OBEĆALA IM JE SVET: Zvali su je "tableta hrabrosti" - droga koja je pomogla Nemcima da osvoje veći deo Evrope

Lider nacističke Nemačke Adolf Hitler imao je u leto 1943. godine sastanak sa tadašnjim premijerom Italije Benitom Musolinijem. Vrhovni vođa osećao se veoma loše pred razgovor, a s obzirom da je bio u pitanju sastanak sa predstavnikom jedne od snaga Osovine nije mogao da ga propusti.

Kako bi "izgurao" razgovor, lični lekar dao je Hitleru drogu eukodal, inače mešavinu oksikodina i kokaina, kako bi ga "digao".

Doktor je ozbiljno rizikovao što mu je ubrizgao narkotički koktel, s obzirom da je Hitler već bio uveliko zavisan od takvih supstanci i želeo je da prekine sa uzimanjem droga. U ovom slučaju, injekcija je bila obavezna, posebno što je firer bio u nasilnoj fazi i odbijao je da govori sa bilo kime.

Prva injekcija je "podigla" Hitlera, koji je zatim od lekara tražio da mu da još jednu. Lider nacista otišao je na sastanak sa Musolinijem sa držanjem i snagom vojnika duplo mlađeg od njega.

Tokom razgovora, Hitler je pričao nekoliko sati bez prekida, a za to vreme Musolini se preznojavao, masirao vrat i uzdisao, nadajući se da će uspeti da ubedi lidera Trećeg rajha da pusti Italiju da napusti rat. Na njegovu žalosti, nije mu se ukazala prilika da to učini.

Kako navode istoričari, ovo je bila samo jedna od situacija u kojoj je Hitler koristio drogu, s obzirom da ju je konzumirao maltene na dnevnom nivou. Prema mišljenju poznavalaca prilika, koristio je barbiturate, seme bika, testosteron, opijate. Takođe, uzimao je stimulanse poput pervitina, tzv. "pilula hrabrost" koja je napravljena od metamfetamina.

Hitler nije bio jedini koji je koristio pervitin. Tokom Drugog svetskog rata, maltene svi od nemačkih vojnika na prvoj liniji fronta do domaćica u menopauzi uzimali su pervitin kao da je slatkiš.

Rasprostranjeno korišćenje droge nije baš bila novina u zemlji. Generacija pre te "ratne" uzimala je u velikoj meri narkotike, dok Hitler nije došao na rat i sproveo kampanju protiv droge. Međutim, kada je nemački lider "promenio ploču" i sam postao narkoman, slična sudbina zadesila je mnoge u zemlji.

Nemački vojnici koristili su pervitin u Drugom svetskom ratu kako bi osvojili veći deo Evrope. Međutim, osećaj nepobedivosti je u jednom trenutku prošao. Do kraja rata, kada je samopouzdanje Nemaca palo i kada su se "vratili u realnost", vojnici su koristili pervitin samo da bi preživeli.

Iako će u jednom trenutku vratiti korišćenje droge u Nemačkoj, Adolf Hitler iskoristio je kampanju protiv konzumiranja narkotika kako bi zadobio kontrolu nad državom.

U korist njegove retorike ide i podatak da je 1929. godine Berlin sam proizveo preko 200 tona opijata. Takođe, Nemačka je odgovorna za to da je globalna proizvodnja morfijuma u periodu od 1925. do 1930. godine skočila za 40 odsto, a sličan slučaj je bio i sa kokainom. Tadašnja Vajmarska republika kako ju je Hitler zvao, postala je svetski diler droge.

Hitler tada nije bio obožavalac droge, a neki istoričari tvrde da nije pio kafu jer sadrži kofein i izbegavao je sve vrste narkotika. Navodno nije nijednom zapalio cigaretu pošto je bacio paklicu u reku krajem Prvog svetskog rata.

Kada su se nacisti 1933. godine domogli vlasti, počeli su da šire Hitlerovu filozofiju "bez otrova" na prostoru cele zemlje. U sklopu toga, razvili su propagandu te su korišćenje droge vezivali za grupe koje nisu voleli, kao što su ljudi jevrejskog porekla i time uticali na mišljenje javnog mnjenja.

