POBEGLA IZ AMIŠKE ZAJEDNICE i zapanjila sve ispovešću: "NISAM SE TUŠIRALA niti prala kosu 19 godina!"
Žena koja je odrasla u amiškoj zajednici s 18 braće i sestara, a sa 19 godina pobegla daleko, otkrila je kako se nije šišala niti tuširala 19 godina.
Lizi Ens iz Feniksa, SAD (38) odrasla je u strogoj amiškoj zajednici okružena svojom braćom i sestrama, ali je uvek osećala da ne pripada tamo. Kako nije imala struje ni vode, i kako je morala sama da šije svoje haljine Lizi je olučila da sa 19 godina pobegne iz zajednice, baš kada je i njen tadašnji dečko, iz druge amiške zajednice, uradio isto.
Otišla je sa samo 20 dolara i zaposlila se kao perač sudova kako bi se integrisala u moderno društvo.
UŽASNE SCENE NASRED ULICE: Pevačica zapucala na menadžera, nije mu bilo spasa!
Najsrećniji dan se PRETVORIO U TRAGEDIJU: Mladoženja Marko ubijen nekoliko trenutaka nakon venčanja, a nije NI BIO META UBICE
SIN KAMIONOM UBIO OCA! Nekoliko puta ga zgazio, pa pobegao sa lica mesta!
Njen život je sada potpuno drugačiji od ranijeg i smatra da je njen način života tokom odrastanja bio lud.
"Nismo imali struje ni vode. Nismo imali tuševe. Nikada se nisam ošišala pre nego što sam otišla - to je bilo nadrealno. Od malena sam znala da neću biti tamo ceo život. Znala sam da ne pripadam njima", rekla je ona.
Lizi je deo jednog od tri para blizanaca u svojoj porodici od 19 dece - najstariji sada ima 47, a najmlađi 25 godina.
"Imali smo rivalitet između braće i sestara, ali smo bili bliski. Svako jutro za doručak smo kuvali za 20 ljudi. Kao da kuvaš za vojsku tri puta dnevno", objasnila je ona.
Od svoje pete godine Lize bi obavljala kućne poslove, čistila i muzla krave.
"Od malih nogu nas uče kako marljivo raditi. Sami smo uzgajali svoje voće i povrće i imali smo i životinje za meso".
Lizi je rekla da je njena zajednica bila vrlo stroga i da je kontrolisala ko šta nosi.
"Morale smo same da šijemo svoje haljine koje su morale da budu duge do poda. Naša kosa obavezno je bila pokrivena i nismo smeli da se šišamo. Nismo imali kupatila i umesto toga smo išli u pomoćne zgrade kako bi koristili toalet i novine ili časopise umesto toalet papira. Nismo imali unutrašnji vodovod pa nismo imali ni tuševe. Istuširala sam se tek nakon što sam otišla iz zajednice", priznala je.
Kao tinejdžerika Lizi je počela da preispituje pravila svoje zajednice. Rekla je:
"Od svojih mladih tinejdžerskih godina obraćala sam pažnju na stvari koje se događaju u spoljnom svetu. Puno sam ispitivala. U našoj zajednici muškarci su smišljali pravila, a žene su morale da ih se pridržavaju. Nisam mogla da se pomirim s tom hijerarhijom".
Baš u to vreme, Lizi se zabavljala sa dečkom je iz druge amiške zajednice kada joj je od njega stiglo pismo u kom je priznao da je pobjegao. Rekao joj je da je može pokupiti te noći uz ulicu ako i ona želi da ode. Otišla je u krevet i ostavila poruku pre nego što se popela na krov i skočila u svoju slobodu.
"Sedila sam na krovu razmišljajući kako ću skočiti. Skakala sam svojoj slobodi i sudbini. Doskočila sam i pobegla", objašnjava Lizi..
Nakon toga, uspela je da se poveže s bivšim amiškim parom koji joj je dopustio da ostane kod njih i pomogao joj da dobije broj socijalnog osiguranja kako bi mogla da nađe posao. Kada je pobegla, imala je 20 dolara sa džepu koje je iskoristila za svoju prvu odeću i frizuru.
"Ošišala sam kosu iz pobune. Bio je to veliki kulturološki šok. Morala sam da odlučujem sama o mnogim stvarima. Ta dekonstrukcija onoga što ste radili ceo život ne nestaje samo tako", priznala je ona.
Ipak, rešena da živi život kakav je oduvek želela, Lizi je odlučila da 'prigrli' svoje putovanje i zaposli se kao peračica sudova pre nego što je postala profesionalni trener. Kasnije se prebacila na holističko zdravlje i pokrenula svoj posao.
Troje Lizinih brata i sestara takođe je otišlo, ali ona godinama nije razgovarala s većinom svoje porodice. Ipak priznaje da se često seti svoje prošlosti.
"Prihvatam svoj život i znam da je ovaj sad uvelike drugačiji. Osvrnem se unazad i shvatim da je ta prošlost bila luda", zaključila je ona.