KOJIM PUTEM ĆE DALJE IĆI TURSKA? Evo šta bi mogući poraz Erdogana značio za Zapad, a šta za Rusiju
Tri meseca nakon razornog zemljotresa milioni ljudi su i dalje izmešteni, inflacija rase, a predsednik Redžep Tajip Erdogan suočen je sa do sada najvećim izazovom svojoj 21-godišnjoj vladavini.
ZATVORENA BIRAČKA MESTA U TURSKOJ! Evo kada se mogu očekivati prvi rezultati izbora!
(UŽIVO) ODLUČUJUĆA BITKA SE VODI U ISTANBULU?! Napeto prebrojavanje glasova u Turskoj, jaz između kandidata se smanjuje
"NE OSTAVLJAJTE GLASAČKE KUTIJE NI NA TREN!" Erdoganov rival upozorio svoje pristalice
Ko će predvoditi naciju koja je druga po veličini oružana sila u NATO, ima otvoreni kanal komunikacije sa Rusijom i odlučuje koje zemlje mogu da se priključe alijansi? Izvesno je samo da bi Erdoganov gubitak doneo olakšanje Zapadu a anksioznost u Moskvi.
"Bajden je dao naređenje da se Erdogan svrgne"
Erdogan (69) je održao svoj poslednji predizborni skup u Istanbulu u subotu optužujući opoziciju da sarađuje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom kako bi ga svrgnuli, piše Rojters.
- Bajden je dao naređenje da se Erdogan svrgne, ja to znam. Svi moji ljudi to znaju. Ako je to tako, sutra će glasački listići odgovoriti i Bajdenu – rekao je Erdogan.
Portparol američkog Stejt departmenta je rekao da SAD ne zauzimaju strane na izborima i da je njihov "jedini interes demokratski proces koji treba da bude slobodan i pravičan". Erdogan je takođe kritikovao svog rivala, penzionisanog državnog službenika Kemala Kiličdaroglua, zbog njegovih komentara o Rusiji, nazivajući Moskvu važnim partnerom Turske.
Kiličdaroglu: Rusija se meša u izbore
Kiličdaroglu, poznat i kao "turski Gandi", optužio je Rusiju da se meša u izbore nekoliko dana pre ključnog glasanja. On je rekao da "strani hakeri" koje je regrutovao Erdogan pripremaju "dipfejkove" – izmanipulisane video snimke i zvučne zapise – usmerene ka diskreditovanju opozicije nekoliko dana pred izbore.
- Dragi ruski prijatelji vi ste iza montaža, zavera, dipfejk sadržaja i traka koje su razotkrivene u ovoj zemlji. Ako želite naše prijateljstvo nakon 15. maja, držite dalje svoje ruke od turske države - rekao je Kiličdaroglu na Tviteru, ne objašnjavajući zašto krivi Rusiju.
Ali, "Al Džazira" navodi da je do optužbi došlo nekoliko sati nakon što je kandidat treće partije, koji je bio na meti prljave kampanje onlajn, ispao iz trke. U petak je Kiličdaroglu rekao Rojtersu da njegova stranka ima dokaz ruske odgovornosti za puštanje dipfejk sadržaja onlajn. Kremlj je zvanično porekao mešanje u kampanju za turske izbore.
Najveći izazov Erdoganu do sada
Erdogan se nikad do sada nije suočio sa energičnijom ili ujedinjenijom opozicijom nego ovom sad koju predvodi Kiličdaroglu i njegov savez šest partija. Bio je, kako pišu dopisnici Jahu njuza iz Turske, pravi majstor u razdvajanju svojih rivala i kovanju malo verovatnih saveza osvajajući izbore za izborima tokom 21 godine.
Ali, njegova stranka islamskih korena sada je uzdrmana zbog ekonomskog sloma i gušenja građanskih sloboda tokom druge decenije Erdoganove vlasti. Šest opozicionih partija stavilo je na stranu svoje političke i kulturne razlike i ujedinilo snage sa jednim zadatkom – da izguraju Erdogana. Zvanično ih podržava i glavna turska prokurdska partija koja ima udeo od bar 10 odsto glasova.
