"ODVRATNO" Otišla na putovanje iz snova, pa završila sa 38 parazita u mozgu: Iz nje izašla pantljičara duga jedan metar, a tek je onda počeo horor

„Izgledalo je apsolutno odvratno, kao selotejp sa malim naborima“, rekla je 42-godišnjakinja iz Karmartena.

Bio je to prvi simptom neurocisticerkoze, bolesti zbog koje je Lowri imala 38 parazita u mozgu, što je izazvalo ekstremne glavobolje, napade i psihozu.

Ona je jedna od svega nekoliko osoba u Velikoj Britaniji kojima se svake godine dijagnostikuje ova infekcija mozga, koju izazivaju larve svinjske pantljičare.

Nakon što je godine provela oporavljajući zdravlje, Lowri želi da svoje teško iskustvo pretvori u nešto pozitivno i podigne svest o ovom stanju.

Lowri, koja radi u medijima, 2007. godine otišla je na tromesečno putovanje po Indiji. Njen lekar, dr Brendan Healy, konsultant za infektivne bolesti i mikrobiologiju, veruje da je upravo tamo pokupila infekciju.

Lowri je tokom putovanja odlučila da ne jede meso, nadajući se da će tako izbeći trovanje hranom, ali dr Healy veruje da je nesvesno pojela svinjetinu koja je sadržala mikroskopska jaja pantljičare.

Tek tri godine kasnije, 2010. godine, Lowri je otkrila pantljičaru u toaletu jednog restorana i pustila vodu.

Otišla je kod lekara opšte prakse, ali su analize stolice bile uredne, a pošto se osećala dobro, nastavila je normalno sa životom.

U roku od godinu dana počele su užasne glavobolje.

Zatim je 2011. godine doživela prvi epileptični napad.

„Zaista sam počinjala da se mučim da izgovorim neke reči“, rekla je.

„Sledeće čega se sećam jeste da sam se osvestila u kolima hitne pomoći i pitala se: ‘Kako se ovo dogodilo? Zašto?’“

Usledili su boravak u bolnici, CT skener i magnetna rezonanca, a Lowri je pozvana da dođe po rezultate.

„Lekar me je posadio i rekao: ‘U redu, pogledali smo vaše snimke i pronašli smo 38 parazita na vašem mozgu’“, ispričala je Lowri.

„Moja mama i ja smo ostale otvorenih usta, u šoku, kao: ‘Šta je ovo, pobogu?’“

U početku su lekari mislili da je reč o toksoplazmozi, infekciji koja se prenosi kontaktom sa izmetom zaražene mačke.

Međutim, Lowrina majka je tada pitala da li njen napad može imati veze sa pantljičarom koju je pronašla godinu dana ranije.

Nakon dodatnih ispitivanja, konačno joj je dijagnostikovana neurocisticerkoza.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi se mogu zaraziti konzumiranjem hrane poput sirove ili nedovoljno termički obrađene svinjetine, vode kontaminirane jajima pantljičare ili usled loših higijenskih navika.

Ovo stanje je izuzetno retko u Velikoj Britaniji, a slučajevi se gotovo isključivo beleže kod osoba koje su migrirale iz regiona u kojima je bolest endemska.

„U tom trenutku imate toliko pitanja, jer jednostavno ne znate šta vas čeka kada je zdravlje u pitanju“, rekla je Lowri.

„Tu je panika zbog toga šta sledi, sa čim ću morati da se suočim, koje lekove ću morati da pijem, da li ću moći da se vratim na posao?“

U bolnici je provela dve nedelje, a dobila je antiparazitske lekove i steroide.

Neko vreme činilo se da je terapija delovala.

Imala je nekoliko godina dobrog zdravlja, tokom kojih je uspela da otputuje sa sestrom na Novi Zeland, preseli se u Bristol, upiše časove cirkuskih veština i trči polumaratone.

A onda se srušila na poslu.

Snimci su pokazali ogromne otoke na Lowrinom mozgu oko parazita.

