Pogledajte šta nam dolazi - izdato je poslednje upozorenje: Superćelijska oluja je ništa u odnosu na ovo, haos je već počeo

Stručnjaci širom sveta upozoravaju da je čovečanstvo na opasnom putu ka klimatskoj tački bez povratka. Ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na sadašnjem nivou, do 2030. godine globalna temperatura mogla bi da pređe kritičnih 1,5 stepeni Celzijusa, što bi pokrenulo lavinu klimatskih ekstrema - od razarajućih toplotnih talasa do sve snažnijih oluja, suša i poplava.

Klimatski haos već je počeo

U junu i julu Evropa je već iskusila posledice. Dnevne temperature prelazile su 40°C, a broj žrtava usled toplotnog talasa najmanje se utrostručio - samo krajem juna zabeleženo je 1.500 dodatnih smrtnih slučajeva u 12 evropskih gradova.

Prošle godine, kontinent je pogodila najrasprostranjenija serija poplava od 2013. godine, sa više od 335 poginulih i 18 milijardi evra štete. Ove pojave samo su deo mnogo šire slike.

Hidroklimatski udari - nagle smene suša i oluja - sve više narušavaju stabilnost ekosistema, povećavajući rizike od požara, razornih vetrova i gradonosnih oblaka. Grmljavine praćene gradom prečnika i do 5 cm već su zabeležene širom Evrope.

Vreme ističe: Imamo još samo tri godine

Prema novim podacima koje prenosi BBC, "ugljenični budžet" čovečanstva - količina CO₂ koju možemo emitovati a da ostanemo ispod praga od 1,5°C - smanjen je sa 500 na samo 130 milijardi tona. S obzirom na to da svet godišnje emituje oko 40 milijardi tona, vreme za reakciju ističe za manje od tri godine.

Glavni autor studije, profesor Pirs Forster sa Univerziteta u Lidsu, poručuje:

"Sve ide u pogrešnom smeru. Već sada vidimo promene bez presedana."

Ako se ništa ne preduzme, planeta je na putu da dostigne 1,5°C povećanja do 2030. godine, što bi označilo ulazak u eru ekstremne klime, sa ozbiljnim posledicama po zdravlje, bezbednost i privredu ljudi širom sveta.

More raste, a oluje jačaju

Čak 90% viška toplote završava u okeanima, što dovodi do topljenja glečera i rasta nivoa mora. Od 1990-ih, stopa porasta nivoa okeana se udvostručila, a milioni ljudi u priobalnim zonama su pod sve većim rizikom od potapanja.

U međuvremenu, "oluja veka" više nije mit. Naučnici upozoravaju da bi sledeća takva oluja mogla biti još razornija nego legendarna oluja iz 1993. godine, koja je odnela preko 200 života i donela snežne nanose do 150 cm.

Upozoravaju i na oluju iz 2010, poznatu kao "Snežni Armagedon", koja je usmrtila 41 osobu i ostavila stotine hiljada domaćinstava bez struje. Iduća bi mogla biti još pogubnija - i ne mora da se dogodi samo u SAD.

Ima nade - ali vremena je sve manje

Iako slika deluje sumorno, stručnjaci ističu da brz prelazak na čiste tehnologije i odlučno smanjenje emisija CO₂ još uvek mogu promeniti pravac. Svaki dodatni stepen zagrevanja pojačava razorne efekte - ali svaka mera koja se sprovede danas, može ublažiti posledice sutra.