NEKAD SU BILI RAJ NA ZEMLJI, A SADA PAKAO! Jedan čovek je KRIV za sve, ubijaju decu, odsecaju glave, vešaju po mostovima! HOROR ZVANI EKVADOR!
Raspad sistema u zemlji
U Ekvadoru je proglašeno vanredno stanje u trajanju od 60 dana nakon ubistva predsedničkog kandidata Fernanda Viljavisensija. Ubistvo istaknutog kritičara korupcije i organizovanog kriminala otkrilo je sve političke rane aktuelnog predsednika Giljerma Lasa.
DOKLE VIŠE? Jak zemljotres ponovo pogodio Tursku - baš se dobro zatreslo (FOTO)
NAPETOST RASTE, SVE VIŠE VOJSKE NA GRANICAMA Ministar odbrane tvrdi da je to "sredstvo odvraćanja"
"VERUJTE MI NA REČ" Vodeći stručnjak predvideo pobunu Vagnera i bio je u pravu, sad je izneo NOVU JEZIVU PROCENU!
Konzervativni Laso je došao na vlast 2021. godine, obećavajući da će privući strane investicije i odvojiti se od levičarske politike svojih prethodnika Rafaela Koree i Lenjina Morene.
Međutim, tokom svoje dvogodišnje vladavine, Laso nije uspeo da uspostavi kontrolu nad ekvadorskim lukama, ključnim rutama za transport narkotika iz Kolumbije i Perua u SAD i Evropu, gde se karteli bore za prevlast. Da stvar bude gora, širenje organizovanog kriminala kompromitovalo je ekvadorsko pravosuđe, dodatno narušivši Lasovu reputaciju.
Najnasilnija država na svetu
Situacija je eskalirala prošlog proleća, kada su se sukobi narko-kartela izlili iz zatvora na ulice Ekvadora. Problem je toliko izmakao kontroli da je Laso proglasio vanredno stanje u tri primorske provincije, glavnim oblastima trgovine drogom - Esmeraldas, Guaias i Manabi. Ali zvuci pucnjave i plač majki koje oplakuju svoju decu, nevine žrtve nasilja, nastavili su da odjekuju u većini gradova širom zemlje.
Stopa ubistava se učetvorostručila za samo dve godine. Od 2021. do danas, Ekvador je prošao kroz jezivu transformaciju od jedne od najmanje nasilnih zemalja u regionu u jednu od najnasilnijih na planeti. Ubistva se dešavaju usred bela dana, a poverenje javnosti u vlast pada iz dana u dan.
Prošlog meseca pucano je na gradonačelnika lučkog grada Mante dok je vršio inspekciju javnih radova u gradu. Napadač je izašao iz kamiona, otvorio vatru i upucao gradonačelnika i ženu, koja je bila kolateralna žrtva.
Pod Lasom, Ekvador se kretao unazad kao strela. Institucije i vladavina prava počele su da se urušavaju, a korupcija je prodrla duboko u javni i privatni sektor. Mnogi tužioci koji su i dalje verovali u borbu za pravdu su ubijeni, novinari su pobegli iz zemlje, a aktivisti za ljudska prava su ućutkani zbog istrage ili izlaganja protiv kriminala i korupcije.
Promena tokom pandemije
Istina je da Ekvador kroz istoriju nije ostao imun na aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa. S obzirom na to da se nalazi između Kolumbije i Perua, najvećih proizvođača kokaina na svetu, Ekvador je od početka 21. veka bila važna tranzitna zona za drogu na putu ka Evropi i SAD. Ali Ekvador je dobio malo pažnje jer je stopa ubistava bila niska i nije bilo narko kartela poput onih u Meksiku i Kolumbiji.
Sve se promenilo kada se proizvodnja kokaina povećala tokom pandemije u Kolumbiji. Međunarodne kriminalne organizacije su shvatile da u Ekvadoru nema jake kontrole nad trgovinom drogom i odlučile su da deo svojih operacija presele u tu zemlju.
Danas oko 750 tona kolumbijskog kokaina završi u Ekvadoru, a policija zapleni samo oko 210 tona godišnje. Od otprilike 300.000 brodskih kontejnera koji svakog meseca napuštaju Gvajakilu, jednu od najprometnijih luka u Južnoj Americi, vlasti su u mogućnosti da pretražuju samo 20 odsto zbog nedostatka resursa.
