ŠOK I NEVERICA! Pogledajte kako iznutra izgleda zatvorska ćelija MASOVNOG UBICE, pohađa kurseve, igra video igrice... (VIDEO)
Na sve to on se još i žali na uslove koje ima, porodice tragično nastradalih smatraju da ne treba da ima takav tretman
Dok Anders Bering Brejvik, koji je izveo najsmrtonosniji mirnodopski napad u norveškoj istoriji, traži smanjenje kazne, neki kažu da je njegov tretman u zatvoru previše blag.
POLICAJCI PRIMILI POZIV ZBOG SMRTI, PA UGLEDALI HOROR: Zatekli 125 zmija u kući, među njima i pitona dugog četiri metra
NEVEROVATAN USPEH RUSKIH NAUČNIKA: Evo kada će korona NESTATI po njihovim proračunima
ZADOBILA OGREBOTINE PO LICU I ČVORUGU na glavi: Devojka (20) pretučena ispred prodavnice, bezazlen razgovor dobio dramatičan obrt!
Brejvik (42) i tri sobe u ćeliji i provodi vreme u zatvoru igrajući video igrice, gledajući televiziju, vežbajući i pohađajući kurseve, izvestio je AP, a prenosi Njuzvik.
Borgen, neprofitna organizacija posvećena borbi protiv globalnog siromaštva, izvestila je da je to uobičajeno za norveški zatvorski sistem, koji se više fokusira na rehabilitaciju nego na kaznu.
Pored kompjutera, Brejvik ima i svoj televizor i Plejstejšn 2, pa je tako pretio štrajkom glađu ako ne dobije Plejstejšn 3, pisao je AFP 2014. godine, prenosi Mondo.
Brejvik se žalio i na kvalitet hemijskih olovaka.
- Ako je teoretski moguće da se razvije reumatizam, ubeđen sam da bi hemijska olovka mogla da ga izazove. Ta olovka je noćna mora i ja sam frustriran njenim korišćenjem, pisalo je u Brejvikovom pismu koje je objavio Njujorker.
Brejvik u okviru svoje tri zatvorske ćelije može i da pere veš i kuva. Tako je čak pravio medenjake za zatvorsko takmičenje, preneo je BBC.
Ima pristup i novinama, dvorištu i ima pravo na telefonske pozive.
Prema izveštaju, mnogi norveški zatvori zabranili su zatvorske rešetke, dizajnirajući ćelije tako da liče na sobe u studentskim domovima. Oni takođe pružaju ''mnoštvo programa i kurseva koje se mogu naći u tradicionalnim rekreativnim centrima''.
Norveška je takođe zabranila doživotne kazne, čime je maksimalna moguća zatvorska kazna iznosila 21 godinu. Međutim, postoji dodatak pravilu koji dozvoljava vlastima da produžavaju kazne u razmacima od pet godina za one za koje smatraju da bi predstavljali opasnost po društvo ako budu pušteni na slobodu.
Neki ljudi, posebno oni koji su preživeli Brejvikov napad, rekli su da zbog prirode njegovog zločina ne bi trebalo da ima iste privilegije kao ostali norveški zatvorenici.
Brejvik je 2011. godine aktivirao bombu u Oslu, ubivši osam ljudi. Ubrzo nakon toga, odvezao se do ostrva Utoja, gde je otvorio vatru na letnji kamp za omladinsko krilo Norveške laburističke partije, ubivši 69, od kojih su većina bili mladi.Dobio je maksimalnu kaznu od 21 godine i ove nedelje je tražio uslovni otpust.