Ko će naslediti moćnog čoveka iz senke?! Iran na ozbiljnom testu nakon ubistva Laridžanija: Ovo su ključni kandidati

Laridžanijev uticaj u Iranu bio je ogroman, a budući da je godinama bio na čelu Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i političkog establišmenta, uključujući i deceniju kao predsednik parlamenta, delovao je i kao most između iranskih vojnih, verskih i civilnih centara moći.

Ova pozicija koordinatora i posrednika učinila je Laridžanija jednim od najvažnijih unutrašnjih stabilizatora komplikovanog iranskog sistema, a nakon njegovog ubistva, čini se da postoji prilično uzak krug aktera koji ga mogu naslediti, i pitanje je da li će ih oni slušati.

Laridžanijeva smrt izazvala je nepodeljene osude u vrhu Irana. Novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei ga je pohvalio u kratkoj izjavi u sredu, obećavajući da će osvetiti njegovu krv, a visoki zvaničnici su pokušali da uvere Irance da se ništa neće promeniti. Predsednik Masud Pezeškijan je rekao da će se Laridžanijev „put otpora u kombinaciji sa racionalnošću“ nastaviti, a ministar spoljnih poslova Abas Aragči je insistirao da odsustvo bilo koje osobe ne može destabilizovati „moćnu političku strukturu Islamske Republike“.

Ali Laridžanijev uticaj se manje zasnivao na formalnom autoritetu, a više na njegovoj sposobnosti da se kreće između institucija koje se često ne slažu, naime IRGC-a, iranskog predsednika, parlamenta i klerikalnog establišmenta, kako je podsetio emigrantski portal "Iran International". Stoga će zamena Laridžanija biti više od puke promene i mnogo će govoriti o unutrašnjoj koheziji sistema. Jer, bez osobe koja će moći da utiče na konkurentske centre moći, povećava se rizik od sukoba između različitih frakcija, što je veliki rizik za Iran, koji se suočava sa napadima Amerike i Izraela.

Ukratko, sistem kojim je Laridžani tako uspešno manevrisao sada se suočava sa svojim najvažnijim testom: ko će postati njegov naslednik. Prvi pokazatelji ukazuju na to da Modžtaba Hamnei nadgleda ključna imenovanja, a odluka o Laridžanijevom nasledniku oblikovaće budući odnos snaga i pravac donošenja odluka. Trenutno, dva imena izgleda dominiraju kao vodeći kandidati, iako ne treba isključiti moguća iznenađenja.

Prvi je Mohamed Bager Galibaf, trenutni predsednik parlamenta, koji je član Saveta za nacionalnu bezbednost i ima pravo glasa, što njegovo imenovanje čini proceduralno jednostavnim. Pored toga, kao bivši komandant Ratnog vazduhoplovstva IRGC-a i šef nacionalne policije, on donosi operativno iskustvo i politički ugled. Ali Galibafovo imenovanje nosi rizike, jer ga njegov uticaj i uloga u nedavnim vojnim operacijama stavljaju na vrh liste potencijalnih meta Izraela, što – realno govoreći – postavlja pitanje koliko će dugo biti živ.

Drugi kandidat je Ali-Akbar Ahmadijan, visoki komandant mornarice IRGC-a. Ranije je obavljao funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i predstavnika Vrhovnog vođe pre nego što je prebačen u Korpus revolucionarne garde. Njegov dolazak na Laridžanijevo mesto zahtevao bi od iranskog rukovodstva da napravi kompromis i potčini se osobi koja, u poređenju sa Kalibafom, ima mnogo manji uticaj u političkim krugovima. 

Spominju se i bivši komandant IRGC-a Mohsen Rezai i bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Said Džalili, ali se čine manje verovatnim kandidatima.

Srbija Danas/Jutarnji list