Sprema se ''super Evropa''? Ovakvi su planovi za proširenje, potrebna jača vojska zbog pretnji Trampa i Putina - evo šta su ''Orbanove klauzule'' i šta to znači za Srbiju

Na hitnom samitu lidera Evropske unije u Briselu počeli su da se postavljaju temelji za snažniju i ujedinjeniju Evropu, podstaknuti pretnjama Donalda Trumpa, ratom koji Vladimir Putin vodi na njenom istočnom krilu i Kinom kao nemilosrdnim konkurentom, piše Telegraph.

U novoj eri svetskih sila, EU nastoji da postane veća, bogatija i jača ''super Evropa'' sposobna da se odupre hirovima svetskih autokrata. Ideja Emmanuela Makrona o pretvaranju 27 članica u geopolitičkog teškaša dugo je bila zanemarivana, ali ovoga puta situacija je drugačija, potvrdili su brojni izvori iz Brisela.

- Živimo u svetu gde je vođa slobodnog sveta spreman da preokrene zapadni savez zbog nečega što vidi na Fox Newsu - izjavio je jedan diplomat EU.

Nemački kancelar Fridrih Merc u Davosu opisao je globalni poredak kao mesto koje se menja ''neviđenom brzinom'', dodajući da je ''Evropa shvatila poruku'' i da će njegova vlada sprovesti ambiciozan reformski program usmeren na bezbednost, konkurentnost i evropsko jedinstvo.

Veličina je važna

Odgovor EU-a na svaku veliku krizu oduvek je bio ''više Evrope'', a za potvrdu ''evropskog suvereniteta'' potrebne su joj nove članice, više novca i jača vojska. Proširenje, koje je godinama bilo nepopularna tema u Briselu, sada je ponovo u fokusu, sa najmanje devet država koje žele da postanu deo kluba.

- Ljudi žele da uđu u Evropsku uniju. Niko ne želi da uđe u Kinu. Nijedan sused Sjedinjenih Država ne želi da se pridruži Sjedinjenim Državama - rekao je belgijski premijer Bart De Vever, ističući kao prednosti poštovanje i vladavinu prava. Rat u Ukrajini promenio je sve, a članstvo Kijeva postalo je ključna komponenta mirovnog sporazuma koji Donald Trump pokušava da postigne s Putinom.

Nacrt plana predviđa ulazak Ukrajine već 2027. godine, što zahteva ubrzanje procesa. - Želimo da osiguramo da možemo da ispunimo svoja obećanja Ukrajini. Ne sme se smatrati da EU blokira mirovni sporazum - rekao je jedan zvaničnik EU.

Potencijalni članovi

Evropska komisija razmatra članstvo ''korak po korak'', što bi Ukrajini omogućilo da se pridruži bloku sa ograničenim pravima dok ne sprovede sve potrebne reforme. Takav pristup, međutim, stvara domino efekat, jer šest zemalja Zapadnog Balkana – Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija – takođe dugo čekaju na članstvo i zahtevaće sličan tretman.

Moldavija i Gruzija podnele su zahtev 2022. godine. Čak bi i Island na proleće mogao da održi referendum o članstvu, delom kao zaštitu od američkog predsednika. Iako je Zajednička ribarska politika EU potencijalni problem, pristupanje Islanda trebalo bi da bude jednostavno.

Proširenjem na Balkan, Moldaviju, Gruziju, Ukrajinu i Island, EU bi se proširila za gotovo 400.000 kvadratnih milja, a njeno stanovništvo povećalo za 57 miliona. - EU će imati koristi jer u ovom novom svetu veličina je važna. Proširiće naše jedinstveno tržište, doneti stabilnost i sigurnost - rekao je zvaničnik EU.

Reforme za efikasnije odlučivanje

Da bi ovakvo proširenje funkcionisalo, EU se mora reformisati. Jedna od ključnih promena je napuštanje načela jednoglasnosti kod donošenja odluka, koje je često omogućavalo jednoj državi članici da blokira ceo Savez.

