Najmoćnija žena Demokratske stranke se povlači posle 40 godina: Kraj jedne burne političke karijere
Bivša predsednica Predstavničkog doma SAD i jedina žena koja je ikada obavljala tu funkciju objavila je u četvrtak, 6. novembra, da se neće ponovo kandidovati na izborima 2026. godine u svojoj izbornoj jedinici u San Francisku, čime se završava njena četrdesetogodišnja karijera u Kongresu SAD.
Nensi Pelosi je odslužila 20 mandata u Predstavničkom domu, a bila je predsednica od 2007. do 2011. i ponovo od 2019. do 2023. godine.
Nakon što su republikanci povratili većinu u Kongresu na izborima 2022. godine, Pelosi se povukla s mesta liderke demokrata i nasledio ju je predstavnik iz Njujorka, Hakim Džefris.
Svoju političku karijeru započela je u Demokratskom nacionalnom komitetu kao predstavnica Kalifornije, a u Kongres je ušla 1988. godine, pobedivši na vanrednim izborima za upražnjeno mesto posle smrti kongresmena Filipa Bartona i kratkog mandata njegove udovice, Sejl Barton.
Tokom čitave karijere predstavljala je istu oblast San Francisko, počev od perioda kada je grad bio razoren epidemijom AIDS-a. Odmah po dolasku u Kongres zaposlila je homoseksualnog muškarca, Stefana Morina, da vodi politiku u vezi sa AIDS-om, i izazvala pažnju najavom da će se boriti protiv "krize AIDS-a" u svom prvom govoru u Predstavničkom domu.
Kasnije je bila koautorka Zakona o pomoći Rajan Vajt (Ryan White CARE Act), koji je obezbedio finansijsku podršku obolelima, i zaslužna je što je AIDS Quilt proglašen nacionalnim blagom.
- Samo sam radila svoj posao - rekla je skromno u intervjuu za Politico. Ipak, njen izbor za predsednicu Doma 2007. godine učvrstio je njen istorijski status - postala je prva žena, prva osoba iz Kalifornije i prva Amerikanka italijanskog porekla na toj funkciji.
- Ovo je istorijski trenutak, za Kongres i za žene ove zemlje. Čekale smo više od 200 godina. Nikada ne gubeći veru, radile smo da ostvarimo obećanje Amerike, da su svi ljudi, muškarci i žene, stvoreni jednaki. Za naše ćerke i unuke, danas smo razbile mermerni plafon. Od sada, nebo je granica - rekal je u svom inaugurativnom govoru.
Pelosi je bila i česta meta političkih napada, naročito tokom sukoba s predsednikom Donaldom Trampom, kada je 2020. godine pred kamerama pocepala njegov govor o stanju nacije, posle prvog procesa za njegov opoziv.
Tokom svoje karijere učestvovala je u donošenju važnih zakona kao što su Zakon o kontroli oružja (Brady Act), Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Affordable Care Act) i Zakon o pomoći tokom pandemije (CARES Act).
Njena kancelarija bila je meta napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, a njen suprug Paul napadnut je u njihovom domu u San Francisku 2022. godine od strane napadača koji je tražio nju.
U novembru 2022. Pelosi je objavila da se povlači s mesta liderke demokrata u Domu, rekavši da je "supruga, majka, baka, posvećena katolkinja i ponosni demokrata".
- Nikada ne bih pomislila da ću od domaćice postati predsednica Predstavničkog doma. Roditelji su nas naučili da je javna služba plemenit poziv i da svi imamo odgovornost da pomažemo drugima - rekla je tada.
Na pitanje o svom nasleđu, Pelosi je za ABC rekla: "Lako je meni, koja dolazim iz predivnog mesta kao što je San Francisko. Teže je drugima i njihova hrabrost učinila je mnogo od ovoga mogućim."
- Drago mi je što smo razbili mit da demokrate ne mogu da pobede - dodala je.
- Na putu smo ka svetlijoj budućnosti za Ameriku, i veoma sam ponosna na naše članove, naše kandidate, njihovu hrabrost, njihovu odlučnost i njihov uspeh - zaključila je Pelosi.
Srbija Danas/People
