Ovo će zabrinuti Trampa! SAD veća pretnja od Kine, Rusija glavni neprijatelj: Anketa sprovedena u Evropi pokazuje rezultate koji su iznenadili ceo svet

Otkako se vratio na vlast u januaru 2025, Tramp je doveo u pitanje posvećenost Vašingtona NATO-u, zapretio aneksijom Grenlanda i Kanade, uveo carine saveznicima i pokrenuo rat sa Iranom, u kojem evropske zemlje nisu želele da učestvuju. U četiri od šest anketiranih zemalja Vašington se smatra većom pretnjom od Pekinga, piše Politico.

SAD veća pretnja od Kine

Istraživanje POLITICO Pulse pokazuje da je u martu samo 12 odsto ispitanika u Poljskoj, Španiji, Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji videlo Ameriku kao bliskog saveznika, dok ju je 36 odsto smatralo pretnjom.

Za poređenje, Kinu kao pretnju vidi 29 odsto ispitanika. Na nacionalnom nivou, percepcija pretnje iz Vašingtona nadmašila je onu iz Pekinga u četiri zemlje, dok su jedino ispitanici u Francuskoj i Poljskoj percipirali Kinu kao veću pretnju. Rusija je i dalje jasan neprijatelj - čak 70 odsto svih ispitanika vidi je kao pretnju.

Najnegativniji stav prema Sjedinjenim Državama imaju građani Španije, gde 51 odsto smatra da Vašington predstavlja pretnju Evropi. Madrid je predvodio protivljenje ratu koji je Tramp pokrenuo protiv Irana, a američki predsednik ga je kritikovao zbog niske potrošnje na odbranu.

U Italiji 46 odsto ispitanika deli taj stav, a slede Belgija sa 42 odsto, Francuska sa 37 odsto i Nemačka sa 30 odsto. Poljska, koja u savezu sa SAD vidi ključno bezbednosno jamstvo, predstavlja izuzetak - samo 13 odsto ispitanika smatra SAD rizikom.

Podrška jačoj evropskoj odbrani

Anketa je takođe ukazala na produbljivanje protivrečnosti u evropskoj bezbednosnoj politici. Kako poverenje u SAD opada, birači žele da Evropa bude bolje naoružana i samostalnija. U svih šest zemalja, 86 odsto ispitanika slaže se da Evropa mora razviti sopstvene odbrambene sposobnosti. Takođe postoji široka podrška dubljoj vojnoj integraciji, pri čemu 69 odsto ispitanika podržava stvaranje zajedničke evropske vojne sile koja bi delovala uz nacionalne vojske.

Podrška obavezama kolektivne odbrane ostala je snažna. U svih šest zemalja, 76 odsto ispitanika izjavilo je da bi podržalo slanje vojske svoje zemlje u odbranu napadnutog NATO saveznika. Podrška je porasla na 81 odsto kada je scenario uključivao odbranu druge članice EU.

Entuzijazam opada kada se spomenu žrtva i novac

Međutim, konsenzus naglo slabi kada je reč o ličnom angažovanju. Samo 19 odsto ispitanika izjavilo je da bi bilo spremno "uzeti oružje i boriti se" ako bi njihova zemlja bila napadnuta.

Gotovo polovina (47 odsto) radije bi doprinela u neborbenim ulogama, poput logistike ili medicinske pomoći. Još 16 odsto podržalo bi svoju zemlju bez direktnog učestvovanja, dok bi 12 odsto razmislilo o napuštanju zemlje. Ovaj jaz između političke podrške odbrani i individualne spremnosti za borbu naglašava izazov sa kojim se suočavaju evropske vlade.

Stavovi su se razlikovali i kada je reč o potrošnji. U celom istraživanju, 37 odsto ispitanika reklo je da njihova zemlja troši "otprilike pravu količinu" na odbranu, dok je identičan udeo verovao da potrošnja "nije dovoljna".

Istovremeno, 22 odsto reklo je da njihova zemlja već troši previše. U Nemačkoj, Francuskoj i Španiji prevladava mišljenje da bi se potrošnja trebala povećati, dok u Italiji 39 odsto smatra da je previsoka. Većina Poljaka (56 odsto) smatra da su trenutni nivoi potrošnje odgovarajući, a njihova zemlja planira ove godine potrošiti 4,8 odsto BDP-a na odbranu, najviše u NATO-u.

Podela oko Ukrajine i povratka vojnog roka

Podaci su istakli i podelu oko evropske podrške Ukrajini. U svih šest zemalja, 34 odsto ispitanika reklo je da Evropa ne pruža dovoljno pomoći, 31 odsto da je trenutni nivo otprilike pravi, a 30 odsto da Evropa čini previše.

U Nemačkoj, najvećem evropskom donatoru, 45 odsto smatra da Evropa ne čini dovoljno. U Italiji, koja izdvaja najmanji udeo BDP-a za pomoć, 42 odsto reklo je da Evropa pruža previše podrške.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr