"Niko ne pita šta je silovatelj nosio": Bes žena eskalirao na ulicama prestonice zbog brutalnih silovanja - vlastima poručile da prestanu da ih ograničavaju

Stotine žena marširale su od kampusa do ulica Delhija, zahtevajući pravdu i oštriji odgovor institucija na seksualno nasilje koje, kako ističu učesnice protesta, predstavlja svakodnevnu pretnju.

- Želimo pravdu, bila je jedna od glavnih poruka sa protesta, dok su transparenti nosili još direktnije poruke.

- Devojkama ne treba policijski čas, silovateljima trebaju posledice, pisalo je na jednom transparentu.

Protesti na indijskim univerzitetima intenzivirali su se nakon više slučajeva seksualnog nasilja u Delhiju. Među povodima za okupljanja bio je i slučaj 17-godišnje devojke koja je, prema navodima policije, napadnuta u parku u jugoistočnom Delhiju, gde su joj trojica muškaraca navodno prišla predstavljajući se kao policajci. Policija je saopštila da su osumnjičeni uhapšeni.

Posebnu pažnju izazvao je i slučaj 17-godišnjakinje koja je, prema navodima policije, silovana u autobusu 4. avgusta, nakon čega je ostavljena kod Kašmirske kapije u Starom Delhiju. Dvojica osumnjičenih su uhapšena, a policija je kasnije podnela optužnicu u kojoj navodi da su njihovi DNK uzorci odgovarali tragovima pronađenim na odeći žrtve i mestu zločina.

Bes učesnica protesta dodatno je pojačan činjenicom da je prošlo gotovo 14 godina od slučaja Nirbhaya, kada je 23-godišnja studentkinja fizioterapije brutalno napadnuta u autobusu u Delhiju i kasnije preminula od posledica povreda.

Taj slučaj izazvao je masovne proteste širom Indije i doveo do promena u zakonodavstvu i formiranja posebnih programa za bezbednost žena. Međutim, učesnice današnjih protesta tvrde da se uprkos tome svakodnevni život žena nije dovoljno promenio.

Njihove zahteve podržao je i aktuelni potez Vrhovnog suda Indije. Sud je 28. septembra pokrenuo postupak po službenoj dužnosti zbog više nedavnih slučajeva seksualnog nasilja u Delhiju i ocenio da oni ukazuju na „sistemski neuspeh“ organa zaduženih za bezbednost građana. Sud je upozorio i da javni prostori ne smeju postati zone visokog rizika zbog loše rasvete ili nedovoljnog nadzora.

Sudije su istovremeno povukle „bolnu paralelu“ sa slučajem Nirbhaya iz 2012. godine.

Veliki deo nezadovoljstva usmeren je na način na koji su vlasti reagovale na poslednje slučajeve.

Umesto mera koje bi ženama omogućile bezbednije kretanje, uvedena su ili preporučena ograničenja pristupa pojedinim javnim prostorima, dok su neke obrazovne ustanove privremeno menjale način održavanja nastave.

Upravo zbog toga studentkinje poručuju da se odgovornost ne sme prebacivati na žene.

- Umesto da progonite kriminalce, govorite ženama da sede kod kuće, jedna je od poruka koje su se čule tokom protesta. Učesnice navode da veći nadzor i policijski čas ne mogu biti trajno rešenje ukoliko istovremeno žene ostaju izložene uznemiravanju i nasilju.

Studentkinje kažu da veliki deo svakodnevnog života već podređuju sopstvenoj bezbednosti.

Biraju kako će se obući, planiraju putovanja tako da ne budu same noću, izbegavaju određene delove grada i često dele lokaciju sa porodicom ili prijateljima.

Na protestima se zato mogla čuti i poruka: "Niko nikada ne pita šta je silovatelj nosio."

Učesnice protesta tvrde da strah od nasilja utiče i na njihove životne odluke.

Ananya Wig, koja je diplomirala na Univerzitetu u Delhiju i osnovala inicijativu za ravnopravnost polova Her Huq, govorila je o sopstvenom iskustvu seksualnog uznemiravanja.

Prisjetila se incidenta kada je sa prijateljicama izlazila iz rikše u blizini fakulteta, nakon čega je muškarac iz automobila navodno spustio prozor i seksualno se uznemirujuće ponašao.

- To nije bilo noću, nego usred belog dana, rekla je Wig, navodeći da se zbog takvih iskustava osećaj nesigurnosti prenosi i na svakodnevne odluke.

Prema njenim rečima, neke devojke prilikom izbora fakulteta ili posla ne razmišljaju samo o svojim interesovanjima i ambicijama, već i o tome koliko će putovanje do kuće trajati.

- Što je kraći put, veća je šansa da ću biti bezbedna, opisala je način razmišljanja koji, kako tvrdi, deli veliki broj mladih žena.

Guardian navodi i rezultate nedavno objavljenog istraživanja u kojem je učestvovalo više od 4.000 žena iz Nju Delhija i Bengalurua. Prema tim podacima, 65 odsto ispitanica u Nju Delhiju i 29 odsto u Bengaluruu prijavilo je da je tokom prethodne godine doživelo uznemiravanje na javnim mestima.

Protesti nisu otvorili samo pitanje bezbednosti na ulicama, već i seksualnog uznemiravanja unutar obrazovnih institucija.

Studentkinje Univerziteta u Delhiju traže efikasnije mehanizme za prijavljivanje nasilja i uznemiravanja, kao i jasniju odgovornost institucija.

Pojedine učesnice tvrde da postoje slučajevi u kojima profesori zloupotrebljavaju svoj položaj prema studentkinjama, uključujući navode o pritiscima povezanim sa ocenama.

Zbog toga demonstrantkinje insistiraju da problem nije moguće rešiti samo dodatnim policijskim patrolama i kamerama.

Za mnoge učesnice marš nije samo reakcija na poslednje slučajeve, već deo šireg zahteva za promenom odnosa društva prema ženama.

One poručuju da ne žele da im se sloboda kretanja određuje policijskim časom, strahom ili savetima da noću ostanu kod kuće.

Njihova glavna poruka jeste da bezbednost žena ne sme da podrazumeva njihovo povlačenje iz javnog života.

- Ne marširamo zbog sigurnosti, ovde smo kako bismo se izborile za svoju slobodu i osnovno pravo da hodamo vlastitim ulicama, poručila je jedna od učesnica.

A upravo ta poruka pokazuje zašto su najnoviji protesti u Delhiju prerasli pitanje nekoliko pojedinačnih slučajeva: za mlade Indijke, borba za bezbednost sve više postaje i borba za pravo da se slobodno kreću, studiraju, rade i žive bez stalnog straha.