Turski glasači biraće i novi parlament, što će verovatno biti tesna trka između Narodnog saveza - koji se sastoji od Erdoganove konzervativne AKP sa islamističkim korenima, nacionalističke MHP i drugih – te Kiličdarogluove Nacionalne alijanse sa šest stranaka, uključujući njegovu Republikansku narodnu partiju (CHP) koju je pokrenuo osnivač moderne Turske Mustafa Kemal Ataturk.
Poražavajuće ankete iznudile nove taktike
Brojke ne idu Erdoganu u prilog i većina anketa govori da zaostaje za Kiličdarogluom za nekoliko procentualnih poena. Anketa "Aksoj riserča" pokazala je da Kiličdaroglu vodi sa 55,6 spram 44,4 odsto glasova.
Kiličdaroglu sada pokušava da probije prag od 50 odsto glasova i izbegne drugi krug izbora 28. maja koji bi Erdoganu dao šansu da pregrupiše snage. Ankete pokazuju da sekularni opozicioni lider vodi nad Erdoganom, ali ako nijedan od njih ne osvoji više od 50 odsto glasova i obezbedi direktnu pobedu, moraće da idu u drugi krug.
Iako je isprva obećao tišu kampanju nakon smrtonosnog zemljotresa koji je pre tri meseca odneo više od 50.000 života u Turskoj, ankete koje su išle u prilog njegovog rivalu primorale su Erdogana da promeni taktike i unazad je "delio poklone", kako piše "Gardijan".
U nedeljama pre glasanja objavio je da će Turci uživati slobodan gas, povećao je plate radnicima javnog sektora za 45 odsto i čak objavio da su našli naftu. U subotu je takođe predvodio molitvu u nekadašnjem muzeju a sada džamiji Aja Sofija.
- Erdogan odlazi. Nema šanse da ostane – rekla je jedna stanovnica Istanbula u martu, ukazujući na njegov snažan naglasak na islamizmu.
- Pogledajte šta je uradio sa Ajom Sofijom.
Zapad želi "lakšu Tursku", Rusiji preti gubitak partnera
A ako Erdogan izgubi izbore, Zapad će odahnuti – za razliku od Moskve koju će takav ishod verovatno uznemiriti. "Njujork tajms" piše da bi evropski lideri bili oduševljeni da imaju "lakšu Tursku", dok bi Rusija mogla da izgubi važnog ekonomskog i diplomatskog partnera ako Erdogan zaista ode.
Stoga se predsednički izbori u Turskoj pažljivo prate u zapadnim prestonicama, u sedištu NATO i u Kremlju. Oni na Zapadu ne žele zvanično da govore o preferiranom ishodu turskih izbora kako bi izbegli optužbe za uplitanje u iste. Ali javna je tajna da bi evropski lideri – da ne pominjemo Bajdenovu administraciju – bili oduševljeni da Erdogan izgubi, navodi "Njujork tajms".
- Svi mi želimo lakšu Tursku – rekao je u petak bivši premijer Švedske Karl Bilt.
Strateški važna članica NATO je postala problematični partner Evropske unije – koja je uvelike napustila ideju o članstvu Turske – dok je za Moskvu Erdoganova Turska postala nezamenljiv partner Rusije a ponekad i diplomatski posrednik, što je postalo još važnije Kremlju otkako je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.
Tokom svoje dvodecenijske vladavine Erdogan je svojim odbijanjem da primeni zapadne sankcije potkopavao napore na izolaciji Kremlja i "izgladnjavanju" njegovih fondova za rat. Istovremeno je posrnula turska ekonomija uživala u ruskoj nafti po privilegovanoj ceni.
Turska je među "zemljama perionicama" za koje je CREA rekla da su povećale uvoz ruske nafte nakon invazije, kao i izvoz rafinisanih proizvoda u zemlje koje su je sankcionisale.
Erdogan je dodatno razbesneo svoje saveznike blokiranjem ulaska Švedske u NATO. Vašington i Brisel smatraju da se Erdoganova Turska udaljila od evropskih vrednosti i normi poput vladavine prava i slobode štampe.
U Vašingtonu su Erdoganov zaokret ka autoritarizmu, njegove veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njegove zavade sa NATO ozlojedile zvaničnike i čak navele neke da govore kako Tursku treba izbaciti iz alijanse. Dok SAD, EU i NATO imaju koristi od pobede turske opozicije, Putinova Rusija će sigurno biti viđena kao gubitnica ako Erdogan ode s vlasti.