Спрема се ''super Европа''? Овакви су планови за проширење, потребна јача војска због претњи Трампа и Путина - ево шта су ''Орбанове клаузуле'' и шта то значи за Србију
На хитном самиту у Бриселу лидери ЕУ разматрају јачање и проширење Уније како би одговорили на рат у Украјини и нове глобалне изазове.
На хитном самиту лидера Европске уније у Бриселу почели су да се постављају темељи за снажнију и уједињенију Европу, подстакнути претњама Доналда Трумпа, ратом који Владимир Путин води на њеном источном крилу и Кином као немилосрдним конкурентом, пише Телеграпх.
У новој ери светских сила, ЕУ настоји да постане већа, богатија и јача ''super Европа'' способна да се одупре хировима светских аутократа. Идеја Emmanuela Макрона о претварању 27 чланица у геополитичког тешкаша дуго је била занемаривана, али овога пута ситуација је другачија, потврдили су бројни извори из Брисела.
- Живимо у свету где је вођа слободног света спреман да преокрене западни савез због нечега што види на Fox Newsu - изјавио је један дипломат ЕУ.
Немачки канцелар Фридрих Мерц у Давосу описао је глобални поредак као место које се мења ''невиђеном брзином'', додајући да је ''Европа схватила поруку'' и да ће његова влада спровести амбициозан реформски програм усмерен на безбедност, конкурентност и европско јединство.
Величина је важна
Одговор ЕУ-а на сваку велику кризу одувек је био ''више Европе'', а за потврду ''европског суверенитета'' потребне су јој нове чланице, више новца и јача војска. Проширење, које је годинама било непопуларна тема у Бриселу, сада је поново у фокусу, са најмање девет држава које желе да постану део клуба.
- Људи желе да уђу у Европску унију. Нико не жели да уђе у Кину. Ниједан сусед Сједињених Држава не жели да се придружи Сједињеним Државама - рекао је белгијски премијер Барт Де Вевер, истичући као предности поштовање и владавину права. Рат у Украјини променио је све, а чланство Кијева постало је кључна компонента мировног споразума који Доналд Трумп покушава да постигне с Путином.
Нацрт плана предвиђа улазак Украјине већ 2027. године, што захтева убрзање процеса. - Желимо да осигурамо да можемо да испунимо своја обећања Украјини. Не сме се сматрати да ЕУ блокира мировни споразум - рекао је један званичник ЕУ.
Потенцијални чланови
Европска комисија разматра чланство ''корак по корак'', што би Украјини омогућило да се придружи блоку са ограниченим правима док не спроведе све потребне реформе. Такав приступ, међутим, ствара домино ефекат, јер шест земаља Западног Балкана – Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Косово, Босна и Херцеговина и Србија – такође дуго чекају на чланство и захтеваће сличан третман.
Молдавија и Грузија поднеле су захтев 2022. године. Чак би и Исланд на пролеће могао да одржи референдум о чланству, делом као заштиту од америчког председника. Иако је Заједничка рибарска политика ЕУ потенцијални проблем, приступање Исланда требало би да буде једноставно.
Проширењем на Балкан, Молдавију, Грузију, Украјину и Исланд, ЕУ би се проширила за готово 400.000 квадратних миља, а њено становништво повећало за 57 милиона. - ЕУ ће имати користи јер у овом новом свету величина је важна. Прошириће наше јединствено тржиште, донети стабилност и сигурност - рекао је званичник ЕУ.
Реформе за ефикасније одлучивање
Да би овакво проширење функционисало, ЕУ се мора реформисати. Једна од кључних промена је напуштање начела једногласности код доношења одлука, које је често омогућавало једној држави чланици да блокира цео Савез.
Мађарска је, као најближи савезник Владимира Путина у ЕУ, последњих година најчешће користила право вета, посебно по питању рата у Украјини. Због тога се све чешће одлуке доносе гласовима 26 чланица, без Мађарске, а расте и подршка за одлучивање квалификованом већином.
За нове чланице разматрају се такозване ''Орбанове клаузуле'', које би исплату средстава из ЕУ фондова везале уз поштовање владавине права. Ипак, пут није једноставан: Мађарска је већ најавила вето на чланство Украјине, неке чланице не признају суверенитет Косова, док у Француској, Холандији, Аустрији и Немачкој јачају еуроскептичне странке.
Економска снага и независност
Највећа предност ЕУ-а је јединствено тржиште са 460 милиона потрошача. Да би се подстакла конкурентност, европски лидери желе да смање бирократију и интегришу тржишта капитала. Унија такође ради на јачању стратешке независности како би смањила зависност од руског гаса, америчке војне моћи и кинеских сировина кључних за зелену транзицију.
У том смислу, Украјина и Гренланд поседују значајне ресурсе. Брисел склапа и нове трговинске споразуме са земљама попут Мексика, Канаде, Индије и блока Мерцосур како би ојачао отпорност на економску уцену. Ипак, ово није антиамерички заокрет.
- Добро је што се Унија мобилизује и стиче више поверења у властите способности. Али било би погрешно претворити ово у нешто антиамеричко - рекао је пољски премијер Доналд Туск.
Изазови заједничке одбране
Украјински председник Володимир Зеленски оптужио је европске земље да су превише заокупљене међусобним препиркама да би постале ''истински глобална сила''. Царство је снажно онолико колико и његова војска, а Европа је деценијама смањивала одбрамбене буџете, ослањајући се на амерички сигурносни кишобран.
Иако је Доналд Трумп присилио чланице НАТО-а на повећање издвајања за одбрану, поверење у америчку посвећеност узајамној одбрани је нарушено. Европа и даље деценијама заостаје за САД и зависи од америчке војне технологије попут борбених авиона Ф-35 и система противваздушне одбране Патриот.
Француска има независно нуклеарно оружје, али није спремна да га понуди за одбрану целог континента. Иако постоје планови за заједничке европске одбрамбене пројекте, попут схеме зајмова ''Safe'' вредне 150 милијарди евра, прошлост је пуна неуспеха узрокованих супротстављеним националним интересима.
Будућност односа са Уједињеним Краљевством
У новом геополитичком поретку и Уједињено Краљевство мора да пронађе своје место. Премијер Кир Стармер инсистира да се неће враћати на јединствено тржиште нити слободу кретања, али је већ пристао на усклађивање са ЕУ у областима попут правила о храни и одбрамбеног и спољнополитичког пакта.
Јасно је стао на страну Европе по питању Гренланда, а неки посланици већ говоре о новој царинској унији са Бриселом. - Стармер петља по рубовима Џонсоновог пакета. Открива да је то скупо, да одузима пуно времена и да је фрустрирајуће - рекао је Ендрју Даф из Европског центра за политику.
На његовом наследнику ће бити да извуче прави закључак из свега овога, а то је да све то одбаци и поново се пријави за чланство. Ако се ''super Европа'' заиста почне обликовати, Лондону би се могло показати немогућим да се одупре привлачности њене орбите.
Извор: Србија Danas/Index.hr