Главни град одбројава до ''нултог дана'', тада ће потпуно нестати воде: Застрашујуће прогнозе, ситуација никад гора у послењих пола века милиони људи у безнађу - сабласни призори слуте на најгоре (ВИДЕО)

Главни град Ирана одбројава до ''нултог дана'' – дана када ће нестати воде и када ће чесме пресушити.

Резервоари који снабдевају Техеран, град са 15 милиона становника, готово су потпуно празни. Брана Караџ, која обезбеђује четвртину пијаће воде града, пуна је само 8%.

Рационисање воде већ је почело у појединим деловима, па је проток из славина смањен или чак потпуно обустављен током ноћи.

Председник Масуд Пезешкијан позвао је грађане да штеде воду – у супротном би град, или бар поједини његови делови, могли бити приморани на евакуацију. 

Шта се заправо дешава?

Кише би требало да почну на јесен, након врућег и сувог иранског лета. Али према Националном центру за временске прогнозе, ово је био најсушнији период од септембра до новембра у последњих пола века, са падавинама које су 89% испод дугорочног просека.

Комбинација ниских падавина и високих температура траје већ више од пет година, остављајући земљу исушену. Али време и сенка климатских промена нису једини фактори у техеранској кризи са водом.

Према Центру за стратешке и међународне студије, популација ширег подручја града готово се удвостручила са 4,9 милиона 1979. године на 9,7 милиона данас. Међутим, потрошња воде порасла је још брже, учетворостручивши се са 346 милиона кубних метара 1976. године на 1,2 милијарде кубних метара сада. Раст богатства омогућио је све већем броју људи да купују веш-машине и судомашине.

Да би допунио залихе из резервоара, Техеран је морао да се окрене природним подземним аквиферима, који последњих година обезбеђују између 30% и 60% воде из чесме. Али то град доводи у директан сукоб са пољопривредницима, који ту исту воду користе за наводњавање усева.

Нивои подземних вода око Техерана опадају за 101 милион кубних метара годишње, према анализи објављеној у часопису Сциенце Адванцес. То је вода која се акумулирала током више деценија падавина – и којој ће требати макар толико времена да се обнови.

Професор Кавех Мадани, бивши заменик шефа иранског одељења за заштиту животне средине, а сада директор Института Уједињених нација за воду, животну средину и здравље, каже да је хронично лоше управљање природним ресурсима довело до онога што назива ''воденим банкротом''.

Он је рекао за Скај њуз: - Ове ствари нису настале преко ноћи. Оне су производ деценија лошег управљања, недостатка визије, претераног ослањања и лажног уверења у то шта инфраструктурни и грађевински пројекти могу да постигну у земљи која већ има мало воде.-

Владини министри криве несташицу воде за климатске промене, цурење из водоводне мреже и 12-дневни рат са Израелом.

Без обзира на разлог, ситуација наглашава претњу коју несташица воде представља за велике светске градове. Техеран није усамљен. Кејптаун у Јужној Африци замало је остао без воде пре осам година, све до опште мобилизације грађана да штеде.

Чак је и Лондон, познат по киши, у ризику од суше. Снабдевање није пратило раст популације и све већу потражњу.

Као што Техеран показује, суше које климатске промене чине вероватнијим и тежим могу да разоткрију крхкост система водоснабдевања.