Najavio "smak sveta", pa pristao na sporazum: Kako je Tramp od ratne retorike stigao do prekida vatre s Teheranom

Dramatična promena u tonu dogodila se dok su posrednici, predvođeni Pakistanom, marljivo radili na sprečavanju dalje eskalacije sukoba. Čak je i Kina - najveći trgovinski partner Irana i najznačajniji ekonomski konkurent Sjedinjenih Država — tiho povlačila konce kako bi pronašla put ka primirju, prema rečima dva zvaničnika upoznata sa tim pitanjem koji nisu bili ovlašćeni da javno komentarišu i govorili su pod uslovom anonimnosti, piše AP.

- Razlog za to je što smo već ispunili i premašili sve vojne ciljeve i veoma smo daleko od konačnog sporazuma o dugoročnom miru sa Iranom i miru na Bliskom istoku, izjavio je Tramp u objavi na društvenim mrežama, objavljujući privremeni prekid vatre, oko 90 minuta pre roka koji je Teheran morao da otvori kritični Ormuski moreuz ili da gleda svoje uništene elektrane i drugu kritičnu infrastrukturu.

Predsednik bi trebalo da se sastane u Beloj kući u sredu sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom. Očekuje se da će novonastajući prekid vatre i plan za ponovno otvaranje moreuza biti u centru razgovora.

Kako se rok približavao, demokratski poslanici su osudili Trampovu pretnju da će zbrisati čitavu civilizaciju kao „moralni neuspeh“, a papa Lav XIV je upozorio da bi udari na civilnu infrastrukturu prekršili međunarodno pravo, nazivajući predsednikove komentare „zaista neprihvatljivim“.

Ali na kraju, Tramp je možda odustao zbog jednostavne istine: Eskalacija bi mogla da rizikuje uvlačenje Sjedinjenih Država u vrstu „večnog rata“ koji je mučio njegove prethodnike i za koji se zakleo da će držati Sjedinjene Države podalje ako ga birači vrate u Belu kuću.

Dok se Tramp hvalio američkim i izraelskim vojnim uspehom u poslednjih šest nedelja, izgledalo je da polazi od pretpostavke da može bombardovanjem dovesti Iran do kapitulacije.

Počevši od ubistva ajatolaha Alija Hamneija u uvodnim salvama rata, činilo se da je zanemario mogućnost da bi iransko rukovodstvo moglo da se odluči za dug, krvavi rat.

Islamska Republika je tokom poslednjih 47 godina više puta pokazala da je spremna da se izvuče, čak i kada Americi izgleda da rade protiv sopstvenog interesa.

Analitičari odbrane uglavnom su se složili da bi američka vojska mogla brzo da preuzme kontrolu nad Ormuskim moreuzom, uskim plovnim putem Persijskog zaliva između Irana i Omana kroz koji svakog dana protiče oko 20% svetske nafte. Ali održavanje bezbednosti nad plovnim putem zahtevalo bi visoko rizičnu operaciju sa intenzivnim resursima koja bi mogla biti višegodišnja američka obaveza.

Ben Konabl, izvršni direktor neprofitne organizacije „Grupa za istraživanje sukoba“, rekao je da bi obezbeđivanje moreuza zahtevalo od američke vojske da održi kontrolu nad oko 600 kilometara iranske teritorije, od ostrva Kiš na zapadu do Bandar Abasa na istoku, kako bi se sprečilo da Iran ispaljuje rakete na brodove koji prolaze kroz moreuz. To je misija za koju je Konabl rekao da bi verovatno zahtevala tri američke pešadijske divizije, otprilike 30.000 do 45.000 vojnika.

Dvonedeljni plan prekida vatre uključuje dozvolu i Iranu i Omanu da naplaćuju naknade brodovima koji tranzitiraju kroz Ormuz, rekao je regionalni zvaničnik. Zvaničnik je rekao da će Iran koristiti novac koji prikupi za rekonstrukciju. Nije bilo odmah jasno za šta će Oman koristiti svoj novac.

Senator Kris Merfi, demokrata iz Konektikata, rekao je nakon što je objavljen prekid vatre da Tramp efikasno daje Teheranu „kontrolu“ nad moreuzom i donosi „pobedu koja menja istoriju za Iran“.

- Nivo nesposobnosti je i zapanjujući i srceparajući,rekao je Merfi.

Objava o prekidu vatre usledila je nakon što je pakistanski premijer Šehbaz Šarif pozvao Trampa da produži rok za dve nedelje kako bi omogućio napredak diplomatije, a istovremeno je zatražio od Irana da otvori moreuz na dve nedelje.

Dve nedelje su postale Trampov omiljeni interval za kupovinu vremena prilikom donošenja važnih odluka. Prošlog leta, Bela kuća je saopštila da će odlučiti o pokretanju početne kampanje bombardovanja Irana u roku od dve nedelje - samo da bi predsednik naredio vazdušne napade za koje je rekao da su „uništili“ iranski nuklearni program pre nego što je taj period istekao.

Tramp je takođe više puta koristio dve nedelje da postavi rokove koji su na kraju doveli do vrlo malog rezultata tokom pregovora o okončanju rata Rusije sa Ukrajinom, pa čak i vraćanja na njegov prvi mandat, sugerišući da bi u takvom vremenskom roku rešio važna politička pitanja poput zdravstvene zaštite.

Tramp je više puta iznosio maksimalističke zahteve tokom prvih 15 meseci svog drugog mandata u Beloj kući, samo da bi ih kasnije smanjio.

Predsednik je povukao mnoge od sveobuhvatnih tarifa „Dana oslobođenja“ koje je prvi put najavio u aprilu 2025. godine, nakon što su dovele do poremećaja na finansijskim tržištima. Možda najspektakularniji primer dogodio se tokom januarskog sastanka Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, gde je Tramp insistirao da želi da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom „uključujući pravo, titulu i vlasništvo“, samo da bi promenio kurs i odustao od svoje pretnje da će nametnuti široke tarife Evropi kako bi insistirao na svojim argumentima.

Izgovor za povlačenje tada je bila Trampova izjava da se složio sa šefom NATO-a o „okviru budućeg sporazuma“ o bezbednosti Arktika – iako su SAD već uživale široku vojnu slobodu na Grenlandu, koji je deo Kraljevine Danske.

Bela kuća je u utorak uveče proslavila, a pomoćnici su zahvalili američkoj vojsci i Trampovom manevrisanju za postavljanje uslova za prekid vatre.

- Uspeh naše vojske stvorio je maksimalnu prednost, omogućavajući predsedniku Trampu i timu da se uključe u teške pregovore koji su sada otvorili put za diplomatsko rešenje i dugoročni mir, izjavila je portparolka Bele kuće Karolina Livit. Dodala je: „Nikada ne potcenjujte sposobnost predsednika Trampa da uspešno unapređuje interese Amerike i posreduje u miru.“