FRANCUZI BIRAJU IZMEĐU NJIH! Ovo su svi kandidati koji se takmiče u trci za predsednika

Danas Francuzi izlaze na biračka mesta kako bi izabrali novog predsednika države. Predsednička trka nikada nije bila neizvesnija, a postoje i realne šanse da prvi put u istoriji Francuske žena postane predsednik, a ono što je još specifično kod ovih izbora je i to da se sadašnji predsednik nije kandidovao usled katastrofalne reputacije koju je stekao za vreme tekućeg mandata što je prvi takav slučaj u istoriji Pete Republike.

IZBORI KOJE POSMATRA CEO SVET! Do sada su se svi bojali Le Pen, ali ovaj kandidat je sve uplašio više

LE PEN: Svi kandidati i ceo narod su potencijalne mete napada

Kandidature je predalo 11 kandidata, dok se 4 kandidata izdvajaju kao favoriti, a treba pomenuti da pobednika u prvom krugu gotovo sigurno neće biti, tako da ćemo najverovatnije tek 7. maja nakon drugog kruga saznati ko je novi predsednik Francuske.

Pa da počnemo i sa predstavljanjem kandidata.

Za nas u Srbiji je verovatno najzanimljiviji kandidat lider/ka Nacionalnog Fronta, Marin le Pen. Ćerka osnivača Nacionalnog Fronta, Žan Mari Le Pena koji je gajio velike simpatije prema Srbima, a to je preneo i na ćerku koja je izjavila da će poništiti priznanje samoproglašene države Kosovo. Marin Le Pen odrasla je okružena politikom, i može se reći da je od ranog detinjstva pripremana da stane na čelo Nacionalnog Fronta, a jednog dana i Francuske.

Nakon što je preuzela partiju od oca značajno je ublažila rasističku i antisemitsku ideologiju što je bio pravi potez s obzirom da je od preuzimanja partije Marin le Pen gotovo duplirala broj glasova. Politička platforma Marin le Pen zasnovana je na anti-imigrantskoj politici i evroskepticizmu, pa je tako le Pen najavila napuštanje EU ukoliko pobedi na izborima. Prema istraživanjima javnog mnjenja Marin le Pen je već viđena u drugom krugu. Francuski nacionalisti nikada nisu bili ovako jaki još od Drugog svetskog rata tako da je moguće da ćemo biti svedoci istorijskih političkih promena u Evropi ukoliko Le Penova pobedi na izborima.

Emanuel Makron lider pokreta Napred/U pokretu je uz Marin Le Pen jedan od najvećih favorita, pa se već predviđa njihov duel u drugom krugu. Nekadašnji francuski ministar ekonomije i bivši bankar prešao je put od autsajdera do favorita u predizbornoj trci. Makron je centrista, za sebe i svoj pokret kaže "nismo ni levo ni desno", odnosno najbolje je definisati njegov pokret kao socijal-liberalni.

Trenutno je najmlađi kandidat u izbornoj trci, a od drugih kandidata ne izdvajaju ga samo godine. Makron je, takođe, i najviše pro-evropski orijentisan, zalaže se za ostanak Francuske u EU s tim da predlaže korenite ekonomske reforme i modernizaciju kako EU tako i Francuske. Ono što mu politički analitičari nalaze kao otežavajuću okolnost u borbi za predsedničko mesto je nedostatak iskustva koji ga može skupo koštati u drugom krugu.

Fransoa Fijon trčaće predsedničku trku u dresu Republikanske partije. Uz podršku tradicionalnih katolika stekao je jaku bazu, čak je na početku kampanje bio i favorit dok u javnost nisu izašle razne afere, a između ostalog i to da je fiktivno zaposlio svoju ženu koja je tako primila ogroman novac. Fijon je bio Sarkozijev premijer, u svom predsedničkom programu nudi u suštini jednu liberalnu ekonomsku koncepciju, što i nije čudno ako se uzme u obzir da mu je politički uzor Margaret Tačer.

Predlaže veliko rezanje državnih rashoda, u sklopu toga i otpuštanje 500 000 državnih službenika, ali i kompletnu reformu sistema zdravstvenog osiguranja. Fransoa Fijon inače otac petoro dece predlaže još i redefinisanje odnosa sa Rusijom kako bi se zaštitilo hrišćansko stanovništvo Bliskog Istoka. Politički konervativac i ekonomski liberal Fijon nema velike šanse za drugi krug iako postoje indikacije da bi apstinenti mogli da ga poguraju ka drugom krugu mada to je jako rizična prognoza.

Žan Luk Melanšon je najveće iznenađenje dosadašnje predsedničke trke. Radikalni levičar duplirao je broj potencijalnih glasova od 1. marta do 1. aprila, a zanimljivo je da i dalje raste. Melanšon ima 63 godine, poziva na nenasilnu građansku revoluciju kako bi se ukinuo dosadašnji „monarhistički“ predsednički sistem, a predlaže i „cepanje“ ustava i pisanje novog. Njegova platforam je anti-kapitalistička i anti-imperijalistička, a podržavaju ga i francuski komunisti. Ovaj radikalni levičar probio se kritikujući katastrofalnu politiku socijaliste i sadašnjeg predsednika Olanda.

