Potres u Briselu: Francuska i Nemačka traže reformu diplomatije EU, Kaja Kalas pod pritiskom zbog ovlašćenja i javnih nastupa

U centru pažnje našla se aktuelna šefica diplomatije EU Kaja Kalas, dok Francuska i Nemačka, prema navodima evropskih medija, razmatraju predloge za duboku reorganizaciju diplomatskog aparata Unije.

Pitanje budućnosti Evropske službe za spoljne poslove, poznate kao EEAS, otvoreno je u trenutku kada se Evropska unija suočava sa nizom kriza – ratom u Ukrajini, tenzijama na Bliskom istoku, promenjenim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, sve većim ekonomskim pritiscima i rastućim zahtevima da evropski blok govori jednim glasom na međunarodnoj sceni.

Prema navodima Politika, francuski dokument o mogućoj reformi EEAS-a podeljen je sa drugim državama članicama, a u njemu se razmatra nekoliko scenarija za budućnost službe koja je formalno osnovana kako bi pomagala visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Šta predlaže francuski dokument?

Prema dostupnim navodima, u dokumentu se razmatraju tri moguća pravca reforme Evropske službe za spoljne poslove.

Prva opcija podrazumeva da se EEAS u potpunosti stavi pod nadležnost Evropske komisije. Druga predviđa prebacivanje ključnih funkcija diplomatske službe na Savet EU, odnosno instituciju koja predstavlja države članice. Treća mogućnost jeste dodatno jačanje funkcije visokog predstavnika, koju trenutno obavlja Kaja Kalas.

Svaka od ovih opcija otvorila bi ozbiljna pitanja o odnosu moći između Evropske komisije, država članica i same diplomatske službe EU. Upravo taj odnos godinama je predmet neslaganja u Briselu, naročito zbog činjenice da visoki predstavnik istovremeno ima dvostruku ulogu – odgovoran je i prema državama članicama i prema Evropskoj komisiji.

Jedna od ideja koje se pripisuju Parizu jeste da se ograniči samostalnost šefa diplomatije EU, kao i da se preispita stepen kontrole nad mrežom od više od 140 delegacija Evropske unije širom sveta.

Nezadovoljstvo u evropskim prestonicama

Kako navode izvori iz Brisela, u pojedinim nacionalnim prestonicama raste nezadovoljstvo načinom na koji evropska diplomatija funkcioniše. Kritičari smatraju da je EEAS prespor, institucionalno nejasno postavljen i nedovoljno efikasan u kriznim situacijama.

Jedan evropski zvaničnik ocenio je da postoji "stvarna opasnost" da služba bude rasparčana ukoliko se ne pronađe održivo rešenje.

Prestonice država članica su nezadovoljne i žele efikasan način da nastupamo jedinstveno na međunarodnoj sceni. Postoji stvarna opasnost da EEAS bude rasparčan - rekao je jedan od zvaničnika.

Ovakve ocene dolaze u trenutku kada se Evropska unija sve češće suočava sa problemom usaglašavanja zajedničkog stava o najvažnijim globalnim pitanjima. Od rata u Ukrajini, preko odnosa prema Izraelu i Palestini, do politike prema SAD, Kini i Rusiji, države članice neretko imaju različite interese i različite političke prioritete.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li sadašnji institucionalni model omogućava EU da reaguje brzo i jedinstveno, ili dodatno usporava donošenje odluka.

Zašto je Kaja Kalas pod pritiskom?

Kaja Kalas, bivša premijerka Estonije, preuzela je funkciju visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku 2024. godine. Od tada se našla pod lupom dela evropskih diplomata i zvaničnika, koji joj zameraju način komunikacije i pojedine javne istupe.

Prema navodima evropskih medija, kritike se posebno odnose na njene izjave koje su, kako tvrde pojedini zvaničnici, ponekad odstupale od pažljivo usaglašene spoljnopolitičke linije Evropske unije.

Jedan visoki zvaničnik Evropske komisije naveo je da su njene "nepromišljene reči" u više navrata pojačale kritike u nacionalnim vladama. Među zemljama koje se pominju u tom kontekstu nalaze se Francuska, Nemačka, Švedska, Finska i Irska.

Ako nacionalni ministar spoljnih poslova kaže nešto nepromišljeno i nediplomatski, može biti pozvan na odgovornost od strane premijera ili nekog sličnog autoriteta. U sistemu EU to ne funkcioniše tako. A ipak, Kalas govori u ime svih 27 država članica - rekao je jedan zvaničnik.

Dodatne kontroverze izazvali su njeni komentari tokom razgovora na visokom nivou u Meksiku, kada je, prema navodima Euraktiva, Izrael uporedila sa periodom aparthejda u Južnoj Africi. Ta izjava protumačena je kao odstupanje od zvanične spoljnopolitičke linije EU i dodatno je pojačala debatu o tome ko u Briselu ima pravo da govori u ime svih država članica.

