KO JE BIO MARTI AHTISARI? Od Pakistana, Afrike, Bosne, do Kosova! Evo zašto mu Albanci danas duguju zahvalnost
Danas je preminuo, imao je impresivnu diplomatsku karijeru, ali ga Srbi nisu voleli
Marti Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u gradu Viipuri, koji se sada nalazi na ruskoj strani granice na delu teritorije koja je ustupljena SSSR-u posle Drugog svetskog rata.
NEMA VIŠE MAFIJANJA! DANIJEL (35) POSTAO PREDSEDNIK DRŽAVE: Moćni biznismen pobedio na izborima, odrastao je učeći od oca, barona banana!
SASTANAK ZBOG KOG CEO ZAPAD DRHTI! Lavrov hitno odlazi u Severnu Koreju
Završio Pedagoški fakultet
Njegov otac, naturalizovani Finac norveškog porekla, vodio je život vojnog čoveka kao podoficir. Marti Ahtisari je išao u školu na severu Finske u trgovačkom i industrijskom centru Oulu. Završio je pedagoški fakultet i razmišljao o karijeri vaspitača. Međutim, tada mlad Ahtisari je bio nestrpljiv da vidi svet i odjednom se ukazala prilika.
Švedska agencija za međunarodni razvoj tražila je mladu, vrednu ruku za obrazovni projekat u Pakistanu. Ahtisari je dobio posao i radio u toj zemlji nekoliko godina. Bilo je to iskustvo koje je promenilo njegov budući tok života.
Ambasador u Tanzaniji
Još u Finskoj 1963. godine, kratko je radio za međunarodnu studentsku organizaciju. Godine 1965. pridružio se novoosnovanom Odeljenju za međunarodnu razvojnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova. Dogurao je do zamenika šefa odeljenja i imenovan je za ambasadora u Tanzaniji 1973. godine.
Služeći istovremeno kao ambasador u Mozambiku, Somaliji i Zambiji, razvio je ogromnu mrežu afričkih kontakata. Njegovi afrički prijatelji ukazali su mu poverenje kada su Ujedinjene nacije tražile komesara za Namibiju.
Pomoć Namibiji da postane nezavisna država
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Havijer Perez de Kuelar imenovao je Ahtisarija za komesara i za svog specijalnog predstavnika u Namibiji, koja je još uvek bila pod vlašću Južne Afrike, ali na putu ka nezavisnosti.
Ahtisari je učinio gotovo nemoguć podvig u pomaganju Namibiji da postigne nezavisnost bez ikakvog raskida u društvenom tkivu nacije. Uspeo je kombinacijom čvrstine i pomirljivosti.
Ahtisarijev mandat je istekao 1984. On se vratio u Helsinki da bi bio državni podsekretar za međunarodnu saradnju sa zemljama u razvoju. 1987. godine generalni sekretar UN-a je ponovo pozvao Ahtisarija. Imenovan je za podsekretara generalnog sekretara za administraciju i upravljanje, ali je takođe zadržao poziciju specijalnog predstavnika za Namibiju.
Namibija je jedna od uspešnih priča Ujedinjenih nacija, a Marti Ahtisari je odigrao ključnu ulogu u tom procesu. Ta zemlja ga je proglasila počasnim građaninom Namibije.
Bosna i Hercegovina - 1992. godina
Godine 1991. došlo je vreme da se ponovo vrati kući. Preuzeo je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova, njegovu najvišu državnu funkciju.
Međutim, 1992. godine, UN-u su ponovo bile potrebne Ahtisarijeve pregovaračke i posredničke veštine i on je imenovan za predsedavajućeg Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu Međunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji.
Ahtisarijev plan za Kosovo
Ahtisari je i ranije bio posrednik u razgovorima tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni predlog koji su u Beograd doneli, u to vreme, međunarodni posrednici Ahtisari i ruski izaslanik Viktor Černomirdin.
Odmah potom skupština Srbije je na vanrednoj sednici usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga, pod mandatom UN, na Kosovo i Metohiju, a prihvatanje tog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.
Početkom 2007. godine, Martin Ahtisari, tadašnji specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, iznosi takozvani Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova. U tom dokumentu je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine i "nadzirana nezavisnost za Kosovo".
Važan element sporazuma bio je mandat dat međunarodnom civilnom i vojnom prisustvu na Kosovu da nadgleda sprovođenje sporazuma i pomaže nadležnim kosovskim vlastima u osiguranju mira i stabilnosti na celom KiM.
Ahtisarijev plan je u to vreme uživao podršku kosovskih vlasti, a usprotivila mu se Vlada Srbije.
Iako se u nacrtu dokumenta nije spominjala reč "nezavisnost", kosovski čelnici izrazili su uverenje da će "međunarodni proces rešavanja statusa Kosova, predvođen Ahtisarijem, uskoro završiti nezavisnošću Kosova".
Pregovori posredstvom Ahtisarija, započeti u julu 2006. u Beču, završeni su u istom gradu 10. marta poslednjim sastankom strana.
Ahtisarijev plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština takozvanog Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.
U toj deklaraciji piše da (tzv.) Kosovo prihvata "sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan", i da će "Ustav obuhvatiti sva relevantna načela" iz sporazuma.
