Planina koja ne prašta greške: Posle smrti petoro alpinista iz BiH otkriveno zašto Elbrus odnosi desetine života - jedna odluka vodi pravo u smrtonosnu zamku!
Tragedija u kojoj je život izgubilo petoro alpinista iz Bosne i Hercegovine ponovo je skrenula pažnju na Elbrus, najviši vrh Evrope, koji uprkos razvijenoj infrastrukturi važi za jednu od najopasnijih planina na svetu zbog ekstremnih vremenskih uslova i smrtonosnih zamki koje krije.
Nesreća u kojoj je pet bosanskohercegovačkih alpinista izgubilo život, dok je samo dvoje članova ekspedicije uspelo da bude spaseno, još jednom je pokazala koliko Elbrus može biti nemilosrdan čak i prema iskusnim planinarima.
Sa svojih 5.642 metra nadmorske visine, Elbrus je najviši vrh Rusije i Evrope, zbog čega se nalazi na listi čuvenih "Sedam vrhova", odnosno najviših planina na svakom kontinentu. Reč je o uspavanom stratovulkanu sa dva vrha, čije padine prekrivaju ogromni glečeri i prostranstva večnog leda.
Planina koja zavara i najiskusnije
Za razliku od mnogih drugih visokih planina, standardna ruta na Elbrusu ne zahteva zahtevno tehničko penjanje niti savladavanje strmih litica uz pomoć užadi.
Upravo zbog toga mnogi potcenjuju ovu planinu.
Na južnoj strani Elbrusa izgrađene su žičare koje penjače mogu da prevezu do oko 3.800 metara nadmorske visine, dok specijalna vozila za sneg, takozvani ratraci, često prevoze ekspedicije i do oko 4.700 metara.
Takva infrastruktura ostavlja utisak da je završni uspon jednostavan, zbog čega veliki broj manje iskusnih planinara kreće ka vrhu bez dovoljno pripreme i aklimatizacije.
Vreme se menja za nekoliko minuta
Najveću opasnost predstavlja nepredvidiva klima Kavkaza.
Vedro jutro može da se pretvori u razornu snežnu oluju za svega nekoliko minuta.
Na visinama iznad 5.000 metara orkanski vetrovi često premašuju brzinu od 100 kilometara na čas, dok temperatura može da padne i do minus 30 stepeni Celzijusa.
U takvim uslovima telo veoma brzo gubi toplotu, a promrzline mogu nastati za svega nekoliko minuta.
"Bela smrt" briše granicu između neba i zemlje
Jedna od najopasnijih pojava na Elbrusu jeste takozvani "whiteout", odnosno potpuna bela izmaglica.
Tokom ovakvih vremenskih uslova sneg, oblaci i magla stapaju se u jedinstvenu belu površinu, pa planinari više ne mogu da razlikuju horizont od tla.
Gubitak orijentacije tada postaje gotovo neizbežan, a samo nekoliko pogrešnih koraka može ih odvesti pravo ka dubokim glečerskim pukotinama skrivenim ispod snega.
Visinska bolest dodatno otežava borbu za život
Još jedan ozbiljan problem predstavlja nagli uspon na velike visine.
Zbog korišćenja žičara i ratraka mnogi planinari za kratko vreme dospevaju na više od 4.000 metara, a organizam nema dovoljno vremena da se prilagodi smanjenoj količini kiseonika.
Posledice mogu biti ozbiljne - od jake iscrpljenosti i dezorijentacije do edema mozga ili pluća, zbog čega penjači često više nisu u stanju ni da nastave uspon ni da se bezbedno spuste.
Spasavanje često postaje nemoguće
Kada se ekstremni vetrovi, gusta magla i visinska bolest spoje, spasilačke akcije gotovo da nisu izvodljive.
Helikopteri zbog olujnog vetra i slabe vidljivosti ne mogu da polete, dok ekipe na zemlji rizikuju sopstvene živote pokušavajući da dođu do zarobljenih planinara.
U takvim situacijama jedina nada često je da se vremenski uslovi poprave, ali upravo to čekanje na Elbrusu neretko znači razliku između života i smrti.
Srbija Danas
