"Krajnje nepristojno, kao da smo neradnici" Stigao novi predlog o bolovanju, sindikati i medicinski radnici pobesneli

Predlog u Nemačkoj da se ukine pravo na dobijanje kratkoročnog bolovanja od lekara putem telefona, kao mera za obračun sa izbegavanjem rada, naišao je na oštre reakcije sindikata i medicinske struke.

Nemci imaju neka od najizdašnijih prava na bolovanje u Evropi, što, prema rečima konzervativnog kancelara Fridriha Merca, podriva napore da se pokrene najveća ekonomija EU, čiji je rast uglavnom u zastoju od 2022. godine.

Na regionalnom predizbornom skupu prošlog vikenda, Merc je rekao da zaposleni u proseku uzimaju 14,5 dana bolovanja godišnje – što je, kako je naveo, „previše“.

„To su skoro tri nedelje u kojima ljudi u Nemačkoj ne rade zbog bolesti“, rekao je. „Da li je to zaista ispravno? Da li je to zaista neophodno?“

Kasnije je rekao da bi, ako se uračunaju jedan ili dva dana oporavka koji ne zahtevaju lekarsko uverenje, taj broj bio još veći.

Merc, koji je pre stupanja na dužnost prošle godine dve decenije radio u privatnom sektoru, posebno je krivio opciju bolovanja putem telefona, tvrdeći da je previše olakšavala izbegavanje posla.

Podršku mu je pružila Nacionalna asocijacija lekara koji rade po državnom zdravstvenom osiguranju (KBV), čiji je predsednik Andreas Gassen rekao: „Niko ne može pouzdano proceniti da li je neko zaista nesposoban za rad preko telefona.“

Ministarka zdravlja Merca, Nina Varken, izjavila je da će razmotriti pitanje kroz kritički pregled prakse, koja se najčešće koristi za blaže bolesti koje ne zahtevaju medicinski tretman, poput prehlade, gripe i Covid-19.

„U poređenju sa drugim zemljama, bolovanja u Nemačkoj su visoka“, rekla je Varken za berlinske Tagesspiegel novine.
„Istina je da se nisko-prag opcija prijavljivanja bolesti telefonom može zloupotrebiti“, dodala je. „Upravo to ćemo rešiti.“

Međutim, Socijaldemokrate (SPD), manjinski partneri u Mercovoj vladi, tvrdili su da bi prisiljavanje takvih pacijenata da lično posete lekara predstavljalo ‘uznemiravanje’.

Bolovanja putem telefona uvedena su tokom pandemije Covid-19 kako bi se sprečilo širenje infekcija, a trajno su uvedena 2023. godine za vreme mandata tadašnjeg ministra zdravlja Karla Lauterbaha.

On je rekao da bi njihovo ukidanje sada bilo ‘kontraproduktivno’, jer bi nepotrebno zatrpalo čekaonice kod lekara.

Oštre kritike stigle su i od Nemačke konfederacije sindikata (DGB). Njena liderka, Yasmin Fahimi, ocenila je da je ‘krajnje nepristojno stavljati zaposlene koji su prijavili bolovanje pod opštu sumnju, kao da su neradnici i izbegavaju rad’.

I lekarske udruge su takođe izrazile protivljenje promeni ove politike.

Sve dosadašnje evaluacije zdravstvenih osiguravajućih kuća potvrđuju da bolovanja izdata telefonom ne dovode do veće zloupotrebe bolovanja“, rekao je Markus Bajer, predsednik Udruženja opštih lekara, za medijsku grupu RND.

On je naglasio da lekarske ordinacije mogu izdavati bolovanje putem telefona samo pacijentima koje već poznaju i da je ono ograničeno na maksimalno pet dana. Javna zdravstvena osiguranja kažu da bolovanja putem telefona čine manje od 1% ukupnog broja bolovanja.

Međunarodna poređenja mogu biti teška zbog razlika u načinu evidentiranja dana bolovanja. Međutim, studija Instituta Iges za javnu zdravstvenu osiguravajuću kompaniju DAK pokazala je da Nemačka zauzima gornji srednji rang među evropskim zemljama.

Evaluacija izgubljenog radnog vremena zbog bolesti pokazala je da je u Nemačkoj izgubljeno 6,8% nedeljnog radnog vremena – slično kao u Belgiji (6,7), Švedskoj (6,6) i Islandu (6,1) u 2023. Norveška je prednjačila sa 10,7%.

Ekonomski institut sa sedištem u Kelnu (IW) procenio je da je bolovanje u 2024. ekonomiju koštalo 82 milijarde evra, što je gotovo 1.000 evra po osobi godišnje i iznosi iznos vojnih troškova za odbranu.

Udruženje poslodavaca BDA napomenulo je da je Nemačka izdašnija prema zaposlenima na bolovanju nego gotovo bilo koja druga zemlja u Evropi, sa punom platom garantovanom od strane poslodavca 42 kalendarska dana, nakon čega osiguravajuća društva isplaćuju 70% bruto plata.

Merc, koji je istorijski nepopularan, više puta je nacionalnu radnu etiku prikazivao kao teret za ekonomiju u ispadima koji se tumače kao kritika „lenjih Nemaca“.

Kancelar, star 70 godina, rekao je na poslovnoj konferenciji prošlog maja: „Nećemo moći da održimo prosperitet ove zemlje sa četvorodnevnom radnom nedeljom i balansom između posla i života.“

Kasnije je rekao da ne svi Nemci treba da rade više, već da je potrebno podići nacionalni prosek.

U rekordnom istraživanju ovog meseca, 71% Nemaca je izjavilo da nisu zadovoljni Mercovom vladom.

Srbija Danas/Guardian