Mađarska je, kao najbliži saveznik Vladimira Putina u EU, poslednjih godina najčešće koristila pravo veta, posebno po pitanju rata u Ukrajini. Zbog toga se sve češće odluke donose glasovima 26 članica, bez Mađarske, a raste i podrška za odlučivanje kvalifikovanom većinom.

Za nove članice razmatraju se takozvane ''Orbanove klauzule'', koje bi isplatu sredstava iz EU fondova vezale uz poštovanje vladavine prava. Ipak, put nije jednostavan: Mađarska je već najavila veto na članstvo Ukrajine, neke članice ne priznaju suverenitet Kosova, dok u Francuskoj, Holandiji, Austriji i Nemačkoj jačaju euroskeptične stranke.

Ekonomska snaga i nezavisnost

Najveća prednost EU-a je jedinstveno tržište sa 460 miliona potrošača. Da bi se podstakla konkurentnost, evropski lideri žele da smanje birokratiju i integrišu tržišta kapitala. Unija takođe radi na jačanju strateške nezavisnosti kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, američke vojne moći i kineskih sirovina ključnih za zelenu tranziciju.

U tom smislu, Ukrajina i Grenland poseduju značajne resurse. Brisel sklapa i nove trgovinske sporazume sa zemljama poput Meksika, Kanade, Indije i bloka Mercosur kako bi ojačao otpornost na ekonomsku ucenu. Ipak, ovo nije antiamerički zaokret.

- Dobro je što se Unija mobilizuje i stiče više poverenja u vlastite sposobnosti. Ali bilo bi pogrešno pretvoriti ovo u nešto antiameričko - rekao je poljski premijer Donald Tusk.

Izazovi zajedničke odbrane

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je evropske zemlje da su previše zaokupljene međusobnim prepirkama da bi postale ''istinski globalna sila''. Carstvo je snažno onoliko koliko i njegova vojska, a Evropa je decenijama smanjivala odbrambene budžete, oslanjajući se na američki sigurnosni kišobran.

Iako je Donald Trump prisilio članice NATO-a na povećanje izdvajanja za odbranu, poverenje u američku posvećenost uzajamnoj odbrani je narušeno. Evropa i dalje decenijama zaostaje za SAD i zavisi od američke vojne tehnologije poput borbenih aviona F-35 i sistema protivvazdušne odbrane Patriot.

Francuska ima nezavisno nuklearno oružje, ali nije spremna da ga ponudi za odbranu celog kontinenta. Iako postoje planovi za zajedničke evropske odbrambene projekte, poput sheme zajmova ''Safe'' vredne 150 milijardi evra, prošlost je puna neuspeha uzrokovanih suprotstavljenim nacionalnim interesima.

Budućnost odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom

U novom geopolitičkom poretku i Ujedinjeno Kraljevstvo mora da pronađe svoje mesto. Premijer Kir Starmer insistira da se neće vraćati na jedinstveno tržište niti slobodu kretanja, ali je već pristao na usklađivanje sa EU u oblastima poput pravila o hrani i odbrambenog i spoljnopolitičkog pakta.

Jasno je stao na stranu Evrope po pitanju Grenlanda, a neki poslanici već govore o novoj carinskoj uniji sa Briselom. - Starmer petlja po rubovima Džonsonovog paketa. Otkriva da je to skupo, da oduzima puno vremena i da je frustrirajuće - rekao je Endrju Daf iz Evropskog centra za politiku.

Na njegovom nasledniku će biti da izvuče pravi zaključak iz svega ovoga, a to je da sve to odbaci i ponovo se prijavi za članstvo. Ako se ''super Evropa'' zaista počne oblikovati, Londonu bi se moglo pokazati nemogućim da se odupre privlačnosti njene orbite.

Izvor: Srbija Danas/Index.hr