Šokirani naučnici lovili džinovsku, mutiranu ajkulu, a kada su zaronili usledio je šok: Jeziva istina krila se u dubinama Atlantika

Neobični ugrizi na telima velikih morskih životinja kod obale savezne američke države Njujork pokrenuli su pravu naučnu istragu. Zbog ogromnih tragova ugriza na grbavom kitu i teško povređenoj sivoj foki, istraživači su krenuli u potragu za misterioznom džinovskom ajkulom koju su prozvali "Šarkzila".

Tokom ekspedicije razmatrana je čak i kontroverzna teorija da su genetske promene izazvane radioaktivnim otpadom mogle da stvore neuobičajeno velikog predatora. Međutim, rezultati istraživanja pokazali su sasvim drugačiju priču.

Ogromni ugrizi pokrenuli potragu za "Šarkzilom"

Morski biolog Krejg O'Konel pokušao je da objasni misteriozne ugrize prečnika čak 60 centimetara koji su pronađeni na lešini grbavog kita i teško povređenoj sivoj foki.

Njegova početna pretpostavka bila je da su se u vode kod Long Ajlanda vratile velike bele ajkule, koje su decenijama bile znatno ređe zbog prekomernog izlova.

Istovremeno je izneo i znatno kontroverzniju hipotezu. Prema toj teoriji, curenje radioaktivnog otpada iz buradi odloženih krajem šezdesetih godina prošlog veka u podmorskom kanjonu Hadson moglo je da izazove genetske promene kod pojedinih morskih životinja.

Tridesetočasovna ekspedicija u dubinama Atlantika

Kako bi pronašli misterioznog predatora, O'Konel i njegov tim krenuli su u 30-časovnu ekspediciju.

Cilj je bio da pronađu životinju, obeleže je satelitskim odašiljačem i uzmu uzorke tkiva za laboratorijsku analizu.

Istraživači su oko 160 kilometara od Montoka spustili kamere i mamce u dubine kanjona Hadson, ogromne podmorske klisure koja na pojedinim mestima dostiže više od 1.200 metara dubine.

Kamere prvo snimile veliku belu, pa mako ajkule

Snimci sa kamera najpre su zabeležili veliku ženku velike bele ajkule, a potom i nekoliko mako ajkula, koje važe za najbrže ajkule na svetu i mogu da razviju brzinu veću od 70 kilometara na čas.

Kada su se dve mako ajkule iznenada udaljile iz kadra, istraživači su posumnjali da ih je oterao još veći morski predator.

Na kraju otkriven pravi "krivac"

Pred sam završetak ekspedicije pojavila se gotovo 3,7 metara duga ženka mako ajkule.

O'Konel je uspeo da je obeleži satelitskim odašiljačem i uzme uzorak tkiva, iako prvi pokušaj nije bio uspešan.

Laboratorijske analize pokazale su da nije bilo nikakvih tragova radioaktivnih mutacija, čime je odbačena teorija o takozvanoj "nuklearnoj Šarkzili".

Zašto je mako ajkula napadala veliki plen?

Istraživanje je na kraju ponudilo mnogo jednostavnije objašnjenje.

Pokazalo se da je područje važno mrestilište mako ajkula, a da je ogromna skotna ženka intenzivnije lovila kako bi obezbedila dovoljno hrane za razvoj mladunaca.

Tako je misterija velikih ugriza konačno rešena. Iza uznemirujućih povreda nije stajalo mutirano morsko čudovište, već jedna od najvećih i najbržih mako ajkula, jednog od najmoćnijih prirodnih predatora Atlantskog okeana.