Ko je bio Šaka Zulu: Uspon i pad velikog vođe, vojnog stratega i diplomate
Ko je bio Šaka Zulu i zašto je ubijen?
Šaku kaSenzangakona, kralja Zulua i osnivača Zulu carstva, ubila su njegova dva polubrata Dingane i Mlangana u kvaDukuzi 1828. godine – jedan (relativno) potvrđen datum je 24. septembra. Dingane je na presto stupio nakon atentata. Poslednje Šakine reči poprimile su proročanski značaj - a popularni južnoafrički/zuluanski mit navodi da je Dinganeu i Mlangani govorio kako nisu oni koji će vladati nacijom Zulua, već "belci koji će doći s mora".
Druga verzija kaže da će lastavice biti one koje će vladati, što je referenca na belce jer grade kuće od blata kao i lastavice. Međutim, verzija koja je verovatno najistinitija dolazi od Mkebeni kaDabulamanzija, nećaka kralja Sečvaja i unuka kralja Mpande (još jednog Šakinog polubrata) - "Ubadate li me, kraljevi zemlje? Svoj kraj ćete doživeti ubijajući jedni druge."
RUSIJA PREKIDA DIJALOG SA EU? Lavrov pobesneo: Neka bude tako, ako oni to žele!
TRAMP OPLEO PO BAJDENU: Njegova demencija je neprihvatljiva za SAD, on je zaboravio gde se nalazi
Merkelova upozorava: Mnogi su izgubili živote, Nemačka u stanju pripravnosti!
Šaka Zulu je jedna od najpoznatijih afričkih istorijskih ličnosti, prava legenda i donekle ponos panafrikanista. Vladao je područjem koje dominira većim delom današnjeg KvaZulu-Natala. Ovu zemlju je 1879. godine napalo Britansko carstvo, započevši anglo-zuluški rat. Nakon početne pobede Zulua u bici kod Isandluane u januaru, britanska se vojska ponovo okupila i pobedila Zulue u julu tokom bitke kod Ulundija. Područje je apsorbovano u koloniju Natal, a kasnije je postalo deo Južnoafričke unije. Lik Šake još uvek izaziva zanimanje ne samo savremenog Zulua već i mnogih ljudi širom sveta koji su se susreli s plemenom i njegovom istorijom. Čini se da je trenutna tendencija stvoriti lika snažnog poput lava; popularni filmovi i drugi mediji zasigurno su pridoneli njegovoj privlačnosti. Određeni aspekti tradicionalne Zulu kulture i dalje poštuju mrtvog monarha, o čemu svedoči tipična pesma pohvalnica. Pohvalna pesma jedna je od najčešće korišćenih pesničkih formi u Africi, koja se odnosi ne samo na duhove već i na ljude, životinje, biljke, pa čak i gradove.
Drugi Zulu izvori ponekad su kritični prema Šaki, a brojne negativne slike obiluju usmenom istorijom Zulua. Usmeni izvori beleže da se u ovom razdoblju pustošenja jedan Zulu, čovek po imenu Gala, na kraju usprotivio Šaki i ustao protiv tih mera, ističući da Nandi nije prva osoba koja je umrla u Zululendu. Zatečen takvim iskrenim razgovorima, kralj Zulua je trebalo da otkaže destruktivne edikte. Šakin lik tako ostaje dvosmislen u afričkoj usmenoj tradiciji, prkoseći pojednostavljenim prikazima kralja Zulua kao herojskog graditelja nacije s jedne ili izopačenog čudovišta s druge strane. Ova dvosmislenost i dalje daje Šakinoj slici kontinuiranu snagu i uticaj, gotovo dva veka nakon njegove smrti.
Šakina hegemonija prvenstveno se temeljila na vojnoj moći, razbijajući suparnike i ugrađujući raspršene ostatke neprijatelja u vlastitu vojsku. Dopunio je ovo mešavinom diplomatije i pokroviteljstva, uključujući prijateljske poglavare, kao što su Zilandlo iz Mkizea, Jobe iz Sitolea i Matubane iz Tulija. Te narode Zulu nikada nisu porazili u borbi; nisu ni morali. Šaka ih je osvojio suptilnijom taktikom, poput pokroviteljstva i nagrade. Što se tiče vladajućih Kuabea, počeli su izmišljati svoj rodoslov kako bi stvorili utisak da su Kuabe i Zulu bili usko povezani u prošlosti. Na taj je način stvoren veći osećaj kohezije, iako nikada nije postao potpun, kako svedoče kasniji građanski ratovi. Neki stariji istorijski izvori sumnjaju u vojne i društvene inovacije koje se obično pripisuju Šaki, negirajući ih direktno ili ih pripisujući na razne načine evropskim uticajima. Moderniji istraživači tvrde da takva objašnjenja ne uspevaju dokazati istoriju i da je opšta kultura Zulua, koja je uključivala i druga plemena i klanove, sadržala brojne prakse koje je Šaka mogao izvesti kako bi ispunio svoje ciljeve, bilo u pljački, osvajanju ili hegemoniji.
