Sprema se kopneno iskrcavanje na obale Libana? Amerika šalje hiljade najelitnijih marinaca
Situacija na Bliskom istoku dramatično se zaoštrava, dok Izrael priprema mogući kopneni ulazak u južni Liban, paralelno sa nastavkom udara na ciljeve u Iranu i snažnim vojnim raspoređivanjima SAD i saveznika u regionu.
Prema navodima američkih i izraelskih zvaničnika koje prenosi Axios, izraelska vojska razmatra „punu“ kopnenu operaciju u Libanu sa ciljem zauzimanja područja južno od reke Litani i razbijanja infrastrukture Hezbolaha. U okviru priprema, mobilisane su četiri udarne oklopno-mehanizovane borbene grupe na severnom frontu, među kojima je i elitna brigada „Golani“.
Administracija predsednika Donalda Trampa navodno podržava izraelsku operaciju, ali uz zahtev da se ograniči šteta po državnu infrastrukturu Libana, posebno da se ne gađa međunarodni aerodrom u Bejrutu.
Istovremeno se nastavlja kampanja udara na ciljeve u Iranu. Prema objavljenim satelitskim snimcima „pre i posle“, teško je oštećen Iranski institut za kosmička istraživanja u Teheranu, a navodi se da je pogođen u seriji udara američkih i izraelskih snaga.
U regionu je zabeleženo i novo vojno raspoređivanje. Amfibijski jurišni brod USS Tripoli sa oko 2.500 marinaca iz sastava 31. ekspedicione jedinice marinaca, zajedno sa brodovima USS New Orleans i USS San Diego, upućen je ka Bliskom istoku. Na brodu se nalazi i oko 20 aviona F-35B. Britansko ministarstvo odbrane potvrdilo je da lovci Typhoon i F-35B učestvuju u „odbrambenim“ misijama u interesu Ujedinjenog Kraljevstva i saveznika.
Istovremeno, pojavili su se snimci američkih aviona F/A-18E/F Super Hornet koji lete na maloj visini iznad iranske luke Čahbahar.
Sa druge strane, Iran i njegovi saveznici takođe pojačavaju aktivnosti. Prijavljen je napad balističkom raketom srednjeg dometa sa kasetnom bojevom glavom na stambeno područje u centralnom Izraelu, dok informacije o eventualnim žrtvama još nisu potvrđene.
Nakon bombardovanja iranskog naftnog terminala na ostrvu Harg, primećena su najmanje tri tankera koja trenutno vrše utovar nafte, dok se još sedam nalazi na sidrištu – pet već natovarenih i dva koja čekaju na utovar. Prema pojedinim procenama, izvoz nafte iz Irana zasad funkcioniše gotovo bez prekida.
Retorika se dodatno zaoštrava i na političkom planu. Iranski Korpus čuvara islamske revolucije najavio je nastavak pokušaja da „pronađe i eliminiše“ izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, dok izraelski vojni portparol navodi da bi operacija protiv Irana mogla da traje najmanje tri nedelje jer, kako tvrdi, „postoje hiljade ciljeva“.
Kriza već počinje da se preliva i na svetsku ekonomiju. Kineska kompanija Sinopec planira da u martu smanji preradu nafte za 11 do 13 odsto, što bi moglo da znači pad od oko 700.000 barela dnevno. U međuvremenu, pojavljuju se i procene o mogućem smanjenju saudijske proizvodnje za čak 20 procenata, uz upozorenja da bi eskalacija sukoba mogla faktički da blokira Hormuški moreuz – jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte.
Sve ove informacije ukazuju da se sukob na Bliskom istoku nalazi u veoma osetljivoj fazi, sa realnom opasnošću da se regionalna kriza pretvori u širi međunarodni konflikt.
