомила тела и бројна масовна гробишта. Nathaniel Raymond са Yale универзитета каже да њихов тим процењује да се најмање 70.000 људи мора сматрати мртвима или несталима.

Након опсаде Ал-Фашира, о којој се мало извештавало, октобарски масакр ипак је шокирао свет и све су гласнији позиви на међународну истрагу. За ову мајку, међународна заједница сноси део кривице.

- Свет нас је оставио на цедилу. Морали су да интервенишу још током опсаде како би спречили најгоре - каже кроз сузе.

- Али ништа се није догодило. Опет.-