"Отимање Гренланда је најгори потез" Трампов бивши саветник у неверици због актуелне ситуације: Оправдани разлози за забринутост

Рекао је да је „претња царинама Великој Британији и другим земљама због њихових изјава или поступака у вези са Гренландом несумњиво његова најопаснија и најштетнија изјава у последњих пет година као председник“, пише "Телеграпх".

- Ово је без преседана и заправо потцењује колико је непромишљено и супротно фундаменталним америчким интересима.

Осим историјског незнања и недоследности Трампове објаве на друштвеним мрежама, последице по „посебан однос“ са савезницима и за НАТО – као и по кредибилитет и поверење које су САД градиле деценијама – немогуће је измерити. Трампове присталице често умањују његове испаде тврдећи да је то „само његов стил“, али пречесто он заиста мисли оно што каже. Чак ни приступ „схватите га озбиљно, али не буквално“ не нуди утеху нити ублажава тежину таквих изјава.

Постоје разлози за забринутост због безбедности Гренланда, као и свих територија НАТО-а око Арктичког океана. Далеки север је постао нека врста слабе тачке за Алијансу. Русија је већ арктичка сила, а Кина жели да то постане. Замислите кинеску флоту која пролази кроз Берингов мореуз, прелази Арктик и излази у Северни Атлантик – ова могућност свакако није страна Пекингу.

САД, Канада, Данска, Норвешка и цео НАТО имају снажан интерес за јачање заједничке одбране и одвраћања на Арктику. То укључује озбиљно праћење руских и кинеских поморских и ваздушних активности, од ратних бродова до сателита, дронова, па чак и „метеоролошких“ балона.

Не ради се толико о непосредној инвазији, како Трамп сугерише, колико о прикупљању обавештајних података и дугорочним претњама. Већа забринутост сада је да би Пекинг и Москва могли покушати да стекну утицај на Гренланд кроз финансијске пројекте сличне иницијативи „Појас и пут“.

Све ово се може решити преговорима међу савезницима НАТО-а, без америчког суверенитета над Гренландом и без војне или економске присиле. Иако би било легитимно када би Гренланђани могли слободно да бирају ближе везе са Сједињеним Државама, Трампова арогантна реторика је то учинила практично немогућим. Постоје бројне алтернативе, почевши од Споразума о одбрани Гренланда између САД и Данске из 1951. године.

Тај споразум омогућава Сједињеним Државама да изграде готово сваки војни објекат који им је потребан, а дански званичници не разумеју зашто Трамп једноставно не тражи дозволу – јер би одговор био да. Историјска сарадња то потврђује: Током Другог светског рата, Сједињене Државе су имале 17 база на Гренланду, а током Хладног рата биле су део совјетског система за рано упозоравање на ракете. Све је то могуће данас.

Отпор Трампу међу републиканцима у Конгресу значајно је порастао последњих месеци. Ако покуша да спроведе претње царинама, вероватна је озбиљна побуна унутар његових сопствених редова. Такође постоји нада да ће Врховни суд прогласити неке од тих царина неважећим, чак и неуставним.

Међутим, ако Трамп не буде заустављен, односи Вашингтона са Лондоном и другим савезницима могли би се драматично погоршати – и свет би постао још несигурније место.

Болтон и Трамп

Подсећања ради, Џон Болтон је амерички политичар и дипломата, познат као један од најтврдокорнијих у америчкој спољној политици. Био је саветник за националну безбедност у првом мандату Доналда Трампа, а претходно је био амбасадор САД у Уједињеним нацијама.

До раскида са Трампом дошло је јер су имали супротстављене ставове о кључним међународним питањима: Болтон се залагао за притисак, санкције, па чак и војну силу, док је Трамп тада био склон непредвидивим преговорима и политичким компромисима. Њихов однос се додатно погоршао због Болтонових критика Трампа, као и његовог противљења разговорима са талибанима и његове попустљивости према Северној Кореји, што је на крају довело до његовог одласка из Беле куће.