Čak je Rajhstag 1933. godine doneo zakon po kome narkomani mogu na neodređeno da budu smešteni u zatvor, a formiralo se tajno policijsko odeljenje koje se bavilo spovođenjem anti-narkomanske kampanje.

Na površini, delovao je da su nacisti pročistili državu i izlečili je od zavisnosti... a sve je to trajalo dok Hitler nije prvi put probao pervitin.

A onda je Hitler upoznao dr Morela

Zvanični fotograf nacističke partije Hajnrih Hofman 1936. godine zadobio je težak oblik gonoreje, a pošto je bio prijatelj Hitlera, odlučio je da nađe najboljeg i najdiskretnijeg lekara u Nemačkoj. Takođe, treba dodati da će Hofman kasnije upoznati firera sa njegovom asistentkinjom Evom Braun, budućom Hitlerovom partnerkom. Slovo je palo na dr Teodora Morela, koji je zbog svojih vitaminskih i energetskih injekcija bio na glasu kao "lekar slavnih".

Morel je izlečio Hofmana, koji je bio toliko oduševljen rezultatom da je odlučio da ga pozove na večeru. Istoj večeri prisustvovao je Hitler, koji se doktoru u poverenju požalio da je u tolikim bolovima da mu je teško da se kreće, kamoli da vodi jednu zemlju u jeku ekonomske krize i previranja.

Morel je prepisao nacističkom lideru kapsulu bakterija pod imenom "Mutaflor", lek koji se i dan danas koristi. Ovo je pomoglo Hitleru da se otarasi bolova u stomaku, posle čega je ovaj medicinski radnik postao privatni lekar prvog čoveka nacističkog lidera.

Jedan od lekara SS odreda Ernst-Ginter Šenk koji je tvrdio da je Hitler zapravo bolovao od Parkinsove bolesti, analizirao je jedan od vitaminskih paketa koje je Morel svakodnevno davao Fireru. Ispostavilo se da je doktor davao lideru nacista metamfetamin, što objašnjava zašto Hitler nije mogao bez njih.

Pervitin nije jedina droga koju je Morel davao Hitleru. Naime, broj narkotika se širio, te mu je ubrizgavao kofein, kokain (za bol u grlu) i morfijum - sve droge protiv kojih se firer borio pre dolaska na vlast. Najznačajniji od ovih narkotika bio je pervitin, koji je vrsta metamfetamina.

Nuspojave pervitina i početak kraja

Pervitin je vojnicima u bitkama služio kao pogonsko gorivo koje je ujedno pomagalo u održavanju vedrine i discipline. Takođe, pomagao je u održavanju fokusa kao i smanjenju osećaja gladi. Vojskovođe su čak dobile jasna uputstva kako svakom vojniku da daju tu drogu.

Međutim, deljenje toliko velike količine leka (samo u aprilu i maju 1940. godine vojnicima je dostavljeno 35 miliona komada pervitina i sličnih supstanci) stvorilo je problem zavisnosti.

Dugoročne posledice metamfetamina kod vojnika bile su katastrofalne. Zavisnost je bila izražena, a uz nju su došli i depresija, halucinacije, teška dehidracija i stalna mučnina.

Nacistički lečnici bili su upoznati sa činjenicom da te nuspojave ne mogu da se reše kratkom pauzom u konzumiranju, ali bili su nemoćni u sprečavanju korišćenja pervitina. Vojnici bi umrli od prekida rada srca, samoubistava ili vojnih grešaka izazvanih mentalnim umorom.

Nemci su se okrenuli metamfetaminu u nadi da će izdržati ratni pohod, ne uzimajući u obzir kakve posledice nosi ova droga. Kako se rat nastavio, nacisti više nikada nisu uspostavili kontrolu nad pervitinom, tabletom koja im je obećala svet.

 

TAJNI PROJEKAT: Možete li da zamislite SUPERSONIČNI AVION na kome piše "made in YU"? Malo je falilo (VIDEO)