Njive prazne, putevi blokirani: Grčki poljoprivrednici u masovnim protestima traže novac koji kasni, niže cene goriva i opstanak sela - Zemlja u blokadi i nezadovoljstvu (VIDEO)

Poljoprivrednici širom zemlje organizovali su blokade ključnih saobraćajnica, auto-puteva, graničnih prelaza i prilaznih puteva ka lukama i aerodromima. Traktori su postavljeni na strateškim tačkama, što je dovelo do višekilometarskih kolona, otežanog transporta robe i prekida međunarodnog saobraćaja.

Subvencije, cene i rast troškova – koreni nezadovoljstva

Centralni razlog protesta je višemesečno kašnjenje u isplati subvencija, koje su za veliki broj proizvođača ključne za održavanje likvidnosti. Isplate su dodatno usporene zbog administrativnih problema i istraga o zloupotrebama poljoprivrednih fondova, što je izazvalo dodatno nepoverenje farmera u institucije.

Pored toga, proizvođači se suočavaju sa niskim otkupnim cenama, naročito u sektoru maslinovog ulja, mleka i povrtarskih kultura, dok su troškovi proizvodnje značajno porasli. Cene goriva, električne energije, đubriva i radne snage opterećuju gazdinstva, dok tržišni prihodi ne prate taj rast.

U znak protesta, poljoprivrednici su u pojedinim gradovima, poput Soluna, simbolično postavljali sanduke na traktore, poručujući da aktuelna politika vodi „gašenju poljoprivrede“.

Blokade puteva i aerodroma – eskalacija protesta

Tokom protesta blokirani su brojni regionalni i nacionalni putevi, kao i granični prelazi prema Bugarskoj i Severnoj Makedoniji. U pojedinim slučajevima protesti su eskalirali do aerodroma, uključujući i incident na aerodromu u Heraklionu na Kritu, gde su letovi privremeno obustavljeni.

Pred praznike, deo poljoprivrednika odlučio je da privremeno ublaži blokade i omogući prolaz putnicima, ali su istakli da je reč o privremenoj meri i da će protesti biti nastavljeni ukoliko ne dođe do konkretnih rešenja.

Stav vlade i politički okvir

Grčka vlada, predvođena premijerom Kirijakosom Micotakisom, poručila je da razume deo zahteva poljoprivrednika i da su problemi realni, ali je istakla da se rešenja mogu tražiti isključivo kroz institucionalni dijalog. Vlada je upozorila da dugotrajne blokade nanose štetu privredi, turizmu i snabdevanju.

Uprkos protestima, grčki parlament je sredinom decembra usvojio budžet za 2026. godinu. Vlada je najavila dodatna sredstva za pomoć poljoprivredi i socijalno ugroženim grupama, ali poljoprivrednici smatraju da su te mere nedovoljne i spore.

Ekonomske posledice i širi efekti

Produženi protesti već ostavljaju posledice na grčku ekonomiju. Turistički sektor u regionima poput Tesalije i Epira beleži otkazivanja rezervacija, dok privreda upozorava na poremećaje u lancima snabdevanja i izvozu.

Istovremeno, protesti su otvorili širu raspravu o održivosti agrarne politike, ulozi evropskih subvencija i dugoročnoj budućnosti ruralnih područja u Grčkoj.

Poljoprivredni protesti u Grčkoj nisu samo reakcija na kašnjenje subvencija, već odraz dubljih strukturalnih problema u agraru – niske profitabilnosti, rasta troškova i neizvesnosti tržišta. Iako su tokom praznika tenzije privremeno ublažene, jasno je da bez sistemskih rešenja i efikasnijeg upravljanja agrarnom politikom postoji rizik da se nezadovoljstvo poljoprivrednika ponovo rasplamsa početkom naredne godine.