Glavni grad odbrojava do ''nultog dana'', tada će potpuno nestati vode: Zastrašujuće prognoze, situacija nikad gora u poslenjih pola veka milioni ljudi u beznađu - sablasni prizori slute na najgore (VIDEO)

Glavni grad Irana odbrojava do ''nultog dana'' – dana kada će nestati vode i kada će česme presušiti.

Rezervoari koji snabdevaju Teheran, grad sa 15 miliona stanovnika, gotovo su potpuno prazni. Brana Karadž, koja obezbeđuje četvrtinu pijaće vode grada, puna je samo 8%.

Racionisanje vode već je počelo u pojedinim delovima, pa je protok iz slavina smanjen ili čak potpuno obustavljen tokom noći.

Predsednik Masud Pezeškijan pozvao je građane da štede vodu – u suprotnom bi grad, ili bar pojedini njegovi delovi, mogli biti primorani na evakuaciju. 

Šta se zapravo dešava?

Kiše bi trebalo da počnu na jesen, nakon vrućeg i suvog iranskog leta. Ali prema Nacionalnom centru za vremenske prognoze, ovo je bio najsušniji period od septembra do novembra u poslednjih pola veka, sa padavinama koje su 89% ispod dugoročnog proseka.

Kombinacija niskih padavina i visokih temperatura traje već više od pet godina, ostavljajući zemlju isušenu. Ali vreme i senka klimatskih promena nisu jedini faktori u teheranskoj krizi sa vodom.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije, populacija šireg područja grada gotovo se udvostručila sa 4,9 miliona 1979. godine na 9,7 miliona danas. Međutim, potrošnja vode porasla je još brže, učetvorostručivši se sa 346 miliona kubnih metara 1976. godine na 1,2 milijarde kubnih metara sada. Rast bogatstva omogućio je sve većem broju ljudi da kupuju veš-mašine i sudomašine.

Da bi dopunio zalihe iz rezervoara, Teheran je morao da se okrene prirodnim podzemnim akviferima, koji poslednjih godina obezbeđuju između 30% i 60% vode iz česme. Ali to grad dovodi u direktan sukob sa poljoprivrednicima, koji tu istu vodu koriste za navodnjavanje useva.

Nivoi podzemnih voda oko Teherana opadaju za 101 milion kubnih metara godišnje, prema analizi objavljenoj u časopisu Science Advances. To je voda koja se akumulirala tokom više decenija padavina – i kojoj će trebati makar toliko vremena da se obnovi.

Profesor Kaveh Madani, bivši zamenik šefa iranskog odeljenja za zaštitu životne sredine, a sada direktor Instituta Ujedinjenih nacija za vodu, životnu sredinu i zdravlje, kaže da je hronično loše upravljanje prirodnim resursima dovelo do onoga što naziva ''vodenim bankrotom''.

On je rekao za Skaj njuz: - Ove stvari nisu nastale preko noći. One su proizvod decenija lošeg upravljanja, nedostatka vizije, preteranog oslanjanja i lažnog uverenja u to šta infrastrukturni i građevinski projekti mogu da postignu u zemlji koja već ima malo vode.-

Vladini ministri krive nestašicu vode za klimatske promene, curenje iz vodovodne mreže i 12-dnevni rat sa Izraelom.

Bez obzira na razlog, situacija naglašava pretnju koju nestašica vode predstavlja za velike svetske gradove. Teheran nije usamljen. Kejptaun u Južnoj Africi zamalo je ostao bez vode pre osam godina, sve do opšte mobilizacije građana da štede.

Čak je i London, poznat po kiši, u riziku od suše. Snabdevanje nije pratilo rast populacije i sve veću potražnju.

Kao što Teheran pokazuje, suše koje klimatske promene čine verovatnijim i težim mogu da razotkriju krhkost sistema vodosnabdevanja.