Često se kaže da je Šaka bio nezadovoljan dugim bacanjem asegaja (koplja), a pripisuje mu se da je predstavio novu varijantu oružja: iklua, kratko ubodno koplje s dugim, širokim i mačem nalik koplju. Takođe se pretpostavlja da je Šaka predstavio veću, težu verziju štita nguni. Priča da su sandale odbačene da ojačaju noge Zulu ratnicima zabeležena je u raznim vojnim izveštajima. Sprovođenje je obično bilo drastično. Oni koji su se usprotivili odlasku bez sandala jednostavno su ubijeni. Šaka je često tvrdo trenirao svoje trupe, u prisilnim marševima koji su ponekad prelazili više od 80 kilometara dnevno u brzom koraku po vrućem, stenovitom terenu. Takođe je vežbao trupe za sprovođenje taktike opkoljavanja. Dečaci i devojčice od šest i više godina pridružili su se Šakinoj sili kao šegrti-ratnici (udibi) i služili su kao nosioci obroka, potrepština poput lonaca za kuvanje i prostirki za spavanje i dodatnog oružja dok se nisu pridružili glavnim redovima. Ponekad se drži da se takva podrška više koristila za vrlo lagane snage dizajnirane za izvlačenje harača od govedara i robova iz susednih plemena. Ipak, koncept "laganih" sila je diskutabilan. Brza Zulu napadačka formacija, ili "ibuto lempi", u misiji je uvek putovala lagano, terajući stoku kao mobilnu zalihu, a nisu bili opterećeni teškim oružjem. Brojni istoričari tvrde da je Šaka promenio prirodu ratovanja u Južnoj Africi iz ritualne razmene uvreda s minimalnim gubitkom života u istinsku metodu potlačivanja masovnim klanjem. Drugi osporavaju ovu karakterizaciju. Brojni se pisci fokusiraju na Šakine vojne inovacije kao što su iklua - zuluško koplje i formacija "bivolji rogovi". Ova se kombinacija upoređivala sa standardizacijom koju su sprovele reorganizovane rimske legije pod Marijem.
Ubistvo suparnika na prestolu konstanta je u monarhijama tokom istorije i širom sveta. Šaka je bio vanbračni sin maloletnog poglavara Senzangakone, dok je njegov polubrat Dingane bio legitiman. Šakina majka Nandi na kraju je postavljena za treću suprugu ovog poglavara, ali to je bila nesrećna veza, a ona i njen sin su na kraju oterani. Šaka se pridružio vojsci Mtetve, koju je vodio poglavica Dingisvajo. Nakon što je Šakin otac umro 1816. godine, Dingisvajo je podržao Šaku u atentatu na njegovog starijeg brata Sigujuanu, koji je preuzeo presto. Sada je Šaka bio šef Zulua, ali vazal Dingisvaja. Kad je Dingisvaja ubio Zuide, Šaka je preuzeo vođstvo države i vojske Mtetvea.
Šaka je reorganizovao vojni sistem Zulua. Asegaji s dugim oštricama i formacija bivoljih rogova bili su inovacije koje su dovele do većeg uspeha na bojnom polju. Imao je bezobzirnu vojnu disciplinu i u svoje je vojske uključio i muškarce i mlade. Zabranio je svojim trupama da se žene. Osvajao je susedne teritorije ili stvarao saveze dok nije kontrolisao čitav današnji Natal, pokrajinu u Južnoafričkoj Republici. Pritom su mnogi suparnici prisiljeni da napuste svoje teritorije i migriraju, uzrokujući poremećaje u celoj regiji. Međutim, nije bio u sukobu s Evropljanima na tom području. Dopustio je nekim evropskim naseljenicima da stvore svoj životni prostor u kraljevstvu Zulua.
Kad je Šakina majka Nandi umrla u oktobru 1827. godine, njegova je tuga dovela do nestalnog i smrtonosnog ponašanja. Zahtevao je da svi ostali tuguju s njim i pogubio svakoga za koga je zaključio da ne tuguje u dovoljnoj meri, čak 7.000 ljudi. Naredio je da se ne sade usevi i ne koristi mleko, dve naredbe koje će sigurno izazvati glad. Svaka bi trudnica bila pogubljena, kao i njen suprug. Šakina dva polubrata pokušala su više puta izvršiti atentat na njega. Njihov uspešan pokušaj usledio je kad je većina Zulu trupa poslata na sever, a obezbeđenje oko kralja je bilo slabo. Braći se pridružio sluga Mbopa.
Zaključci se razlikuju o tome je li sluga stvarno ubio kralja ili su to učinila braća. Bacili su njegovo telo u praznu jamu i napunili je zemljom, tako da se ne zna tačno mesto. Dingane je preuzeo presto i očistio kraljevstvo od ljudi lojalnih Šaki. Dopustio je trupama da se venčavaju i osnivaju domaćinstva, što je izgradilo odanost kod vojske. Vladao je dvanaest godina dok ga nije pobedio njegov polubrat Mpande.