Melanšon se zalaže za ukidanje Pete Republike i uspostavljanje Šeste Republike koja će biti zasnovana na redistiribuciji dobara, na ekološki odgovornoj politici, i na borbi protiv ekonomskog liberalizma kroz veliko oporezovanje bogatih, ali i podizanje minimalne zarade. Ovaj kandidat predlaže i odustajanje od nuklearne energije, penzionisanje u 60. godini i radnu nedelju od 32 sata. Trenutno se Melanšon izdvaja kao najjači anti-sistemski kandidat i dovoljno je reći da je sve moguće ukoliko francuski Čavez dođe do drugog kruga. Melanšon se kandidovao ispred pokreta Nepokoriva Francuska čiji je i osnivač.

Benoa Amon je kandidat Socijalističke partije, neočekivano je pobedio u unutarpartijskoj borbi za kanidaturu. Bivši ministar obrazovanja poredi se sa Korbinom, a reputaciju je stekao kao neko ko iz stranke kritikovao Olanda sa levičarskih pozicija. Integralni deo njegovog programa je univerzalni osnovni prihod za sve. Zalaže se za ekonomske i političke reforme kako bi se Peta Republika transformisala u Šestu Republiku.

Ono što ga izdvaja od drugih kandidata je insistiranje na legalizaciji marihuane. Dobio je značajnu podršku zelene političke partije Evropska Ekologija-Zeleni što se može tumačiti kao opšti trend saradnje socijalista i zelenih širom Evrope. Hamon je trenutno najslabije plasiran kandidat od favorita, tako da se sa sigurnošću može reći da ga nećemo videti u drugom krugu.

Natali Arto, profesorka ekonomije koja je po opredeljenju trockista kandidovala se ispred pokreta Radnička borba.

Njena politička platforma je u biti marksistička, a podvarijanta je trockizam, njen cilj je svrgavanje kapitalizma i prelazak vlasništva nad sredstvima za proizvodnju u ruke radnika.

Fransoa Aselino je predsednički kandidat Popularne republikanske unije. Zastupa ekstremno evroskeptičnu ideologiju, predlaže napuštanje EU, NATO-a kao i odbacivanje evra. Veliki je protivnik američkog imperijalizma.

Nikolas Dupon-Enjan lider pokreta Uspravna Francuska zastupa nacionalistički politički program, sebe pokušava da pozicionira između Marin Le Pen i Fijona. Jedna od osnovnih crta njegove politike je postavljanje etičkih standarda za državne službenike i visoke zvaničnike, napuštanje EU i kao osnov spoljne politike vidi borbu protiv džihadista.

Žak Šeminad je bivši službenik ministarstva ekonomije, zalaže se za napuštanje EU i odbacivanje evra. Inspirisan je teoretičarem zavere Lindonom La Rohom, pa se u skladu sa tim zalaže sa kolonizaciju Meseca i za dalje istraživanja na Marsu.

Čeminade je najstariji predsednički kandidat u ovom izbornom ciklusu, on ima 75 godina.

Filip Putu je jedan od najradikalnijih predsedničkih kandidata, politički analitičari ga opisuju kao levičarskog militanta. Kandidovao se ispred Nove anti-kapitalističke partije koja je zasnovana na marksističkoj i anarhističkoj ideologiji.

Ovaj kandidat se zalaže sa radnu nedelju od 32 sata i odlazak u penziju sa 60 godina, takođe predlaže da abortus i kontraceptivna sredstva budu besplatni.

Žan Lasal je centrista, želi da pregovara sa EU. Poznat je po tome što je 2006. godine štrajkovao glađu 39 dana kako bi spasao 140 radnih mesta u jednoj francuskoj fabrici.

Sebe smatra zastupnikom ruralne francuske i humanističke ekologije.

Ko ima najveću šansu?!

Ukoliko se uzmu u obzir istraživanja javnog mnjenja gotovo je sigurno da u drugom krugu možemo očekivati borbu između Marin Le Pen i Emanuela Makrona, a kao eventualni kandidati ali sa malim šansama za drugi krug javljaju se Melanšon i Fijon koje ne treba otpisivati, dok Hamona ne treba očekivati u drugom krugu. Ostali kandidati su bez šansi za drugi krug.

U drugom krugu najveće šanse za pobedu ima Makron s obzirom da je podržan od širokih struktura EU i njene birokratije, a na ruku mi ide i činjenica da bi se njegovi potencijalni rivali Le Pen i Melanšon smatrali za ekstremiste što bi Makronu privuklo apstinente i umerene levičare i desničare u zavisnosti od rivala u drugom krugu.

Velike političke promene ne treba očekivati od francuskih predsedničkih izbora, jer Francuska je jedna od centralnih zemalja globalnog kapitalističkog sistema, zbog čega između ostalog Makron i ima najveće šanse za pobedu.