NATO postavio zamku za Putina: Duboko u šumama Estonije grade se bunkeri, niče baltička odbrambena linija (FOTO/VIDEO)
Estonija i NATO rade na izgradnji baltičke odbrambene linije.
Duboko u šumama Estonije, uz samu granicu sa Rusijom, počinje postavljanje prvih betonskih bunkera projektovanih da izdrže direktan udar ruske artiljerije.
Reč je o početku izgradnje mreže od oko 600 ovakvih utvrđenja, koja predstavljaju ključni deo odbrambene strategije za zaštitu najizloženijeg segmenta istočnog krila NATO-a od potencijalne invazije.
Baltička odbrambena linija
Ova linija bunkera deo je slojevitog odbrambenog sistema koji će se prostirati na gotovo 1.000 kilometara, od severa Estonije do Poljske, sa ciljem zaštite baltičkih država. Iako je desetogodišnji projekat započet 2024. godine, odbrambeni zvaničnici izražavaju zabrinutost da možda neće biti završen na vreme. Postoji strah da bi, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma u Ukrajini, Moskva mogla da preusmeri svoju pažnju ka Baltiku, naročito imajući u vidu planove Kremlja za jačanje vojne proizvodnje i intenziviranje hibridnih napada.
Utvrđenja protiv ruske artiljerije
- Bunkeri, svaki površine oko 35 kvadratnih metara, prvenstveno su projektovani da izdrže "direktne pogotke artiljerijskih granata kalibra 152 milimetra, koje najčešće koriste ruske oružane snage - objasnio je Halg.
Ipak, priznao je da bi otpornost na smrtonosne dronove tipa "Šahed" zavisila od ugla udara, dok bunkeri najverovatnije ne bi mogli da izdrže napade razornih kliznih bombi. U narednih nekoliko meseci planirana je izgradnja još 23 bunkera, kao i 40 kilometara protivtenkovskih rovova koji se već kopaju, a kompletna linija trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027. godine.
Cena i izazovi projekta
Estonija, Letonija i Litvanija uložiće po 70 miliona evra u Baltičku odbrambenu liniju, što predstavlja veliki izdatak za njihove odbrambene budžete. Estonija je trenutno najdalje odmakla u sprovođenju plana. Kadi-Kai Kolo, rukovoditeljka sektora za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambene investicije, istakla je da je ta zemlja u izvesnoj prednosti jer je veliki deo granice pokriven jezerom Pejpus i močvarnim terenom, koji služe kao "prirodne barijere".
Duž kopnene granice sa Rusijom biće postavljeno 40 "odbrambenih uporišta" koja će, pored bunkera, uključivati kontejnere za opremu, skloništa, protivtenkovske prepreke i bodljikavu žicu. Ipak, projekat kasni oko godinu dana, jer je krajem 2024. prototip bunkera ozbiljno oštećen tokom testiranja.
- Dobili smo dragocene povratne informacije i unapredili naše dizajne - rekla je Kolo. Pored toga, estonska vojska radi na postavljanju sistema za detekciju dronova i nabavci ključnih sistema protivvazdušne odbrane.
"Ne razumeju svi koliko je situacija ozbiljna“
Raimond Kaljulaid, šef estonske delegacije pri NATO-u, ocenio je postavljanje prvog bunkera kao važnu prekretnicu.
– To je samo jedan primer odlučnosti ovih država da zaštite našu slobodu i suverenitet od ruskog imperijalizma – rekao je on.
Istovremeno je uputio kritiku delu Evrope:
– Nažalost, ne razumeju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna. Neki lideri to razumeju, ali nisu sposobni da deluju i zaista nešto preduzmu, umesto da o tome samo govore.
Izvor: Srbija Danas/Index.hr