Borba za nadležnosti u Briselu

Rasprava o reformi EEAS-a ne tiče se samo Kaje Kalas. Ona je deo šire borbe za nadležnosti unutar institucija Evropske unije, pre svega između Evropske komisije, Saveta EU i diplomatske službe.

Evropska komisija, pod vođstvom Ursule fon der Lajen, poslednjih godina sve aktivnije nastupa u oblasti spoljne politike, posebno kada je reč o Ukrajini, sankcijama Rusiji, energetskoj bezbednosti i odnosima sa SAD. Sa druge strane, države članice žele da zadrže ključnu ulogu u određivanju spoljnopolitičkog kursa Unije.

Upravo zbog toga se pitanje budućnosti EEAS-a tumači i kao pitanje ravnoteže moći u Evropskoj uniji. Ukoliko bi diplomatska služba bila više vezana za Komisiju, to bi moglo da ojača ulogu Brisela u odnosu na nacionalne prestonice. Ukoliko bi se ključne funkcije prebacile na Savet EU, države članice bi dobile snažniju kontrolu nad spoljnopolitičkim aparatom.

Treća opcija, jačanje funkcije visokog predstavnika, značila bi da se pozicija koju trenutno obavlja Kaja Kalas dodatno učvrsti. Međutim, upravo ta opcija mogla bi da naiđe na otpor onih prestonica koje smatraju da šef diplomatije EU već sada ima preveliku slobodu u javnim nastupima.

Može li reforma bez izmene ugovora?

Jedno od ključnih pitanja jeste da li se reforma EEAS-a može sprovesti bez promene osnivačkih ugovora Evropske unije. Prema tumačenju zagovornika reforme, to bi bilo moguće, jer ugovori predviđaju da EEAS "pomaže" visokom predstavniku, dok se detaljnija pravila o funkcionisanju službe uređuju odlukama država članica.

Ipak, svaka ozbiljnija promena pravila iz 2010. godine zahtevala bi jednoglasnu podršku svih 27 država članica. To znači da bi proces mogao biti politički komplikovan i dugotrajan, posebno imajući u vidu različite interese unutar Unije.

Diplomate iz Brisela navode i da je sama služba trenutno suočena sa unutrašnjim problemima. Prema dostupnim informacijama, tri od pet najviših funkcija u EEAS-u, odmah ispod Kaje Kalas, nisu popunjene, što dodatno otvara pitanje operativne sposobnosti diplomatskog aparata EU.

Kalas brani službu koju vodi

Nakon što su informacije o mogućoj reorganizaciji dospele u javnost, Kaja Kalas pokušala je da smiri situaciju i stane u odbranu službe kojom rukovodi.

U elektronskoj poruci zaposlenima u EEAS-u, u koju su evropski mediji imali uvid, Kalas je poručila da su uloge i odgovornosti institucija EU jasno definisane ugovorima.

Važno je podsetiti da su uloge i odgovornosti institucija EU jasno definisane ugovorima. Taj okvir ostaje nepromenjen - navela je Kalas.

Ona je istakla da EEAS pruža dodatnu vrednost Evropskoj uniji i poručila da pozdravlja debatu o reformi.

Pozdravljam ovu debatu, jer ona odražava zajedničku posvećenost jednom cilju: osiguravanju da naše institucije i instrumenti ostvare najveći mogući uticaj na naše građane - napisala je Kalas.

Dodala je da odnos između EEAS-a, Evropske komisije i država članica nije nova tema, već pitanje koje postoji od samog osnivanja diplomatske službe EU.

S obzirom na neviđene geopolitičke izazove sa kojima se suočavamo, sasvim je prirodno da ove diskusije ponovo privuku pažnju i dobiju veći intenzitet - poručila je Kalas.
Rasprava posle leta

Kaja Kalas najavila je da će o idejama za reformu razgovarati sa ministrima spoljnih poslova država članica na neformalnom sastanku koji bi trebalo da bude održan posle leta.

Iako za sada nema formalne odluke o reorganizaciji, sama činjenica da su Francuska i Nemačka uključene u razgovore o promeni načina funkcionisanja evropske diplomatije pokazuje da je nezadovoljstvo u EU dostiglo ozbiljan nivo.

Za Kaju Kalas ovo predstavlja jedan od najvećih političkih izazova od dolaska na funkciju. Za Evropsku uniju, međutim, debata je još šira: pitanje je da li blok sa 27 članica može da izgradi spoljnopolitički mehanizam koji će biti dovoljno brz, jedinstven i uticajan u svetu u kojem se krize smenjuju sve brže.

Ukoliko se reforma zaista pokrene, ona bi mogla da promeni način na koji EU nastupa prema velikim silama, ratovima, sankcijama, diplomatskim krizama i globalnim bezbednosnim izazovima. Zato se rasprava o EEAS-u ne posmatra samo kao unutrašnje briselsko pitanje, već kao test sposobnosti Evropske unije da se prilagodi novoj geopolitičkoj realnosti.