Može li se kupiti Grenland? Trampova ideja pod lupom stručnjaka
Neiskorišćeno mineralno bogatstvo Grenlanda pomoglo je da se ostrvo nađe na vrhu liste želja američkog predsednika Donalda Trampa, ali obrazloženje za taj potez je više nego sumnjivo.
Zvaničnici u njegovoj administraciji vide podzemna bogatstva Grenlanda kao način da se oslabi dominacija Kine nad retkim zemnim metalima ključnim za proizvode, od borbenih aviona i lasera do električnih vozila i MRI skenera.
"Potreban nam je Grenland. Toliko je strateški važan upravo sada“, rekao je Tramp novinarima početkom ovog meseca, a kasnije je dodao: "Uradićemo nešto povodom Grenlanda, sviđalo im se to ili ne. Ako to ne uradimo na lakši način, uradićemo to na teži način.“
Iako je Tramp nedavno umanjio značaj prirodnih resursa, njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc potvrdio je 2024. godine da je fokus administracije bio na "kritičnim mineralima“ i "prirodnim resursima“, izveštava CNN.
Realnost arktičkog rudarstva
Međutim, dansko vlasništvo nad Grenlandom nije glavna prepreka američkim planovima. Pravi izazov je surovo arktičko okruženje. Stručnjaci kažu da bi rudarenje minerala Grenlanda bilo izuzetno teško i skupo jer se mnoga nalazišta nalaze u udaljenim područjima iznad Arktičkog kruga, gde je ledeni pokrivač debljine i do jedne milje i tama vlada veći deo godine.
Pored toga, Grenland, kao samoupravna teritorija Danske, nema potrebnu infrastrukturu niti radnu snagu za sprovođenje takvog rudarskog poduhvata.
"Ideja da se Grenland pretvori u američku fabriku retkih zemalja je naučna fantastika. To je jednostavno potpuno ludo. Mogli biste isto tako rudariti i na Mesecu. U nekim aspektima, gore je nego na Mesecu", rekao je Malte Humpert, osnivač i viši saradnik Arktičkog instituta.
Uprkos svom imenu, oko 80% Grenlanda je prekriveno ledom, a rudarenje minerala na Arktiku može biti pet do deset puta skuplje nego bilo gde drugde u svetu.
Grenland je otvoren za poslovanje
Trampovo interesovanje za Grenland ponovo je došlo u fokus nakon njegove intervencije u Venecueli i njegove odluke da preuzme kontrolu nad naftnim bogatstvom ove južnoameričke zemlje. Međutim, situacije su fundamentalno drugačije. Grenland nije samo teritorija saveznika NATO-a Danske, već je, za razliku od Venecuele, veoma otvoren za poslovanje i ima dugu istoriju političke stabilnosti.
Zvaničnici Grenlanda godinama pozivaju na strane direktne investicije i insistiraju da su otvoreni za poslovne mogućnosti bez potrebe za agresivnom retorikom.
"Ne vidim potrebu za preuzimanjem Grenlanda. Otvoreni smo za investicije i saradnju sa Amerikancima. Zašto biste rekli nešto poput 'preuzmite zemlju' kada možete dobiti ono što želite samo pristojnim ponašanjem?", rekao je za CNN Kristijan Keldsen, izvršni direktor Grenlandskog poslovnog udruženja.
Mit o "rudniku zlata“
Stručnjaci kažu da je ideja o masovnom prilivu američkih kompanija u Grenland nerealna. "Da je na kraju duge u Grenlandu postojao rudnik zlata, privatne kompanije bi već otišle tamo“, rekao je Jakob Fank Kirkegard, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.
Fank Kirkegard, koji je ranije radio u danskom Ministarstvu odbrane, objasnio je da je jednostavno "veoma teško“ smisliti poslovni slučaj koji bi opravdao ogromna početna ulaganja koja bi bila potrebna. Moguće je da bi Trampova administracija mogla da pokuša da ponudi finansijske podsticaje i garancije kako bi privukla američke kompanije, slične onima koje naftne kompanije žele da buše u Venecueli.
"Sa dovoljno novca poreskih obveznika, privatni biznis bi bio spreman da uradi skoro sve“, rekao je Fank Kirkegard. „Ali da li je to dobra osnova za kupovinu teritorije? Odgovor je ne na Grenlandu, baš kao što nije ni u Venecueli", kazao je.
Faktori životne sredine
Iako klimatska kriza uzrokuje topljenje arktičkog leda, otvarajući nove ekonomske mogućnosti, prerano je reći da li će to biti dovoljno da se prevaziđu ekološki izazovi rudarstva. Topljenje leda, dok otvara neke brodske rute, takođe čini tlo manje stabilnim za bušenje i povećava rizik od klizišta.
"Klimatske promene ne znače da je lako. Ovo nije Mediteran niti vaša kada. Jednostavno je manje smrzavanja leda“, rekao je Hampert.
Pored toga, strogi ekološki propisi Grenlanda dodatno bi povećali troškove i teškoće rudarstva velikih razmera. Ovi propisi odražavaju lokalnu želju za očuvanjem životne sredine, a njihovo ukidanje bi verovatno izazvalo široko nezadovoljstvo.
Prijatelj ili nasilnik?
Prodaja Grenlanda Sjedinjenim Državama verovatno bi zahtevala referendum, ali anketa objavljena u januaru 2025. godine pokazala je da samo 6% stanovništva podržava tu ideju, dok joj se 85% protivi.
Adam Laženes, šef katedre za kanadsku i arktičku politiku na Univerzitetu Svetog Franje Ksavijera, rekao je da „bizarna retorika“ o preuzimanju Grenlanda rizikuje da potkopa ekonomske i strateške ciljeve američkih zvaničnika šteteći odnosima sa Grenlandom i Danskom.
"Moglo bi se videti da se Sjedinjene Države više ne vide kao prijatelj i partner, već kao nasilnik kome se treba odupreti“, rekao je.
Keldsen se složio, upozoravajući da američki zvaničnici rizikuju da naruše odnose sa lokalnim stanovništvom.
"Sve je američka crvena zastava trenutno. Svi se pitaju: 'Da li podržavam nekoga ko preuzima moju zemlju?", rekao je.
Srbija danas/Index.hr