Hara i albanska mafija
Droga se transportuje iz ekvadorskih luka do zapadnih zemalja skrivena u kutijama sa bananama i kakaom. Međunarodni karteli dominiraju trgovinom drogom u Ekvadoru. Na prvom mestu, to su dva najjača meksička kartela, Sinaloa i Halisko Nueva Generasion (CJNG). Čonerosi, najveća lokalna banda u Ekvadoru, navodno prevoze kokain isključivo za kartel Sinaloa i sukobljavaju se sa svojim ekvadorskim rivalima povezanim sa CJNG. Od devedesetih godina prošlog veka albanska mafija prisutna je i na teritoriji Ekvadora.
Albanci su mogli slobodno da uđu u Ekvador bez vize do 2020. godine, a tokom decenija su razvili veze sa lokalnim kartelima. Većina poznatih albanskih kriminalaca živi u Gvajakilu, često pod lažnim identitetom. Prema studiji kolumbijske Opservatorije za organizovani kriminal (OCCO), Gvajakil je epicentar regionalnih sukoba narko bandi i beleži skoro 50 ubistava na 100.000 stanovnika. OCCO ističe da već neko vreme na teritoriji Ekvadora deluju organizovane organizacije iz Hrvatske, Crne Gore, Rusije i Srbije.
Vrbovanje tinejdžera
Sukobi ovih kartela ostavljaju nezamislive posledice po društvo. Televizijske stanice svakodnevno izveštavaju o odsecanju glava, bombama u automobilima, mladićima koji vise sa mostova i deci ubijenoj ispred svojih domova ili škola. Trgovci, škole i komunalci su primorani da plaćaju rekete bandama u zamenu za obezbeđenje.
U zemlji koja se bori da se oporavi od ekonomskih posledica pandemije, gde su siromaštvo i nezaposlenost u porastu, prisustvo bandi takođe znači "priliku" da se izvuče iz bede. Lokalne bande regrutuju tinejdžere da reketiraju ili transportuju drogu i oružje širom zemlje.
Mnogi mladi ljudi koji izađu iz zatvora nastavljaju da kradu ili prodaju drogu jer, po njihovim rečima, "jednostavno ne postoji drugi način da prežive". Jedan diler droge otkrio je istraživačkom centru Međunarodna krizna grupa da se mala kesica kokaina u Ekvadoru može kupiti za dva dolara, 25 grama kokaina za 60 dolara, a pola kilograma "krispi" (marihuane pomešane sa kokainom) za 360 dolara. .
- Jeftin je i lako se kupuje. Međutim, lek nije nužno dobrog kvaliteta. U Ekvadoru se prodaju "ostaci", dok SAD i Evropa dobijaju najbolja pakovanja - rekao je neimenovani diler.
Rešenja za krizu
Iako ubijeni predsednički kandidat Viljavisensio nije bio favorit (imao je podršku svega oko 7,5 odsto birača), njegovo ubistvo pokazuje koliko se grčevito zločinačke organizacije bore da zadrže uzde u svojim rukama, ne birajući sredstva za postizanje svojih ciljeva, prenosi "Jutarnji list".
Ne postoji jedinstveno rešenje za izlazak iz krize, ali postoji nekoliko potencijalnih. Neki pozivaju na dolazak "tvrdog" političara, kao što je predsednik Salvadora Najib Bukele, koji je zaslužan za masovno zatvaranje osumnjičenih gangstera i pad stope kriminala. Ali Bukeleovi potezi se takođe kritikuju zbog kršenja ljudskih prava. Drugi pozivaju na povratak američke vojne baze u blizini Gvajakila kako bi se zaustavio protok droge.
Bivši direktor ekvadorske obaveštajne službe Mario Pazminjo uveren je da se problem može rešiti čvršćom političkom odlukom.
- Potrebna je šira patrola duž severne granice, u bilateralnom sporazumu sa Kolumbijom, da bi se izbegao taj protok kokaina, koji generiše ceo problem. Mora da postoji i privremena militarizacija luka i aerodroma kako bi se blokirao protok droge u inostranstvu - zaključio je Pazminjo za BNamericas.