Koliko još dece mora da umre da bi rat prestao? Jul postao najkrvaviji mesec od primirja, u Gazi ljudski život više nema cenu - glad, bolesti i bombe odnose i ono malo nade

Pre nego što postane broj u izveštajima, svaka žrtva rata je nečije dete, roditelj, brat ili sestra. U Gazi se iza svakog dana novih stradanja krije priča o životima koji su prekinuti, porodicama koje su nestale i deci koja su umesto odrastanja upoznala rat.

Dok se svet bavi pregovorima, vojnim strategijama i međusobnim optužbama, u Gazi svakog dana nestaju čitave porodice. Najveću cenu, kao i u gotovo svakom ratu, plaćaju oni koji nikada nisu birali da budu deo njega. Deca.

Od početka sukoba hiljade mališana izgubilo je život, desetine hiljada ostalo je bez jednog ili oba roditelja, doma, škole i detinjstva.
Umesto školskih klupa upoznali su ruševine, sirene i bolničke hodnike, dok mnogi od njih nisu dočekali priliku da odrastu.

Sukob između Izraela i Palestine eksplodirao je po ko zna koji put 7. oktobra 2023. godine, nakon napada Hamasa na Izrael u kojem su ubijeni civili i vojnici, a veliki broj ljudi otet. Izraelski vojni odgovor ubrzo je prerastao u jednu od najtežih humanitarnih katastrofa našeg vremena. Gradovi su sravnjeni sa zemljom, bolnice ostajale bez lekova, goriva i medicinske opreme, a milioni ljudi bili su primorani da iznova beže u potrazi za mestom koje će makar nakratko biti bezbedno.

Kada je posredstvom Sjedinjenih Američkih Država stupilo na snagu primirje, 11. oktobra 2025. godine, činilo se da će makar na trenutak prestati stradanje civila, ali ta nada nije dugo trajala. Napadi su nastavljeni, a broj žrtava ponovo je počeo da raste. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, tokom jula poginula su 152 Palestinca, zbog čega je taj mesec postao najsmrtonosniji od stupanja primirja na snagu. Izraelska vojska saopštila je da su među poginulima bili i pripadnici Hamasa i Palestinskog islamskog džihada, dok Ministarstvo zdravlja u Gazi navodi da je od početka primirja stradalo 1.250 ljudi, a više od 4.000 ranjeno.

U čitavoj ovoj ujdurmi koja nas ostavlja nemima, posebno zabrinjava položaj dece, koja i danas čine veliki deo civilnih žrtava. Mnogi mališani nisu stradali samo u bombardovanjima. Međunarodne humanitarne organizacije upozoravaju da su neuhranjenost, glad, zarazne bolesti, nedostatak čiste vode i gotovo potpuno urušen zdravstveni sistem odneli brojne živote koji su mogli biti spaseni.

Zbog ozbiljnih ograničenja u dopremanju humanitarne pomoći, hrana, lekovi i gorivo mesecima nisu stizali u dovoljnim količinama, pa su mnoge porodice ostajale bez najosnovnijih uslova za život. Snimci gladne, iznemogle dece i njihovih bespomoćnih roditelja obišli su svet, ali nade za pomoć nije bilo.

Ispod ruševina srušenih zgrada danima i nedeljama pronalažena su tela poginulih, među njima i brojna deca koja su ostala zarobljena pod tonama betona. Spasioci su često radili u gotovo nemogućim uslovima, bez dovoljne opreme i mehanizacije, dok su porodice čekale vesti o svojim najmilijima. Za one koji su preživeli, ruševine nisu ostale samo simbol razaranja već i mesto gde su izgubili najmlađe članove svojih porodica.

Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, od početka rata poginulo je više od 73.000 Palestinaca, dok je ranjeno više od 174.000 ljudi. Među žrtvama je veliki broj dece, zbog čega međunarodne organizacije već mesecima upozoravaju da je reč o jednoj od najtežih humanitarnih katastrofa savremenog doba.

Koreni sukoba Izraela i Palestine sežu još do sredine prošlog veka, kada su nakon stvaranja države Izrael 1948. godine usledili prvi arapsko-izraelski ratovi, raseljavanje stotina hiljada Palestinaca i spor oko teritorije koji traje više od sedam decenija.

Situacija je uz pritiske bivala i gušena, ali okupacije, teroristički napadi, neuspešni mirovni pregovori i duboko nepoverenje oblikovali su živote generacija koje gotovo da ne poznaju dugotrajan mir. Ipak, nijedna istorijska ili politička analiza ne može da objasni niti opravda smrt deteta koje nije stiglo ni da upozna svet.

Možda će istorija jednog dana dati odgovor ko je dobio bitku, ko izgubio teritoriju, a ko političke poene. Porodicama koje danas oplakuju svoje najmilije to neće vratiti sinove, ćerke, majke i očeve. Jer, ako postoji nešto što bi moralo da bude iznad svake politike, svake granice i svakog oružja, onda je to ljudski život. Njegova vrednost ne bi smela da zavisi od toga na kojoj strani fronta je rođen.

Srbija Danas