Ово ће забринути Трампа! САД већа претња од Кине, Русија главни непријатељ: Анкета спроведена у Европи показује резултате који су изненадили цео свет

Откако се вратио на власт у јануару 2025, Трамп је довео у питање посвећеност Вашингтона НАТО-у, запретио анексијом Гренланда и Канаде, увео царине савезницима и покренуо рат са Ираном, у којем европске земље нису желеле да учествују. У четири од шест анкетираних земаља Вашингтон се сматра већом претњом од Пекинга, пише Политицо.

САД већа претња од Кине

Истраживање ПОЛИТИЦО Пулсе показује да је у марту само 12 одсто испитаника у Пољској, Шпанији, Белгији, Француској, Немачкој и Италији видело Америку као блиског савезника, док ју је 36 одсто сматрало претњом.

За поређење, Кину као претњу види 29 одсто испитаника. На националном нивоу, перцепција претње из Вашингтона надмашила је ону из Пекинга у четири земље, док су једино испитаници у Француској и Пољској перципирали Кину као већу претњу. Русија је и даље јасан непријатељ - чак 70 одсто свих испитаника види је као претњу.

Најнегативнији став према Сједињеним Државама имају грађани Шпаније, где 51 одсто сматра да Вашингтон представља претњу Европи. Мадрид је предводио противљење рату који је Трамп покренуо против Ирана, а амерички председник га је критиковао због ниске потрошње на одбрану.

У Италији 46 одсто испитаника дели тај став, а следе Белгија са 42 одсто, Француска са 37 одсто и Немачка са 30 одсто. Пољска, која у савезу са САД види кључно безбедносно јамство, представља изузетак - само 13 одсто испитаника сматра САД ризиком.

Подршка јачој европској одбрани

Анкета је такође указала на продубљивање противречности у европској безбедносној политици. Како поверење у САД опада, бирачи желе да Европа буде боље наоружана и самосталнија. У свих шест земаља, 86 одсто испитаника слаже се да Европа мора развити сопствене одбрамбене способности. Такође постоји широка подршка дубљој војној интеграцији, при чему 69 одсто испитаника подржава стварање заједничке европске војне силе која би деловала уз националне војске.

Подршка обавезама колективне одбране остала је снажна. У свих шест земаља, 76 одсто испитаника изјавило је да би подржало слање војске своје земље у одбрану нападнутог НАТО савезника. Подршка је порасла на 81 одсто када је сценарио укључивао одбрану друге чланице ЕУ.

Ентузијазам опада када се спомену жртва и новац

Међутим, консензус нагло слаби када је реч о личном ангажовању. Само 19 одсто испитаника изјавило је да би било спремно "узети оружје и борити се" ако би њихова земља била нападнута.

Готово половина (47 одсто) радије би допринела у неборбеним улогама, попут логистике или медицинске помоћи. Још 16 одсто подржало би своју земљу без директног учествовања, док би 12 одсто размислило о напуштању земље. Овај јаз између политичке подршке одбрани и индивидуалне спремности за борбу наглашава изазов са којим се суочавају европске владе.

Ставови су се разликовали и када је реч о потрошњи. У целом истраживању, 37 одсто испитаника рекло је да њихова земља троши "отприлике праву количину" на одбрану, док је идентичан удео веровао да потрошња "није довољна".

Истовремено, 22 одсто рекло је да њихова земља већ троши превише. У Немачкој, Француској и Шпанији превладава мишљење да би се потрошња требала повећати, док у Италији 39 одсто сматра да је превисока. Већина Пољака (56 одсто) сматра да су тренутни нивои потрошње одговарајући, а њихова земља планира ове године потрошити 4,8 одсто БДП-а на одбрану, највише у НАТО-у.

Подела око Украјине и повратка војног рока

Подаци су истакли и поделу око европске подршке Украјини. У свих шест земаља, 34 одсто испитаника рекло је да Европа не пружа довољно помоћи, 31 одсто да је тренутни ниво отприлике прави, а 30 одсто да Европа чини превише.

У Немачкој, највећем европском донатору, 45 одсто сматра да Европа не чини довољно. У Италији, која издваја најмањи удео БДП-а за помоћ, 42 одсто рекло је да Европа пружа превише подршке.

Извор: Србија Danas/Index.hr