Kraj američkog "spasavanja" Balkana: Iz Stejt departmenta stigla poruka koja menja narativ - Region mora sam da nosi teret stabilnosti
U najnovijem dokumentu iz Vašingtona naglašava se promena pristupa prema Zapadnom Balkanu, uz poruku da se uloga SAD više ne zasniva na direktnom oblikovanju političkih procesa, već na podršci stabilnosti i saradnji kroz drugačiji, manje angažovan model prisustva u regionu.
Iz Vašingtona je juče, dan uoči 25. maja, datuma koji je u bivšoj Jugoslaviji decenijama bio simbol Josipa Broza Tita (JBT),stigao dokument koji je odmah pokrenuo talas tumačenja širom Zapadnog Balkana.
U novom izveštaju Stejt departmenta navodi se da je "prošla era izgradnji nacija koju su predvodile SAD", što je otvorilo pitanje da li se menja američka uloga u regionu.
Dalje se ističe da fokus više nije na "rekonstrukciji i spasavanju", već na stabilnosti i partnerstvima koja se zasnivaju na obostranim interesima.
Amanda Torp iz Atlantskog saveta ocenjuje da se ne radi o dramatičnom raskidu sa dosadašnjom politikom, već o njenom preciznijem definisanju, uz veći naglasak na odgovornost lokalnih aktera.
Izveštaj je urađen u okviru Zakona o Zapadnom Balkanu iz 2025. godine i, prema ocenama analitičara, ne predstavlja suštinski prekid kontinuiteta američke strategije.
Ipak, deo stručnjaka ukazuje da se promene pre svega vide u načinu funkcionisanja administracije Donalda Trampa, gde se odluke sve više donose u užem krugu ljudi oko predsednika.
- Izveštaj je važan, ali ne treba mu pridavati ekstreman značaj. Tramp je okružen ljudima kojima veruje, a ostale institucije svedene su na pomoćne organe, kaže profesor međunarodnih odnosa Vesko Garčević.
U dokumentu su kao ključni prioriteti SAD navedeni stabilnost regiona, energetska i ekonomska saradnja, borba protiv organizovanog kriminala i suzbijanje uticaja Rusije i Kine.
Navodi se i da organizovane kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana predstavljaju bezbednosni rizik za SAD.
Pominjanje šest država regiona u dokumentu deo analitičara tumači i kao političku poruku u vezi sa nerešenim statusom Kosova.
Administracija Donalda Trampa, prema izveštaju, insistira na jačanju lokalnih kapaciteta i smanjenju zavisnosti od međunarodnog nadzora.
Planirani su i razgovori sa vladama Srbije i Severne Makedonije tokom 2026. godine.
U delu o energetici naglašava se američki interes za projekte koji smanjuju zavisnost od ruskog gasa, uz promociju LNG-a i drugih energetskih alternativa.
Posebno se ističe i borba protiv "digitalnog uticaja" Kine kroz 5G mreže i infrastrukturne projekte.
U poglavlju o Bosni i Hercegovini potvrđuje se podrška Dejtonskom sporazumu, ali se ne pominje Kancelarija visokog predstavnika, što je primećeno kao odstupanje od ranije prakse.
Stručnjaci ocenjuju da SAD ostaju posvećene stabilnosti BiH, ali sa manje direktnog institucionalnog angažmana nego ranije.
Borba protiv korupcije pomenuta je kroz prizmu suzbijanja stranog uticaja, dok su raniji naglasci na medijskim slobodama i pravosuđu slabije zastupljeni.
Analitičari poručuju da Vašington nastavlja politiku stabilnosti i ekonomskog prisustva, ali uz veće oslanjanje na regionalne aktere.
Istovremeno se ističe da Balkan više nije među prioritetima američke spoljne politike u odnosu na globalne krize poput Ukrajine i Bliskog istoka.
Na kraju se navodi da pitanje Kosova ostaje otvoreno, uz različite procene broja država koje su ga priznale.
Srbija Danas
