"Otimanje Grenlanda je najgori potez" Trampov bivši savetnik u neverici zbog aktuelne situacije: Opravdani razlozi za zabrinutost

Rekao je da je „pretnja carinama Velikoj Britaniji i drugim zemljama zbog njihovih izjava ili postupaka u vezi sa Grenlandom nesumnjivo njegova najopasnija i najštetnija izjava u poslednjih pet godina kao predsednik“, piše "Telegraph".

- Ovo je bez presedana i zapravo potcenjuje koliko je nepromišljeno i suprotno fundamentalnim američkim interesima.

Osim istorijskog neznanja i nedoslednosti Trampove objave na društvenim mrežama, posledice po „poseban odnos“ sa saveznicima i za NATO – kao i po kredibilitet i poverenje koje su SAD gradile decenijama – nemoguće je izmeriti. Trampove pristalice često umanjuju njegove ispade tvrdeći da je to „samo njegov stil“, ali prečesto on zaista misli ono što kaže. Čak ni pristup „shvatite ga ozbiljno, ali ne bukvalno“ ne nudi utehu niti ublažava težinu takvih izjava.

Postoje razlozi za zabrinutost zbog bezbednosti Grenlanda, kao i svih teritorija NATO-a oko Arktičkog okeana. Daleki sever je postao neka vrsta slabe tačke za Alijansu. Rusija je već arktička sila, a Kina želi da to postane. Zamislite kinesku flotu koja prolazi kroz Beringov moreuz, prelazi Arktik i izlazi u Severni Atlantik – ova mogućnost svakako nije strana Pekingu.

SAD, Kanada, Danska, Norveška i ceo NATO imaju snažan interes za jačanje zajedničke odbrane i odvraćanja na Arktiku. To uključuje ozbiljno praćenje ruskih i kineskih pomorskih i vazdušnih aktivnosti, od ratnih brodova do satelita, dronova, pa čak i „meteoroloških“ balona.

Ne radi se toliko o neposrednoj invaziji, kako Tramp sugeriše, koliko o prikupljanju obaveštajnih podataka i dugoročnim pretnjama. Veća zabrinutost sada je da bi Peking i Moskva mogli pokušati da steknu uticaj na Grenland kroz finansijske projekte slične inicijativi „Pojas i put“.

Sve ovo se može rešiti pregovorima među saveznicima NATO-a, bez američkog suvereniteta nad Grenlandom i bez vojne ili ekonomske prisile. Iako bi bilo legitimno kada bi Grenlanđani mogli slobodno da biraju bliže veze sa Sjedinjenim Državama, Trampova arogantna retorika je to učinila praktično nemogućim. Postoje brojne alternative, počevši od Sporazuma o odbrani Grenlanda između SAD i Danske iz 1951. godine.

Taj sporazum omogućava Sjedinjenim Državama da izgrade gotovo svaki vojni objekat koji im je potreban, a danski zvaničnici ne razumeju zašto Tramp jednostavno ne traži dozvolu – jer bi odgovor bio da. Istorijska saradnja to potvrđuje: Tokom Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su imale 17 baza na Grenlandu, a tokom Hladnog rata bile su deo sovjetskog sistema za rano upozoravanje na rakete. Sve je to moguće danas.

Otpor Trampu među republikancima u Kongresu značajno je porastao poslednjih meseci. Ako pokuša da sprovede pretnje carinama, verovatna je ozbiljna pobuna unutar njegovih sopstvenih redova. Takođe postoji nada da će Vrhovni sud proglasiti neke od tih carina nevažećim, čak i neustavnim.

Međutim, ako Tramp ne bude zaustavljen, odnosi Vašingtona sa Londonom i drugim saveznicima mogli bi se dramatično pogoršati – i svet bi postao još nesigurnije mesto.

Bolton i Tramp

Podsećanja radi, Džon Bolton je američki političar i diplomata, poznat kao jedan od najtvrdokornijih u američkoj spoljnoj politici. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu Donalda Trampa, a prethodno je bio ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama.

Do raskida sa Trampom došlo je jer su imali suprotstavljene stavove o ključnim međunarodnim pitanjima: Bolton se zalagao za pritisak, sankcije, pa čak i vojnu silu, dok je Tramp tada bio sklon nepredvidivim pregovorima i političkim kompromisima. Njihov odnos se dodatno pogoršao zbog Boltonovih kritika Trampa, kao i njegovog protivljenja razgovorima sa talibanima i njegove popustljivosti prema Severnoj Koreji, što je na kraju dovelo do njegovog odlaska iz Bele kuće.