Francuska rekla veliko "ne": Odbijen plan Evropske unije o pomoći Ukrajini
Francuska se protivi inicijativi unutar Evropske unije koja bi Ukrajini olakšala kupovinu britanskih krstarećih projektila Storm Shadow, piše The Telegraph. Spor se vodi oko načina korišćenja velikog evropskog zajma namenjenog jačanju ukrajinskih odbrambenih kapaciteta.
Koalicija od 11 država članica EU predložila je ublažavanje pravila kako bi Ukrajina mogla koristiti deo zajma vrednog 90 milijardi evra za kupovinu britanskog naoružanja. Međutim, Francuska insistira da se sredstva troše unutar Evropske unije, prvenstveno radi jačanja domaće odbrambene industrije.
Prema trenutnom planu, dve trećine zajma namenjene su nabavci oružja za ukrajinske oružane snage, uz jasno definisan prioritet: prvo evropska i ukrajinska odbrambena industrija, a tek potom kupovina izvan Unije.
"Ukrajinske potrebe nadmašuju evropske kapacitete"
Ukrajinski odbrambeni zvaničnici procenili su da će im tokom ove godine biti potrebno oko 24 milijarde evra vojne opreme izvan EU. Većina tog iznosa odnosi se na američke sisteme protivvazdušne odbrane Patriot i presretače PAC-3, ali kao ozbiljan nedostatak istaknuti su i projektili dugog dometa, koje evropske zemlje trenutno ne mogu obezbediti u dovoljnoj količini.
Zbog toga su evropski zvaničnici iz pomenute koalicije identifikovali britanski projektil "Storm Shadow" kao jedno od mogućih rešenja za popunjavanje ovog deficita. Reč je o krstarećem projektilu dugog dometa, dizajniranom za uništavanje utvrđenih i podzemnih ciljeva, koji je već u operativnoj upotrebi ukrajinskih snaga.
Francuska je, prema diplomatskim izvorima, "očiti protivnik" tog predloga. Pariz predvodi nastojanja da Evropska unija postane strateški autonomna i manje zavisna od saveznika, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Takav pristup dodatno je ojačan političkim tenzijama sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, posebno nakon njegovih izjava o Grenlandu.
Francuske vlasti smatraju da bi sredstva namenjena Ukrajini prvenstveno trebalo da služe razvoju i jačanju evropske odbrambene industrije, čak i ako to znači sporije ili ograničenije ispunjavanje neposrednih odbrambenih potreba Kijeva. Takav stav izazvao je nezadovoljstvo unutar EU, jer pojedine članice upozoravaju da bi insistiranje na industrijskoj politici moglo ozbiljno ugroziti sposobnost Ukrajine da se odbrani od intenzivnih ruskih vazdušnih napada.
Sistem "četiri nivoa" nabavke oružja
Prema predloženom modelu, Ukrajina bi podnosila planove nabavke, koji bi se potom procenjivali kroz sistem od četiri nivoa. Prvo bi se proveravalo može li ukrajinska odbrambena industrija da ispuni narudžbine, zatim bi se tražila rešenja unutar EU. Treći nivo uključivao bi Ujedinjeno Kraljevstvo, dok bi SAD bio četvrta i poslednja opcija.
Koalicija država koje podržavaju ublažavanje pravila nastoji da olakša pristup trećem nivou sistema, čime bi Ujedinjenom Kraljevstvu bila omogućena značajnija uloga. U tu grupu mogu ući i Kanada i druge zemlje koje imaju odbrambene sporazume sa Briselom.
Inicijativu predvode baltičke i skandinavske zemlje, uz Poljsku, Rumuniju, Češku i Holandiju. Još osam država, među kojima i Nemačka, izrazilo je podršku povoljnijem pristupu prema Ujedinjenom Kraljevstvu, iako se zasad formalno nisu pridružile koaliciji.
Jedan od razloga zbog kojih se Britanija smatra posebno poželjnim partnerom jeste njena vodeća uloga u tzv. "koaliciji voljnih", koja planira raspoređivanje snaga u Ukrajini u okviru eventualnog mirovnog sporazuma. S obzirom na očekivanu prisutnost britanskih i evropskih vojnika, ali ne i američkih, deo članica EU smatra da bi ulaganje evropskih sredstava u britansku odbrambenu industriju dugoročno moglo povećati bezbednost cele misije.
Britanski diplomati već vode razgovore sa predstavnicima ove grupe država, ali ih se podstiče da intenziviraju kontakte sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom, gde Francuska ima snažan uticaj u odborima zaduženim za bezbednost i odbranu.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
