Француска рекла велико "не": Одбијен план Европске уније о помоћи Украјини

Коалиција од 11 држава чланица ЕУ предложила је ублажавање правила како би Украјина могла користити део зајма вредног 90 милијарди евра за куповину британског наоружања. Међутим, Француска инсистира да се средства троше унутар Европске уније, првенствено ради јачања домаће одбрамбене индустрије.

Према тренутном плану, две трећине зајма намењене су набавци оружја за украјинске оружане снаге, уз јасно дефинисан приоритет: прво европска и украјинска одбрамбена индустрија, а тек потом куповина изван Уније.

"Украјинске потребе надмашују европске капацитете"

Украјински одбрамбени званичници проценили су да ће им током ове године бити потребно око 24 милијарде евра војне опреме изван ЕУ. Већина тог износа односи се на америчке системе противваздушне одбране Патриот и пресретаче ПАЦ-3, али као озбиљан недостатак истакнути су и пројектили дугог домета, које европске земље тренутно не могу обезбедити у довољној количини.

Због тога су европски званичници из поменуте коалиције идентификовали британски пројектил "Сторм Shadow" као једно од могућих решења за попуњавање овог дефицита. Реч је о крстарећем пројектилу дугог домета, дизајнираном за уништавање утврђених и подземних циљева, који је већ у оперативној употреби украјинских снага.

Француска је, према дипломатским изворима, "очити противник" тог предлога. Париз предводи настојања да Европска унија постане стратешки аутономна и мање зависна од савезника, пре свега Сједињених Америчких Држава. Такав приступ додатно је ојачан политичким тензијама са бившим америчким председником Доналдом Трампом, посебно након његових изјава о Гренланду.

Француске власти сматрају да би средства намењена Украјини првенствено требало да служе развоју и јачању европске одбрамбене индустрије, чак и ако то значи спорије или ограниченије испуњавање непосредних одбрамбених потреба Кијева. Такав став изазвао је незадовољство унутар ЕУ, јер поједине чланице упозоравају да би инсистирање на индустријској политици могло озбиљно угрозити способност Украјине да се одбрани од интензивних руских ваздушних напада.

Систем "четири нивоа" набавке оружја

Према предложеном моделу, Украјина би подносила планове набавке, који би се потом процењивали кроз систем од четири нивоа. Прво би се проверавало може ли украјинска одбрамбена индустрија да испуни наруџбине, затим би се тражила решења унутар ЕУ. Трећи ниво укључивао би Уједињено Краљевство, док би САД био четврта и последња опција.

Коалиција држава које подржавају ублажавање правила настоји да олакша приступ трећем нивоу система, чиме би Уједињеном Краљевству била омогућена значајнија улога. У ту групу могу ући и Канада и друге земље које имају одбрамбене споразуме са Бриселом.

Иницијативу предводе балтичке и скандинавске земље, уз Пољску, Румунију, Чешку и Холандију. Још осам држава, међу којима и Немачка, изразило је подршку повољнијем приступу према Уједињеном Краљевству, иако се засад формално нису придружиле коалицији.

Један од разлога због којих се Британија сматра посебно пожељним партнером јесте њена водећа улога у тзв. "коалицији вољних", која планира распоређивање снага у Украјини у оквиру евентуалног мировног споразума. С обзиром на очекивану присутност британских и европских војника, али не и америчких, део чланица ЕУ сматра да би улагање европских средстава у британску одбрамбену индустрију дугорочно могло повећати безбедност целе мисије.

Британски дипломати већ воде разговоре са представницима ове групе држава, али их се подстиче да интензивирају контакте са Европском комисијом и Европским парламентом, где Француска има снажан утицај у одборима задуженим за безбедност и одбрану.

Извор: Србија Danas/Index.hr