Nakon kolapsa postala je zbunjena i počela je da oseća utrnulost i trnjenje u telu.

Od tada je Lowri morala da napusti posao i preseli se kod oca u Karmarten.

Stavljena je na steroide koji su joj promenili izgled, a kako joj se život sve više sužavao, počela je da se oseća loše, sve dok joj se mentalno zdravlje nije urušilo.

„Počele su paranoja i psihoza… bila je prisutna teška anksioznost, napadi panike“, rekla je Lowri, koja je šest nedelja provela u neuropsihijatrijskoj bolnici.

„Mnogo sam potonula“, prisetila se.

„Moja porodica je gubila razum zbog toga kako su stvari eskalirale. Prijatelji su dolazili i viđali me u užasnom stanju.“

Jedna od osoba koja ju je posetila bila je Nicola Brown, njena prijateljica od 20 godina.

Pošto Lowri nije videla mesec dana, Nicola je bila šokirana njenim pogoršanjem.

„Ušla sam u sobu i ona se u suštini ponašala kao dete“, prisetila se Nicola.

„Puzala je po podu, skrivala se iza zavese, sedela ocu u krilu kao da ima pet godina.“

Rekla je da joj je Lowri, kada se poseta završila, opsovala i poručila da se više nikada ne vraća.

Lowri joj je kasnije poslala poruku.

„U suštini je pisalo: ‘Hvala ti mnogo što si došla da me vidiš. Večeras ćeš me videti na vestima. Policija me traži’.“

Nicola je rekla da je to bio zastrašujuć i neizvestan period.

„Samo se sećam da sam pomislila: ‘Da li je ovo sada Lowri? Hoćemo li ikada ponovo videti Lowri kakvu poznajemo?’“

Povratak potpunom zdravlju od tada je bio dug put.

Nakon izlaska iz bolnice, Lowri je i dalje bila „u lošem stanju“ i vratila se kod oca.

„Uopšte se nisam osećala kao ja, nimalo nisam ličila na sebe, nisam želela da izlazim“, rekla je.

Nakon toga je završila pripremni umetnički kurs u Karmartenu, a do 2018. godine osećala se dovoljno snažno da se vrati u Kardif i upiše studije dizajna enterijera.

Na posao se konačno vratila 2022. godine.

Lowrin konsultant, dr Healy, rekao je da je Lowri pacijent kakav se viđa jednom u karijeri.

„Ovo je jedini slučaj koji sam video ovako, sa manifestacijama tokom mnogo, mnogo godina“, rekao je.

Dodao je da su o njenom slučaju razgovarali brojni vodeći stručnjaci u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.

„Ne bih očekivao da ću tokom karijere videti još jedan ovakav slučaj — a širom zemlje ima mnogo konsultanata za infektivne bolesti koji nikada neće videti ovakav slučaj, toliko je redak“, rekao je.

Nakon godina zdravstvenih problema, paraziti u Lowrinom mozgu sada su kalcifikovani.

„Nisam imala nikakvu operaciju da ih stvarno izvade iz mog mozga“, rekla je. „Navodno se oni jednostavno umire i kalcifikuju. Tako da su sada kalcifikovani.“

Dr Healy je rekao da je Lowri dobila terapiju kako bi se „uništila sva jajašca“ i da sada, na sreću, izgleda da je izašla iz najtežeg perioda.

Nije imala epileptični napad od 2017. godine, ali će do kraja života ostati na terapiji protiv epilepsije.

Lowri, koja sada živi u Kardifu, rekla je da je odlučna da iz njenog iskustva proistekne nešto pozitivno.

„Ono što sada želim jeste da nastavim dalje sa svojim životom, da širim svest o ovoj bolesti i uradim nešto pozitivno s tim“, rekla je.

„Nikada ne znate šta vas čeka iza ugla… Srećna sam što sam živa, zdrava i ponovo u formi, i to nikada ne uzimam zdravo za gotovo.“