LISTA ZEMALJA KOJE NAJVIŠE ULAŽU U NAORUŽANJE: Vojni budžet svetskih sila sve VEĆI, ovo se nije desilo poslednjih 30 godina
Vojni izdaci u Evropi zabeležili su veliki porast kada je upitanju vojni budžet najvećih svetskih sila.
Stokholmski institut za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI) objavio je izveštaj u kojem navodi da su u 2022. države sveta potrošile ukupno 2.240 milijardi dolara za vojsku, što je rast od 3,7 posto u odnosu na 2021.
Vojni izdaci u Evropi zabeležili su najveći međugodišnji porast za poslednjih najmanje 30 godina. Većina rasta u Evropi se odnosila na Rusiju i Ukrajinu, ali je taj rat podstakao i druge države da više troše na odbranu.
NA ZAHTEV MOĆNE ARAPSKE ZEMLJE: Sutra hitna sednica Saveta bezbednosti UN
(UŽIVO) POČELA DRUGA FAZA Najjači udari na Gazu: "Biće ovo dug rat" (FOTO/VIDEO)
"PREŠLI STE CRVENE LINIJE" Dramatična pretnja iranskog predsednika Izraelu
Najviše za vojsku izdvaja Amerika čiji vojni budžet od 877 milijardi dolara čini čak 39 odsto ukupnih svetskih troškova u toj oblasti. Ali, rast troškova od 2013. do 2022. bio je samo 3,7 posto, što je bila jedna od najmanjih stopa rasta u svetu.
Troškovi su izraženi u vrednosti dolara iz 2021, da bi se korigovala razlika u cenama između godina. Vojni trošak izražen udelom u BDP SAD se čak smanjio u posmatranom razdoblju sa četiri odsto na 3,5 odsto.
SAD su jedna od dve države među 15 država s najvećim troškom za vojsku koje su imale rast troškova za vojsku manji od deset odsto. Još jedan izuzetak je Saudijska Arabija, koja je smanjila vojne troškove.
Drugo najveće izdvajanje ima Kina, s 292 milijarde dolara i 13 odsto svetskog udela. Iako je udeo vojnih troškova u BDP pao s 1,7 posto na 1,6 odsto, ukupno izdvajanje je raslo za čak 63 odsto, a 2022. je 28. uzastopna godina rasta kineskih vojnih troškova.
SIPRI naglašava da je na kongresu Komunističke partije u oktobru prošle godine potvrđen snažan fokus na jačanje kineskog naoružanja, industrijsku vojnu bazu i razvoj novih vojnih tehnologija.
Uprkos tome što je druga najveća vojna sila, od 2018. do 2022. Kina je bila četvrti najveći izvoznik oružja, s udelom od 5,2 odsto, nakon SAD (40 odsto), Rusije (16 odsto) i Francuske (11 odsto). Kina ima i najveći broj ljudi u vojsci, čak dva milijuna Kineza.
Treća vojna sila sveta po izdvajanju za vojsku je Rusija, ali je daleko od nivoa Kine i SAD. Procenjeni ukupni troškovi su 2022. iznosili 84,6 milijardi dolara, što je 4,1 odsto BDP. Svetski udeo je 3.9 odsto.
Veliki rast vojnih troškova od 2013. je zabeležen u Indiji za 47 odsto. Sa 81,4 milijarde dolara ona je četvrta vojna sila prema troškovima, sa svetskim udjelom od 3,6 odsto. Glavni geopolitički suparnik joj je Pakistan, koji izdvaja tek 10,3 milijarde dolara za vojsku.
Saudijska Arabija izdvaja iznenađujuće puno za vojsku, čak 7,4 odsto BDP. Ali to je manje nego devet odsto BDP iz 2013. i novčano smanjenje od 2,7 odsto u odnosu na 2013.
SAD, Kina, Rusija, Indija i Saudijska Arabija su odgovorni za 63 odsto ukupnih svetskih vojnih troškova, u ukupnom iznosu od 1.412 milijarde dolara.
Šesto najveće izdvajanje za vojsku 2022. je imalo Ujedinjeno Kraljevstvo, sa 68,5 milijardi dolara. Sedma je Nemačka s 55,8 milijardi dolara, osma Francuska s 55,8 milijardi dolara, deveta Južna Koreja (46,4 milijarde dolara) i deseti Japan (46 milijardi dolara).