Koliko je uspešan Trampov rat u Iranu? Nejasni ciljevi i neočekivani potezi obeležili mesec dana sukoba

Američki predsednik Donald Tramp postavio je pet ciljeva koje Vašington mora da postigne pre nego što se rat završi, ali sada, posle mesec dana, najavljuje da bi SAD uskoro mogle da „završe“ svoju operaciju, uprkos tome što su neki od ključnih ciljeva ostali nedefinisani ili neispunjeni, piše "Euronews".

Prema većini izveštaja, američki i izraelski udari su značajno smanjili vojne kapacitete Irana i ubili desetine visokih lidera. Međutim, ovi taktički uspesi ne moraju nužno da znače i ostvarenje svih predsednikovih strateških ciljeva.

Neke od njih je teško ostvariti, i ako se SAD povuku iz nedovršenih poslova dok je iranska paravojna Revolucionarna garda još uvek na vlasti, Tramp bi se mogao suočiti sa političkim posledicama kod kuće i globalnim reperkusijama. Američki predsednik insistira da operacije u Iranu prevazilaze sva predviđanja, kako po uspehu, tako i po brzini. Sledi pregled Trampovih ciljeva i njihovog trenutnog stanja.

Jedan od glavnih ciljeva američkog predsednika bio je da uništi iranske rakete i „sravni sa zemljom njihovu raketnu industriju“. Administracija kaže da su ti kapaciteti značajno smanjeni, ali Iran nastavlja da lansira rakete i dronove, uključujući i niz napada na Izrael.

Tramp je u četvrtak u Beloj kući rekao da je oko 90% iranskih raketa i lansera uništeno i da su njegove fabrike dronova i raketa „značajno desetkovane“. Ipak, čini se da su se iranski napadi intenzivirali tokom protekle nedelje, a Teheran redovno ispaljuje dronove i napredne rakete na Izrael i susedne države Persijskog zaliva gde se nalaze američke baze.

Uoči jednomesečne godišnjice rata, u raketnom napadu na američku vojnu bazu u Saudijskoj Arabiji u petak ranjeno je 10 američkih vojnika i oštećeno nekoliko aviona, rekli su američki zvaničnici, govoreći za AP pod uslovom anonimnosti.

Ovaj cilj su ponekad navodili američki predsednik i njegova administracija kao poseban cilj, dok ga je Pentagon generalno svrstavao pod primarni cilj uništavanja iranskih raketnih kapaciteta.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) potvrdila je da su među ciljevima udara u Iranu bili objekti za proizvodnju oružja, raketa i dronova. Međutim, iranski napadi na njegove zalivske susede i Izrael se nastavljaju, a zvaničnici u Teheranu kažu da mogu da se bore koliko god je potrebno.

Analitičari kažu da Iran godinama masovno proizvodi i skladišti oružje u pripremi za takav rat. Oni veruju da je Trampov cilj nerealan jer se ovo oružje, posebno dronovi, može proizvoditi u relativno malim objektima u velikim količinama, a nije poznato koliko takvih objekata postoji.

Sjedinjene Države i Izrael su brzo uspostavili vazdušnu nadmoć nad Iranom. Ministar odbrane SAD Pit Hegset izjavio je u četvrtak da je Vašington oštetio ili uništio više od 150 iranskih brodova tokom rata.

Nakon što je američka podmornica torpedovala i potopila iranski ratni brod početkom marta, dva druga iranska broda - IRIS Bušer i IRIS Lavan - pristala su u Šri Lanki i Indiji tražeći pomoć.

Nema naznaka da su od tada potopljeni ili zarobljeni. Iranska Revolucionarna garda ima sopstvenu mornaricu koja se oslanja na manje brodove za izvođenje brzih udara i postavljanje mina. Nije jasno koliko je te flote ostalo, ali iranske rakete i dalje ometaju plovidbu kroz Ormuski moreuz.

Tramp je napravio dramatičan zaokret nakon što je u junu izjavio da su Sjedinjene Države „uništile“ iranski nuklearni program, samo da bi njegovi pomoćnici opravdali trenutne operacije upozoravajući da je Iran nedeljama udaljen od razvoja bombe.

Iranski državni mediji su izvestili da su njihova nuklearna postrojenja napadnuta u petak. Izrael je kasnije potvrdio da stoji iza napada.

Jedno od najvažnijih pitanja u ratu je da li će Tramp pokušati da zapleni ili uništi oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma koji Teheran poseduje. Tramp je u ponedeljak prvi put rekao da će Sjedinjene Države izvući uranijum, za koji se veruje da je zakopan duboko ispod postrojenja na planini, ali je naznačio da će se to dogoditi kao deo dogovora sa Iranom.

Bez dozvole Teherana, zaplena bi bila izuzetno opasna misija koja bi zahtevala značajno raspoređivanje američkih kopnenih snaga.

U nedavnoj objavi na Truth Social-u, Tramp je dodao peti cilj: „Zaštita, na najvišem nivou, naših bliskoistočnih saveznika, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju, Katar, UAE, Bahrein, Kuvajt i druge. Ormuski moreuz će morati da čuvaju i nadgledaju druge nacije koje ga koriste - Sjedinjene Države to ne čine!“ SAD već imaju hiljade vojnika stacioniranih u bazama širom regiona.

Nije jasno koliko je Tramp spreman dalje da ide da bi zaštitio saveznike, s obzirom na to da Iran i dalje ima mogućnost da napadne te zemlje. Takođe nije jasno šta su SAD spremne da urade da bi Ormuski moreuz ostao otvoren. Tramp je ponovo produžio rok Iranu da ponovo otvori moreuz ili će se suočiti sa napadima na svoje elektrane, sada mu dajući rok do 6. aprila.

Iako Trampova administracija nikada nije eksplicitno navela ovo kao cilj, predsednik je govorio o promeni režima od početka rata, pozivajući iranski narod da „preuzme“ vlast nakon što su u napadima ubijeni vrhovni vođa Ali Hamnei i veliki deo rukovodstva.

U četvrtak je Tramp rekao da je režim „uglavnom desetkovan“. „Moglo bi se reći da imamo promenu režima jer su ubijeni“, rekao je za Foks njuz. Sada Vašington tvrdi da vodi razgovore sa elementima te iste iranske vlade, dok Iran javno insistira da ne pregovara sa Belom kućom.

Pored toga, Tramp je ranije govorio o oduzimanju Iranu mogućnosti da finansira savezničke grupe u regionu, kao što su Hamas, Hezbolah i Huti. Zvaničnici Bele kuće nisu ponudili mnogo detalja o cilju. U saopštenju su, međutim, rekli da to ostaje ključni cilj i tvrdili da se „savezničke grupe jedva bore jer je naša vojska Sjedinjenih Država toliko jaka i smrtonosna“.