PAKT TITANA
Kucnuo je čas: Rusija, Kina i SAD možda uđu u pakt - bliži se kraj Haškoj tiraniji i međunarodnoj "pravdi"
Šokantan "G3" plan iz Pekinga.
Dok su svetski reflektori bili upereni u crveni tepih ispred Velike dvorane naroda u Pekingu, a finansijska tržišta grozničavo brojala narudžbine za Boeing avione, iza zatvorenih vrata odigrao se diplomatski triler koji bi mogao da označi kraj međunarodnog pravnog poretka kakav poznajemo.
Najnovija saznanja o susretu Donalda Trampa i Si Đinpinga u maju 2026. godine otkrivaju ugao koji je promakao većini analitičara: stvaranje nezvaničnog "G3" pakta o nekažnjivosti.
Zajednički neprijatelj u Hagu: Pakt tri super-sile
Najprovokativniji detalj samita je radikalan predlog Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija "združe snage" u borbi protiv Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu. Iako su ove tri sile često u sukobu, Tramp je prepoznao jedinstven trenutak u kojem sve tri dele isti interes - neutralisanje institucije koja pokušava da sudi najmoćnijim liderima sveta.
Motivacija za ovaj "pakt o nekažnjivosti" je duboko pragmatična. Dok je Vladimir Putin već pod poternicom suda, Tramp nastoji da zaštiti svog ključnog saveznika, izraelskog premijera Netanjahua, dok Kina tradicionalno odbija svaku spoljnu pravnu kontrolu nad svojim unutrašnjim pitanjima. Ovaj potez sugeriše da tradicionalna neprijateljstva padaju u drugi plan kada je u pitanju očuvanje suvereniteta lidera iznad međunarodnog prava.
Donald Tramp je tokom razgovora sa Si Đinpingom predložio da tri nuklearne super-sile "združe snage" kako bi oslabile ili potpuno demontirale sud u Hagu.
Dodatna motivacija je: nijedna od ove tri države nije potpisnica Rimskog statuta, a sve su pod stalnim pritiskom međunarodnog prava.
Ovaj "G3 pakt o nekažnjivosti" suštinski briše tradicionalna neprijateljstva pred zajedničkim ciljem: osiguravanjem da lideri najmoćnijih nacija nikada ne snose pravne posledice.
Šta je Međunarodni krivični sud (ICC)?
Međunarodni krivični sud (ICC) je osnovan je Rimskim statutom 2002. godine kao stalni međunarodni sud za procesuiranje najtežih zločina na svetu.
Njegova nadležnost obuhvata:
- genocid
- zločine protiv čovečnosti
- ratne zločine
- zločin agresije
Za razliku od Haškog tribunala, ICC nije vezan samo za Balkan niti za jedan konkretan rat.
To je trajna međunarodna institucija koja može da procesuira pojedince iz različitih država sveta - pod određenim uslovima.
Mnogi u Srbiji i regionu često mešaju Haški tribunal i Međunarodni krivični sud u Hagu, iako su u pitanju dve potpuno različite institucije - sa različitim nadležnostima, periodima rada i ciljevima. Zajedničko im je samo to što se obe nalaze u Hagu i bave međunarodnim pravom i ratnim zločinima.
Haški tribunal, odnosno Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), osnovao je Savet bezbednosti UN 1993. godine tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Sijeva privatna sumnja: "Putin će zažaliti"
Drugi potresni element ovog susreta je procurela informacija da je Si Đinping u poverljivom razgovoru sa Trampom izrazio sumnju u odluke Kremlja. Prema izvorima upoznatim sa američkim procenama samita, Si je direktno poručio da bi Vladimir Putin na kraju "mogao zažaliti" zbog odluke o sveobuhvatnoj invaziji na Ukrajinu.
Ova izjava predstavlja dramatičan kontrast u odnosu na javnu sliku partnerstva "bez granica". Ona otkriva da unutar kineskog vrha raste svest o ogromnim strateškim i ekonomskim troškovima koje rat nanosi globalnoj stabilnosti i kineskim interesima, što je Si navodno prvi put otvoreno priznao upravo Trampu.
