"Obične bombe će omekšati tlo, a taktička nuklearna završiti posao" Ovo je plan o kojem Tramp nije hteo da govori

Prema izvorima iz Bele kuće do kojih je došao Gardijan, predsednik ostaje skeptičan oko efikasnosti takvog udara i zasad ne daje odobrenje, u nadi da bi sama pretnja mogla da prisili Teheran na pregovore.

Fordou, jedan od ključnih elemenata iranskog nuklearnog programa, smešten je duboko unutar planine i, prema izraelskim procenama, zaštićen slojevima tla do 90 metara. 

U Pentagonu su već godinama podeljena mišljenja o tome može li čak i višestruki udar GBU-57 bombama, koje teže 13,6 tona, dovoljno da ošteti takvo postrojenje. Iako su u teoriji osmišljene za probijanje ojačanih bunkera, vojne procene pokazuju da bi i najjače konvencionalno oružje SAD-a eventualno moglo da zatrpa tunele, ali ne i potpuno uništi infrastrukturu.

Izvori bliski obrambenom vrhu tvrde kako su Trampovi savetnici, uključujući ministra obrane Pita Hegseta i načelnika Zajedničkog štaba generala Dena Kejna, isključili mogućnost korišćenja taktičkog nuklearnog oružja, iako su analize ukazale da bi upravo ono moglo jedino da grarantuje uništenje Fordoa.

Procene koje je izradila Agencija za smanjenje pretnji (DTRA) pokazuju da bi potpuna neutralizacija objekta zahtevala višefazni napad, najpre "omekšavanje" tla bombama, a potom eventualno nuklearni udar. Ipak, takav scenario nije bio zvanično predložen, niti je Tramp o njemu raspravljao.

Iako Izrael već decenijama razvija planove za neutralizaciju iranskih nuklearnih objekata, Fordo ostaje izvan dometa izraelskih sposobnosti. Zemlja ne poseduje ni bombu poput GBU-57 ni bombardere koji bi je mogli nositi. Jedan od ranijih predloga uključivao je vazdušnu desantnu akciju komandosa koji bi izveli sabotažu iznutra, ali je Tramp takvu opciju odbacio kao neprihvatljivo riskantnu.

Bomba GBU-57 razvijena je za napade na visoko zaštićene podzemne ciljeve, ali nikada nije korišćena u stvarnoj operaciji poput one protiv Fordoa. Za ispaljivanje te bombe potreban je B-2 bombarder, vazdšna nadmoć i neometan GPS signal. Sve to bi, u slučaju napada na Iran, zahtevalo neutralizaciju protivvazdušnih i elektroničkih sistema odbrane.

Diplomatski i vojni krugovi upozoravaju da bi napad na Fordou, čak i ako bi bio uspešan, najverovatnije samo privremeno zaustavio iranski nuklearni program, možda za šest meseci do godinu dana, ali ga ne bi trajno uništio.

Potencijalno američko korišćenje taktičkog nuklearnog oružja u Iranu predstavljalo bi katastrofalan razvoj događaja, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u petak, a citirala ga je ruska državna novinska agencija TASS.

Peskov je komentarisao, kako je rekao, spekulativne medijske izveštaje o toj mogućnosti.

Međutim, nije imenovao nijedan medij u svojim komentarima.

Srbija Danas/Jutarnji list