Psihološki rat: Vizuelni "Kameleon efekat" i gestovi moći
Diplomatija u Pekingu nije se vodila samo rečima, već i odećom. Prvog dana samita, lideri su testirali takozvani "efekat kameleona". Pojavili su se u identičnim plavim odelima sa crvenim kravatama, zakopčani na isti način - samo gornje dugme. Stručnjaci za pregovore ističu da ovo suptilno oponašanje signalizira usklađenost i međusobno poštovanje na podsvesnom nivou pre nego što se uopšte progovori.
Međutim, do drugog dana, kada su razgovori postali teži, harmonija je nestala. Tramp se pojavio sa otkopčanim sakoom i prugastom plavom kravatom, što su analitičari govora tela protumačili kao znak da je početna fasada popustila pod težinom stvarnih geopolitičkih razmimoilaženja. Primećen je i Trampov čuveni"power pat" (tapšanje po leđima), gest kojim je pokušao da se postavi kao dominantna figura u prostoriji, dok je njegov "bullfrog" (žablji) osmeh pri susretu sa Sijem otkrio visoko stanje ozbiljnosti i svesti o ulogu sastanka.
Pozadina susreta: Peking kao centar sveta
Samit u Pekingu (13–15. maj 2026.) bio je vrhunac diplomatske sezone. Tramp je u Kinu stigao sa delegacijom od 17 moćnih direktora, uključujući Ilona Maska (Tesla), Tima Kuka (Apple) i Džensena Huanga (Nvidia), koji se delegaciji pridružio na neobičan način, ukrcavši se na Air Force One tokom dopune goriva na Aljasci.
Domaćini su Trampu priredili "kraljevski doček" koji je uključivao:
- Svečani doček na crvenom tepihu ispred Velike dvorane naroda.
- Posetu Nebeskom hramu, čast koju je pre Trampa imao samo Gerald Ford 1975. godine.
- Ekskluzivnu privatnu šetnju kroz Zhongnanhai, strogo čuvano sedište kineskog rukovodstva, što je privilegija retko dopuštena strancima.
Često postavljana pitanja
1. Šta je zapravo "G3 pakt o nekažnjivosti"? To je nezvanični predlog Donalda Trampa da SAD, Rusija i Kina ujedine napore protiv Međunarodnog krivičnog suda u Hagu kako bi zaštitile svoje lidere i saveznike od krivičnog gonjenja za ratne zločine.
2. Da li je postignut novi trgovinski dogovor? Uspostavljen je okvir pod nazivom „konstruktivna strateška stabilnost“. Iako je dogovorena prodaja 200 Boeing aviona i odobren izvoz NVIDIA H200 čipova za 10 kineskih firmi, analitičari smatraju da je samit bio "pobeda optike nad suštinom", jer su ključni problemi poput Tajvana ostali nerešeni.
3. Šta je Si Đinping rekao o Tajvanu? Si je bio eksplicitan, nazivajući Tajvan "crvenom linijom" koja se ne sme preći i upozorivši na mogućnost direktnog sukoba. Tramp je na to reagovao uzdržano, izjavivši kasnije da ne želi da vodi rat "udaljen 9.500 milja".
4. Zašto je Putinova poseta odmah nakon Trampove važna? Ovaj tajming pokazuje da Kina vodi politiku paralelnih koloseka: stabilizuje odnose sa SAD, ali istovremeno učvršćuje strateški savez sa Rusijom kao protivtežu Zapadu.
5. Da li je samit smanjio tenzije u vezi sa Iranom? Tramp je izjavio da se Kina slaže da Iran ne sme imati nuklearno oružje i da Ormuski moreuz mora ostati otvoren. Ipak, Kina nije potpisala nikakve formalne obaveze koje bi je naterale da prestane sa kupovinom iranske nafte.
